Трговина људима је облик експлоатације и злоупотребе људи ради остваривања неке економске користи организатора и других лица који су укључени у ланац трговине људима. Један је од најгрубљих начина кршења људских права као и једно од најтежих кривичних дела против човечности.[1]

Кључни елементи трговине људима уреди

Елемнти овог кривичног дела могу да се уоче у члану 388, става 1 који је базиран на дефинисању самог појма.

  • Чин означава конкретне активности које преузима нека особа у иѕвршењу овог кривичног дела. Неке од тих ативности су: врбовање, превожење, скривање, примање лица, продаја, куповина...
  • Начин означава како нека особа постаје жртва,како се над њом испоставља и одржава контрола. Примери за то су: претња силом, потребом силе, отимице, преваре, обмане, злоупотребе овлашћења извршиоца, тешког положаја жртве, давањем или примањем новца...
  • Намера је битан елемент и односи се на стицање неке добити. Намера експлоатације је проституција, принудан рад, ропство, уклањање органа.

Облици тровине људима уреди

Трговина људима се јавља у више облика:

  1. Радна експолоатација,
  2. Принудни рад,
  3. Принудни брак,
  4. Трговина људима ради усвојења,
  5. Принудно просјачење
  6. Принуда на вршење кривичних дела,
  7. Принудна проституција или неки други облик сексуалне експолоатације,
  8. Трговина органима,
  9. Коришћења у оружаним сукобима.

Жртве трговине људима уреди

Најчешће су особе које су у друштву најрањивије, чије су снаге за превазилажење животних тешкоћа у одређеној ситуацији смањене.

У Републици Србији, као најрањавије категорије, познају се жене млађе животне доби и малоетна деца. Међу њима се често појављују "деца улице", штићеници домова за незбринуту децу или специјализованих институција. Годинама уназад,евидентно је и повећање броја жртава деце из ромске популације као и појава мушкараца идентификованих као жртве трговине људима.

Поред постојања различитих категорија жртава трговине људима, заједничко је да су њихова људска права изузетно нарушена, да су изложени свакодвеновном суровом физичком и психичком злостављању и третирани као роба која доноси материјалну добит.

Један од разлога зашто је тешко идентификовати жртве трговине људима:

  1. Жртва себе не види као жртву
  2. Други људи не препознају жртве трговине људима

Статистички подаци трговине људима на територији Републике Србије уреди

У наредним табелама запажа се број сталоног повећања броја идентификованих жртава као и однос жртава држављана Србије према страним државњанима. Као примери узето је раздобље у периоду од 2004-2009.[2]

Број идентификовања жртава у периоду 2004.-2009.
Година Број жртава
2004 38
2005 53
2006 62
2007 60
2008 55
2009 127
Број идентификованих жртава држвљана Србије према станим држављанима
Година Држављани Србије Страни државњани
2004 20 18
2005 32 21
2006 46 0
2007 48 16
2008 49 12
2009 114 13

Трговци људима уреди

Трговци људима су сва лица која учествују у врбовању жртава у њиховом спровођењу, превожењу, чувању, обезбеђењу смештаја, контролисању или експолатацији. Могу деловати у групи или као појединци. Могуће је да су у злочин трговине људима укључени и корумпирани државни чиновници и припадници других служби надлежних за примену закона.

Поред различитих облика трговина људима и специфичностима улога извршиоца, може се рећи да међу трговцима људи преовлађују особине које процењују ризик, трошкове и корист и које се не презају да униште живот другог човека.

Одликују их лукавство, подмуклост, вештина лажмног престављања и манипулисање другима, њиховим осећањима и очекивањима, неосетљивост за бол и патње других, способност контроле жртве, одлично предвиђање њеног понашања, суровост и спремност на примену претњи, уцена, насиља и подмићивања.

Трговци користе различите методе како би "намамили" жртве, најчешће иду да им жртва поверује у неку причу и да је на тај начин "увуку" у овај суров свет. Велики проценат преваре је преко огласа које свакодневно можемо пронаћи у новинама, на интернету...

