Википедија

Корисник:Loces/песак

Српска истински православна црква
Основни подаци
Оснивачепископ Акакије (Станковић)
Оснивање1996.
ПризнањеКанонски непризната
Верски поглаварепископ Акакије (Станковић)
СедиштеРаља (код Београда)
Јурисдикција Србија
ЈезикЦрквенословенски и српски
КалендарЈулијански календар
[[1] srpskaipc.blogspot.com/%20srpskaipc.blogspot.com]]
Број
Управних подручја2 епархије

Српска истински православна црква је неканонска и непризната верска заједница у Србији, која је настала као деноминација Српске Православне Цркве 1996. године. Њен оснивач и садашњи верски поглавар је епископ Акакије (Станковић). Чланови ове цркве себе називају ревнитељима. У јавности се чланови ове цркве неформално називају и зилотима. Ова верска заједница је део истинског православног покрета или зилотизма, који се противи екуменизму и реформи календара. По њима, канонске православне цркве су запале у јерес. Српска ИПЦ је у општењу са Истинском руском православном црквом. Српска истински православна црква, према проценама, има неколико стотина верника.

Учење уреди

Постулат СИПЦ је „Православље или смрт!“, што значи да ће њихови припадници пре умрети него се одрећи исконског православља. Сматрају се канонским наследницима и неодвојивим делом Српске православне цркве „након што су архијереји Српске Православне Цркве отпали од православне хришћанске вере, сарадњом са безбожном комунистичком влашћу, уласком у општење са новокалендарским расколницима (и новопасхалцима), и органским чланством у Светском савету цркава, које подразумева активно учешће у екуменистичким активностима са јеретицима и другим нехришћанским религијама, огрешујући се на такав начин о Правила светих Апостола, Васељенских и Помесних Сабора и Светих Отаца.“ [1]

Одбацују екуменизам, кипријанизам, сергијанизам и „нови календар“ (грегоријански) као модерне јереси. Верују, као „наследници светородне лозе Немањића“, да је богом установљена власт „православно самодржавље“, те да би оно могло опет да се успостави покајањем српског народа и његовим повратком у „истинску цркву“. [2]

Организација уреди

Највиши орган управљања у Српској истински православној цркви је Црквено-народни Сабор који се састаје једном у три године.[3]

У периоду између Сабора највиши орган управљања Српске ИПЦ је Архијерејски Сабор који се састаје једном годишње, а између Архијерејских Сабора – Архијерејски Синод који се састоји од четири архијереја и састаје се најмање два пута годишње.

Историја уреди

Српска истински православна црква настала је 1990-их година, када су се три српска монаха вратила из манастира Есфигмен на Светој гори. Међу њима је био и Немања Станковић, који је касније узео црквено име Акакије. 1996. године, Акакије се вратио у Србију и основао заједницу монаха на Фрушкој гори, у близини манастира Нова Раваница. Покрет прати доктрине „старих календариста“ одбацујући све покушаје да се реформише црква, посебно екумениузам и друге контакте са јеретицима, као и прихватање грегоријанског календара.[4]

Према подацима из 2014. године, број следбеника процењен је на неколико стотина. У интервјуу из 2010. године, Ефросинија, игуманија манастира Нови Стјеник изјавила је да их има 350, али да је број симпатизера много већи.[5]

Односи између СИПЦ и СПЦ су напети. СПЦ сматра да су „расколници, фундаменталисти и јеретици“.[6] У чланку у Светосављу, званичном часопису СПЦ, епископ Атанације Јевтић анализирао је историју и теологију СИПЦ, побијајући, како он каже, њихове „теолошке забуне“.[7]

Цркве и манастири уреди

2007. године, сестринство манастира Стјеник манастира у близини Чачка одбио је лојалност Српској православној цркви након што је потписала Екуменску повељу пристајући да одржи Велику хришћанску заједничку службу у Нишу 2013. Након што су избачене из манастира, основале су нови манастир, Нови Стјеник, у удаљеним Кучајском планинама у источној Србији. 2010. године, манастир је имао 13 монахиња.[8]

Од 2012. године, СИПЦ гради Утешитељевску цркву у близини Раље, јужно од Београда. Ова црква је званично епископско седиште.[9][10] Сви СИПЦ манастири и цркве имају подигнуту црну заставу за натписом „Православље или смрт!“.[11] [12]

Епархије и парохије уреди

Српска ИПЦ има две епархије: Епархију Утешитељевску и Епархију Шумадијску. Епархијски архијереј Утешитељевске епархије је Епископ Акакије (Станковић), а епархијски архијереј Шумадијске епархије је Епископ Нектарије (Иванковић).[3]

