Корисник:Katjaaz/песак
 | Овај чланак је део пројекта семинарских радова на Географском факултету у Београду. Датум уноса: новембар—децембар 2017. Ова група студената уређиваће у простору чланака. Немојте пребацивати чланак у друге именске просторе. Позивамо вас да допринесете његовом квалитету и помогнете студентима при уређивању. |
Велики Штурац (Цвијићев врх) уреди
| Велики Штурац | |
|---|---|
IUCN категорија Ia (строги резерват природе) | |
  | |
| Мјесто |  Србија |
| Најближи град | Горњи Милановац |
| Координате | 44° 07′ 53″ N 20° 32′ 25″ E / 44.13139° С; 20.54028° И |
| Површина | 8 ha |
| Управљачко тијело | Србија |
Велики Штурац или познатије као, Цвијићев врх, је највећи врх планине Рудник. Његова надморска висина је 1132 m. Налази се у западном делу Шумадије, 100 km јужно од Београда, а 15 km од Горњег Милановца. Заузима површину од око 8 хектара.
Према категорији Међународне уније за заштиту природе (IUCN), спада у строги резерват природе.
Вегетација природног резервата уреди
Простор око локалитета ''Велики Штурац'' обрастао је шумом планинске букве са појединачним примерцима стабала јавора и млеча.
Локалитет ''Велики Штурац'' на планини Рудник представља очувану заједницу планине букове шуме (Fagetum moesiacae montanum) са појединачним учешћем племенитих лишћара: јавора (Acer pseudoplatanus) и млеча (Acer platanoides), као и граба (Carpinus betulus) и црног јасена (Fraxinus ornus).
Унутар комплекса шума Рудника овај део је издвојен на основу високих вредности таксономских елемената и као један од ретких остатака некадашњих богатих шума овог подручја. Ова састојина је права природна реткост за подручје Шумадије, где су махом распрострањене мешовите храстове шуме. Као таква има изузетну вредност и за шире подручје Србије.
На локалитету ''Велики Штурац'' налази се више значајних биљних врста од којих треба издвојити врсту златан (Lilium martagon), која се налази на црвеној листи флоре Србије и врста калуђерка (Epipactis helleborine) која је заштићена CITES конвенцијом. Карактеристична врста птица која се среће у резервату је црна жуна (Dryocopus martius), природна реткост, индикатор старих и очуваних шумских комплекса.
Заштићени предео је један од научно-истраживачких објеката на коме се могу проучавати најважније карактеристике о расту и развоју букових шумских екосистема.
Ова шума се одликује доминацијом букве као едификатора у добро склопљеном спрату дрвећа са појединачно примешаним јавором и млечом. Сорта жбуња је слабо развијена са појединачним распоредом врста и малом вегетацијском покровношћу, а заступљене су: зова (Sambucus nigra), обични јаремичак (Daphne mezerum), курика (Evonyumus latifolia), јавор (Acer pseudoplatanus), мезијска буква (Fagus moesiaca), млеч (Acer platanoides), дивља трешња.
Састојина букве на површини резервата је генеративног (семеног) порекла, са местимичним учешћем подмлатка букве старости око 10 година. Према структурном облику ова састојина је окарактерисана као разнодобна шума букве. У резервату се налази букова састојина изузетне вредности по количини запремине дрвне масе и просечног запреминског прираста. Ови показатељи сврставају резерват у најквалитетније букове шуме, прашумског карактера у Србији.[1]
Хидрографија уреди
Основу хидрографске мреже природног добра чине токови Јасенице (горњи ток) и њене десне притоке Сребренице, затим Каменичке реке и Мајданске реке.
Река Јасеница, лева притока Велике Мораве, извире испод планине Рудник, на извору Теферич, на око 720 метара надморске висине, узводно од кога се спајају долине три периодска изворишна крака. Извориште је усечено у северозападним падинама Рудника и уоквирено је Вијуљем (769 m) – са запада-северозапада, главним рудничким билом кога чине: Мали Штурац (1058 m), Средњи Штурац (1113 ) и Велики Штурац (1132 m) – са југозапада и југа, Марјанцем (1029 m) и Јавором (927 m) – са истока и североистока. Извор Јасенице, један од нјазначајнијих хидрографских локалитета на подручју планине Рудник, је као репрезентативна и изузетна појава, не само Рудничког краја, уврштен у Објекте хидролошког наслеђа Србије, у оквиру групе ''Извори''.
Слив Јарменовачке реке одликује значајна динамика рељефа, уске и стрме долине притока, испресецане слаповима – о чему сведочи име главног изворишног крака, Скакавица, али и покривеност шумском вегетацијом – буковим шумама. Ово подручје је по својим хидрографским особеностима, разноврсности и лепоти, једно од најзанимљивијих на читавом подручју Рудника. [2]
Управљање локалитетом уреди
Према важећој шумској подели локалитет ''Велики Штурац'' се налази у оквиру газдинске јединице ''Рудник '' и обухвата део одељења 48, односно одсек. Овом газдинском јединицом управља шумска управа из Горњег Милановца, која је у оквиру шумског газдинства Крагујевац. Локалитет се налази на подручју општина Горњи Милановац, КО Рудник (и Крагујевац), односно у КО Мајдан и КО Љубичевац. Почетна тачка описа се налази на тромеђи КО Мајдан, КО Љубичевац и КО Јарменовци.
Референце уреди
- ^ Завод за заштиту природе (2002). Предео изузетних одлика "Планина Рудник". Београд: Завод за заштиту природе Србије.
- ^ T., Rakić, Miloje; M., Pavlović, Jeremija (2008). Kačer. Gornji Milanovac: Lio. ISBN 9788683697731. OCLC 500388110.
Спољашње везе уреди
Завод за заштиту природе Србије
Регистар заштићених природних добара
