Корисник:Golija/Винча – Староевропска баштина

Професор Харалд Харман, у својој најновијој студији „Трагом раних цивилизација" (Минхен, 2003) каже: „Технологија писања одвија се у Винчанској цивилизацији у време када се развој других делова света не може мерити са Винчом. У то доба још нема ни спомена о некаквим градским насеобинама у Месопотамији. До организовања раних градова-држава проћи ће још много векова и зато је тако рана (6500-5500. год.п.н.е.) појава употребе писма у средњем Подунављу задивљујућа и веома значајна." Данас захваљујући овим истраживањима а пре свега Марији Гимбутас, можемо пратити развој ове цивилизације у континуитету. Винчанска цивилизација је зрачила широко преко доцнијих култура и њен утицај је далеко већи него што се то могло да претпостави. Данас се зна да се употреба писма дуго концентрисала само на централни регион Винче, док су периферни региони те културе остали неписмени. У каснијим фазама писање се проширило на југ Балкана, и на крају освојило обале и острва Егејског мора доносећи са собом религиозне симболе, идеје и комплетан културни супстрат Винче. Тај утицај опстаје веома дуго па се и у најстаријем хоризонту Троје (око 3100. г.п.н.е.) могу наћи трагови на керамици који указују на порекло и утицај касне винчанске фазе, закључује Харман.

Открића која упућују на то да је европска цивилизација настала на европском тлу, како су то већ истражили Милтон Вин, Радивоје Пешић, Милоје Васић, Марија Гимбутас, Кавали-Сфорца и други, отварају потпуно нове хоризонте доказујући да сазнања нису била коначна. Као илустрацију „обрнутог" кретања народа и култура, Харман наводи да се дуго веровало да су сммболи „дупле секире" били својствени само северној Месопотамији, а да је чувени „кукасти крст" типичан мотив из Индије. Данас знамо да су ти мотиви настали неколико хиљада година раније и да се појављују као централни мотиви винчанског писма, односно винчанске керамике. Према Марији Гимбутас, Вину и Харману на европском тлу се у петом и четвртом миленијуму п.н.е. догодио судар двеју култура: Винчанске (Old European) и Индоевропске (Indoeuropean). Староевропска култура се сматра седелачком, ратарском, мирољубивом, матрицентричном, са развијеном религијом, занатима и уметношћу, и сада већ утврђеном писменошћу. Насупрот њој, од петог и четвртог миленијума старе ере у Европу из средње Азије продиру Индоевропљани, једна млађа, номадска култура, патријархалног типа, неписмена, ратоборна и освајачка. Судар ових двају светова, под претпоставком да је баш тако било, створио је кроз следеће миленијуме данашњу Европу. Језици су се мешали, раздвајали и утицали једни на друге уз претпоставка да је староевропски (винчански) супстрат великим делом преживео. Познато је да се имена река, места, планина, итд. сматрају најстаријим речима (појмовима) народа као и да су често везана за митологију и поезију. Исто тако, основни појмови у земљорадњи, занатима, обичајима, породици, преносе се генерацијама.

Срби можда и нису Винчанци али су сигурно, како каже Харман, „ Treasures of the Old European heritage" - y преводу „чувари староевропске баштине".

Види још

• Винча
• Праисторијска Винча

Литература

• Европа припада Балкану. Јелена Радојковић. 2005. (Аутор је лингвиста и секретар Друштва за палеословенска истраживања).