У Српској ИПЦ постоје и следеће парохије:

  • Парохија Благовести - Петровград (Зрењанин)
  • Парохија светих равноапостолних Константина и Јелене, Нишка Бања, Ниш

Контроверза око дечјег кампа уреди

У августу 2014. године, Српска истински православна црква организовала је Светолазарев православни извиђачки камп на Кучајским планинама у Србији, који је окупио одређен број деце од 12 до 18 година. Дошли су под будно око јавности након што је откривено да су децу учили како да управљају репликама калашњикова, поред других војничких вештина. Организатори су оптужени за регрутацију и злоупотребу малолетне деце. Епископ Акакије и Ефросинија, игуманија манастира Нови Стјеник, тврде да је капм организован по узору на сличне кампове у Русији, као и извиђачке кампове који постоје у свим деловима света, да се деца уче преживљавању у природи и самоодрбрани, као и да је тренирање пуцања само један дан од десет дана, колико траје курс. Полиција и јавни тужилац из Бора започели су истрагу о овом случају.[13][14]

Епископ СИПЦ Акакије тврди да се ради о извиђачком патриотско-црквеном кампу, те да ту нема ничег незаконитог и неморалног. Такође, наводи да их уче да буду „родољуби витешког кодекса“ и да „ако затреба да умеју часно да одбране свој народ и своју земљу“, као и „да постану физички издржљивији, духовно и морално јачи, у духу православно-светосавских и светолазаревских идеала“.[15]

Митроплит загребачко-љубљански СПЦ Порфирије (Перић) сматра да камп нема везе за хришћанством и православљем, те да је скандалозан начин на који се злоупотребљавају деца. Верски аналитичар Живица Туцовић напомиње да је вера изнад нације јер она није са овог света, те да само држава и друге законом регулисане институције могу да организују вежбе са оружјем, те да се овако ствара верско-милитантна организација чиме се крши закон, а може да се протумачи и као верски екстремизам.[16]

Референце уреди

  1. ^ „Српска истински православна црква”. http://srpskaipc.blogspot.rs/.  Спољашња веза у |work= (помоћ)
  2. ^ „Српска истински православна црква”. http://srpskaipc.blogspot.rs/.  Спољашња веза у |work= (помоћ)
  3. ^ а б Српска ИПЦ: Одлуке донешене на Црквено-народном Сабору Српске ИПЦ, октобар 2013
  4. ^ „Ко су зилоти, православни фундаменталисти”. Политика. 30. 04. 2010. Приступљено 30. 05. 2016. 
  5. ^ „Литургије у пећини”. Вечерње новости. 14. 08. 2010. Приступљено 30. 05. 2016. 
  6. ^ „Ко су зилоти, православни фундаменталисти”. Политика. 30. 04. 2010. Приступљено 30. 05. 2016. 
  7. ^ „Светосавље”. https://svetosavlje.org. Приступљено 30. 05. 2016.  Спољашња веза у |work= (помоћ)
  8. ^ „Литургије у пећини”. Вечерње новости. 14. 08. 2010. Приступљено 30. 05. 2016. 
  9. ^ „Информативна званична интернет презентација Православне Епископије Утешитељевске”. http://uteshiteljevo.blogspot.rs/. Приступљено 30. 05. 2016.  Спољашња веза у |work= (помоћ)
  10. ^ „Србин истински православан”. Приступљено 30. 05. 2016. 
  11. ^ „Литургије у пећини”. Вечерње новости. 14. 08. 2010. Приступљено 30. 05. 2016. 
  12. ^ „Ко су зилоти, православни фундаменталисти”. Политика. 30. 04. 2010. Приступљено 30. 05. 2016. 
  13. ^ Лазаревић, Зорица (03. 08. 2014). „Спавање у пећинама, склекови и "калашњикови": Секта у Кучајским планинама спрема децу за рат”. Блиц. Приступљено 30. 05. 2016. 
  14. ^ Лончар, Р. (07. 08. 2014). „Игуманија спремна за саслушање”. Вести онлине. Приступљено 30. 05. 2016. 
  15. ^ Лончар, Р. (05. 08. 2014). „Калашњиков у име Христа”. Вести онлине. Приступљено 30. 05. 2016. 
  16. ^ Лончар, Р. (05. 08. 2014). „Калашњиков у име Христа”. Вести онлине. Приступљено 30. 05. 2016. 

Види још уреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Корисник:Loces/песак&oldid=22011842”