Корисник:Marina Pepić/песак

Јокаи

Јокаи (妖怪, дух, фантом, необичан приказ) су класа надприродних чудовишта, духова и демона у јапанском фолклору. Реч јокаи је састављена од канђја за „очаравајуц́е; привлачно; несрец́а“ и „спектар; привид; мистерија; сумњива“.Такође се могу назвати ајакаши (あやかし), мононоке (物の怪) или мамоно (魔物). Јокаи се разликују од злонамерних до несташних или повремено доносе срец́у онима који их нађу.

Јокаи често поседују животињске особине (попут капе, која личи на корњачу, или тенгу који има крила), док се други углавном појављују као људи као куцхисаке-онна. Неки јокаи изгледају као неживи предмети (као што су тсукумогами), док други немају видљив облик. Јокаи обично имају духовне или натприродне способности, при чему је промена облика најчешц́е. Јокаи који мењају облик се зову бакемоно (化物) или обаке (お化け).

Јапански фолклористи и историчари објашњавају јокаи као персонификације „натприродних или неприхватљивих појава њиховим доушницима". У периоду Едоа, многи уметници, попут Ториама Секиен-а, измислили су нову јокаи-је надахњујуц́и народне приче или чисто из сопствене маште. Данас неколико таквих јокаи-а (нпр. Амикири) се погрешно сматра да потиче из традиционалнијег фолклоре.[1]

Концепт

Шта се сматра „натприродним“ зависи од временског периода; али генерално, што је старији временски период, то је већа количина феномена који су се сматрали натприродним у карактеру или узроку.

Према јапанским идејама о анимизму, веровања слична духовима која се називала (између осталог) мононоке веровало се да живе у свим стварима. Такви духови су поседовали емоције и личности. Ако би дух био мирољубив, то је био ниги-митама, онда би доносио добру срећу - попут обилних жетви. Насилни духови, ара-митама, доносили би лошу срећу - укључујуц́и болест и природне катастрофе. Нечији преци и посебно поштоване старјешине могли су се сматрати ниги-митама, добијајући статус заштитних богова и били обожавани. Животиње, предмети и природне карактеристике или појаве су такође били поштовани као ниги-митама или су били наклоњени као ара-митама - зависно од подручја.

Ритуал претварања ара-митаме у ниги-митама назван је чинкон ("смиривање духова"). Чинкон ритуали извођени су како би угушили злонамерне духове, спречили несрец́у и ублажили страх од догађаја и околности које се иначе не могу објаснити. Ара-митама која није успела да постигне обожавање због недостатка довољног поштовања или која је изгубила божанство услед пропадања поклоника, постала је јокаи.

С временом су ствари за које се мислило да су натприродне постале све ређе и ређе. У међувремену, прикази јокаи-а у емакију и сликама почели су да се стандардизују, претварајуц́и се у карикатуре и ублажујуц́и њихову застрашујуц́у природу. Елементи из прича јокаи све су више коришћени за јавну забаву. Употреба јокаи-а у популарним медијима почела је вец́ у средњем веку. Међутим, митологија и легенде о јокаи-ма постале су јасније дефинисане и формализоване током периода Едо и после

Врсте

Фолклорист Тсутому Ема проучавао је књижевност и слике које приказују јокаи и хенге (変化, или „променљиве ствари / мутанте“) и поделио их у категорије, као што су представљене у Нихон Иокаи Хенге Ши и Обаке но Рекиши.

• Пет категорија заснованих на јокаи-евом „правом облику“: човек, животиња, биљка, објект или природни феномен.

• Четири категорије зависно од извора мутације: повезане са овим светом, повезане са духовним / менталним, реинкарнацијским / следец́им светом или материјално повезане.

• Седам категорија заснованих на спољашњем изгледу: човек, животиња, биљка, артефакт, структура / грађевина, природни објекат или појава и остало - као и сложене класификације јокаи-а који спадају у више категорија.

У традиционалној јапанској фолклористици јокаи се класификују (слично као нимфа грчке митологије) према локацији или феномену који је повезан са њиховом манифестацијом. Јокаи су индексирани у књизи Сого Нихон Минзоку Гои (綜合日本民俗語彙, „Комплетан речник јапанског фолклора“) на следец́и начин:

Јама но ке (планине), мицхи но ке (стазе), ки но ке (дрвеће), мизу но ке (вода), уми но ке (море), јуки но ке (снег), ото но ке (звук), сумутсу но ке (животиње, било стварне или имагинарне)

Историја

Античка историја

Кођики

Античка времена била су раздобље обилно у литератури и легендама које помињу и објашњавају јокаи. Литература као што су Кођики, Нихон Шоки и разни Фудоки изложени легендама из давне прошлости, а спомињања о њима, орочи, међу осталим врстама мистериозних појава се може видети у њима. У доба Хеиан-а, збирке прича о јокаи-ма и другим натприродним појавама објављене су у више томова, почевши од публикација као што су Нихон Риоики и Коњаку Моногатари, а у тим се публикацијама могу поменути феномени попут Хиаки Јагјо. Јокаи који се појављују у овој литератури преносе се на касније генерације.  Међутим, упркос литератури која помиње и објашњава ове јокаи-е, никада нису добили визуелне приказе. У будистичким сликама као што су Свитак Пакла, које потичу из каснијег Хеиан периода, постоје визуелни изрази идеје они, али стварни визуелни прикази настали би тек касније у средњем веку, од периода Камакуре па надаље.

Јамата но Орочи је у почетку био локални бог, али претворио се у јокаи ког је убио Сусаноо. Јасабуро је у почетку био разбојник чији се осветољубиви дух (онрио) након смрти претворио у отровну змију и запљуснуо воду у пиринчаном пољу, али је на крају постао обожаван као "мудрост бога бунара (井の明神)". Каппа и инугами се понекад третирају као богови у једном подручју, а јокаи у другим областима. Из ових примера се види да међу јапанским боговима постоје нека биц́а која могу прец́и од бога у јокаи и обрнуто.

Посткласична историја

Средњовековни Јапан био је временско раздобље у којем су почеле да се појављиваљују публикације попут Емакимоноа, Отогизошија и других визуелних приказа јокаи-а. Док су постојале верске публикације попут Јиша Енги (寺社縁起), друге, попут Отогизоши-ја, биле су намењене више за забаву, покренувши тренд где се јокаи све више и више доживљавали као субјекат забаве. На пример, приче о истребљивању јокаи-а могу се рец́и да су резултат наглашавања супериорног статуса људског друштва у односу на јокаи-е.

Литература

Chamberlain, Basil H., tr. 1919 The Kojiki, Records of Ancient Matters

Database of images of Strange Phenomena and Yōkai (Monstrous Beings)

The Ōishi Hyōroku Monogatari Picture Scroll