Често нам ти огласи и понуде делују уверљиво сто је и глави циљ трговаца да се особе "упецају".

Ланац трговине људима и њене фазе уреди

Основне фазе су:

  1. Фаза врбовања
  2. Фаза транзита
  3. Фаза експлоатације

Фаза врбовања уреди

Почетна фаза је управо усмерена на то да се људи придобију на неки начин. Случајеви врбовања управо се могу видети на разним огласима за посао (конобарица, плесачица, масаже пословне пратње...), злоупотреба познанства, неких наводних искрених љубавних веза, злоупотреба информација о жртви, злоупотреба интернета (заказивање састанака потенцијалној жртви, формирање лажних профила и злоупотреба разник социјалних мрежа), прилажењем у ноћном изласку...

Начини увлачења људи у ланац трговине људима је могуће и преко других кривичних дела као што је ортмица онда продаја од стране чланова породице,злоупотреба несналажеља и губљења контаката између лица током оружаних сукоба или природних непогода (поплаве..)

Фаза транзита уреди

Наставак који следи после извршење фазе врбовања подразумева смештај жртве,превоз до места експолатације (било унутар земље или ван граница земње порекла жртве). Карактеристичност ове фазе је та што жртва није ни свесна да је постала део ланца трговине људима. Предаја докумената трговцу је обавзна јер тиме се успоставља потпуна контрола.

Постајање експолоатације ван граница земље порекла жртве,прелазак границе може бити легалан или нелегалан.Легалан прелаз границе је кад се на граничном прелазу користе уредне и важеће путне исправе са потребним визама,док нелегалан прелаз границе подразумева коришћење фалсификованих докумената (што представња једно кривично дело) или прелазак границе ван граничног прелаза, кријмчарење и пребацивање на скривеним местима у путничким возилима и аутобусима.

Једна јако битна олакшица трговцима људи је то што жртве су по правили неинформисане. У већини случајева нису раније напуштале територију своје земље па им нису познати облици легалног или нелегалног преласка границе.

Разлика између трговине људима и кријумчарења уреди

Трговина људима Кријумчарење људи
Кршење људских права Кршење закона о усељавању
Може бити међународна и унутрашња Увек укључује прелазак границе
Подразумева коришћење неког облика силе,претње,

принуде,довођење у заблуду... као и евенутални пристанак

жртве на експолоатацију није од утицаја на постојање

кривичног дела

Укључује иницијативу као и сагласност лица које се

кријумчари

Циљ трговине људима је остваривање материјалне користи

кроз саму експлоатацију жртве

Циљ кријумчарења је материјална корист оставрена кроз

реализацију (без намере експлоатације)

Фаза експолатације уреди

Експолатација подразумева искоришчавање жртве. Типови експолатације често су одређени тиме ко је жртва. Деца се укључују у ланац просјачења,приморавају се на извршење разних кривичних дела,такође могу бити изложени и сексуалној експолатацији. Женске особе су углавном веома сутрово сексуално експолатисане такође и радно. Мушкарци су најчешће радно експолатисани,коришћени присилно као борци у оружаним сукобима.

Сексуалана експолатације се често меша са проституцијом међутим постоје знатне разлике.

Разлике између сексуалне експолатације и проституције уреди

Сексуална експолатација Проституција
Увек је реч о ропском односу, жртва је третирана

као власништво особе која ју је купила

Особа која се бави проституцијом слободно располаже

својим телом и својом зарадом

Жртва нема слободу кретања Особа која се бави проституцијом има слободу кретања
Жртва нема слободу одлучивања

(одлуке доноси трговац)

Особа која се бави проституцијом може самостално да

одлучи о томе да ли жели да се бави проституцијом и

под којим условима

Контрола жртава уреди

Како би остварили потпуну контролу над жртвама као и спречавање бекства, трговци људима примењују разне механизме попут:

  • употребе насиља - Најчешћа примена насиља је у цињу упозорења и да буду свесне какве их последице очекују уколико покушају да побегну или непослушности.
  • уцена - Трговци могу да запрете да ће изнети породици како се она бави проституцијом као један од примера.
  • претња и примена силе - Уверљивост саме претње појачана је поседовањем одређених информација о најближима
  • изолација доводи до отежаног доказивања жрвте сопственог идентитета,онемогућава да траже неки вид помоћи,потврђује илегални статус жтве као и спречавање да победну у неку другу државу.

Најважнији део свих облика контроле над жрвтама је психолошка манипулација.

Излазак из ланца трговине људима уреди

Због велике количине насиља,претњи и уцена жртве су спречене да саме потраже помоћ или да организују неки вид бекства. Неки од облика изласка из овог ланца су:

  • АКТИВНОСТ ПОЛИЦИЈЕ-полиција је организована за борбу против трговине људима у оквиру државе и у оквиру међународне сарадње полиција; Интерпола,Европола. Деловање иде по унапред утврђеним стратешким плановима. Усмерава се ка отркивању жртава, потенцијалних жртава, трговаца као и њихово привођење правди. Ово је један од најпоуданијих начина изласка жртве из ланца трговине људима.
  • ПОМОЋ ГРАЂАНА-кроз препознавање сумњивих ситуација, људи, намера као и њиховом пријављивању полицији, надлежној служби за социјални рад.
  • АКТИВНОСТ САМЕ ЖРТВЕ-уколико успе самостално да побегне и да се пријави полицији или некој другој надлежној служби. Овај облик је изузетно редак.

Помоћ и подршка жртвама уреди

Када доде до идентификовања жртве трговине људима и кад се она измести из средине у којој је до тада била, у бригу о њој се укључују и представници надлежних државних организација. Стручњаци који раде са овим особа су специјално обучени за овакву врсту рада и помоћи. Јако је битан приступ на који ће особа да се опходи према жртви зато тај посао не може да обавља свако. Жртви се обезбеђује смештај на безбедном месту, обавештава се о правним саветима, указује се медицинска нека као и социјална и психолошка помоћ.

Проблеми жртава не пролазе чим она изађе из ланца. Последице су трајне, оне су психолошке природе. Особа изгуби свест о нормалном функционисању жива, често избуде свој идентитет, тешко се прилагоде околини,обележене су за цео живот. Зато сваки вид помоћи је детаљно планиран и дугорочан.

Увек је пристна могућност поновног враћања у ланац уколико се жртве трговине људима недовољно оснаже да се врате нормалном животу или од неких ситуација од којих су саме побегле (тешко материјално стање,незапосленост,лоше стање у породици,осуда околине..)

Најважније је да се те особе разумеју и да им се у свакој прилици укаже помоћ јер свако живо биће има право на живот,право на своју слободу и зато нико не сме бити ускраћен да настави свој живот.

Центри за пружање помоћи као и за пријавњивање жртава трговине људима уреди

Код нас постоје организације које у свако доба дана и ноћи могу да пруже помоћ или да реагују уколико неко приави неки облик трговине људима. Контакт телефоне и остале информације као и бројеве телефона увек можемо да нађемо на њиховим званичним сајтовима.

  1. ЦРВЕНИ КРСТ СРБИЈЕ [3]
  2. АСТРА - као једна од главинх невладиних организација за сузбијање трговине људима.[4]
  3. АТИНА - удружење грађана за борбу против трговине људима и свих облика родно заснованог насиља[5]

Литература уреди

  • Црвени Крст Србије "Трговина људима привремени пакет"
  • Министарство просвете, науке и технолошког развоја "Приручник за образовни систем;Заштита учесника од трговине људима"

Спољашње везе уреди

Референце уреди

  1. ^ Team, Scala. „Profi Sistem”. www.profisistem.com. Приступљено 2018-06-05. 
  2. ^ User, Super. „Извештаји и Статистика”. www.centarzztlj.rs (на језику: српски). Приступљено 2018-06-05. 
  3. ^ „Црвени крст Србије”. 
  4. ^ „АСТРА”. 
  5. ^ „АТИНА”.