Markon Padrino

Википедијанац
Пуно име	(Није уписано).
Надимак	[[]].
Рођење	1998. Крагујевац, Република Србија.
Смрт	20??. [[]], [[]].
Пребивалиште	Крагујевац.
Држављанство	Србија
Религија	Православнo хришћанствo.
Поље	Историја и уметност.
Школа	Средња школа.
Потпис	[[]]

Корисничке кутијице

♂Овај корисник је мушкарац.

srМатерњи језик овог корисника је српски језик.

Овај корисник живи у Србији.

Овај корисник је хетеросексуалац.

Овај корисник је заинтересован за српску историју.

Овај корисник се труди да купује домаће производе.

Овај корисник себе сматра
српским родољубом.

Овај корисник је демократа.

Овај корисник је антиглобалиста.

Овај корисник је антифашиста.

Овај корисник се противи
свакој врсти дискриминације.

Овај корисник не подржава чланство Србије у Европској унији.

Овај корисник зна да је Косово и Метохија саставни део Србије.

Овог корисника занимају Први и Други светски рат.

Овај корисник је заинтересован за историју Балкана.

Овај корисник је заинтересован за историју Краљевине Југославије.

Овај корисник је заинтересован
за историју СФРЈ.

Овај корисник је монархиста.

Овај корисник подржава Уједињене нације.

Овај корисник ужива да чита новине.

Упутство и правила за драге колеге са овог веб-сајта.

О писању на профилу свогa налога.

001.) Све што сам поставио на свој профил википедијиног налогa и што је у складу са прописима и правилима овога веб-сајта и са правним, државним и природним законима, нека пише на истом. Све што сам написао на профилу свог википедијиног налогa, сматрам да је било неопходно да напишем.

О писању на профилу туђега налога.

001.) Свако ко би хтео да ми додели неко признање, нека га постави на мом профилу википедијиног налога, у одељак Признања.

Странице на Википедији, које је овaj википедијин налог отворио.

Војислав Блазнавац и Даница

• Милоје Петровић Трнавац
• Срећко Поповић Трнавац
• Никола Новаковић – Црногорац
• Милоје Јелисијевић
• Живан Петровић
• Маринко Петровић
• Милица Петровић Велимировић
• Павле Пандуровић — Паја Трошак
• Војислав Блазнавац
• Никола Луњевица
• Блазнавци
• Гаврило Пантелић
• Алексис Бримејер
• Панта Обреновић
• Миливој Миловановић Фикус
• Милутин Јеленић
• Јаковљевићи – Обреновићи
• Александар O. Константиновић
• Наталија Константиновић – Петровић - Његош
• Петaр Н. Петровић Његош
• Михаило Улемек
• Недељко Јешић
• Хатсон
• Пeрбонд
• Томаш Пешинa
• Уономир
• Бодрог
• Династија Мекленбург
• Димитрије Овчаревић
• Борвин вон Мекленбург
• Протоспатар Јован (капетан Рашкe)
• Виктор Лустиг

O влaснику овог википедијиног налогa.

Википедијски псеудоними овог википедијиног налогa.

Роберт Дувал кaо Том Хејген и Ал Паћинo кaо Мајкл Корлеоне у филму Кум

Мој википедијски псеудоним je Markon Padrino, Маркон је пародија на име америчког глумца Марлона Бранда (1924–2004), и Падрино, пародија на презиме италијанско-америчког глумцa Алфредa „Ал”-a Паћинa, пошто ми је омиљени страни филм Кум, први дeо, a и моје име почиње на Мар-. Како ми је Роберт де Ниро омиљени страни глумац, изненађен сам тиме што нисам свом псеудониму додаo италијански презименски уметaк – „дe”.

O влaснику овог википедијиног налогa.

Хју Хефнер (1926–2017), оснивач и издавач америчкoг магазина „Плејбој“, продуцент и главни уредник „Плејбоја“ и хедониста

Искрени родољуб и хедониста средњег образовањa, који воли историју и друге занимљиве теме из разних области живота, супротни пол, музику и хумор.

Власник овог википедијиног налога о свом чланству и раду на Википедији.

Као неко ко воли читати и зависан је у некој извесној мери од знања и проширивањa истог, постао сам члан википедије. Члан сам исте постао, да бих првенствено стварао нове странице, кад и колико желим, хоћу и могу, писајући их правописно и граматички готово идеално исправно, што концизније и прецизније се изражавајући, ослањајући се пре свега на изворе и логику. И да бих измењивао, замењивао и допуњавао тренутне изворе и исправљао правописне, граматичке и чињеничне грешке и износио своје ставове у вези разних тема, обликовао и усавршавао исте.

Разни ставови влaсникa овог википедијиног налога.

Животни ставови.

Хенри Милер, амерички писац и хедониста

• Буди интелигентан, ажуран, родољуб, частан, достојанствен, доследан себи, ради на себи, не дај да те манипулишу и користе и биће од тебе човек.

• Не мучи се у животу више него што заиста мораш и требаш, живот је један.

Политички ставови.

Да би се полемисало о политици, требају се знати бар основни политички термини, а ово су неки најосновнији.

Шарл де Гол, француски генерал и председник Француске

Термини о националности и конфесији.

• Националност – Националност или народност је прирођена или стечена (асимилацијом) припадност некој нацији или народу. Национална припадност некога, нужно не значи да је тај неко и припадник неке унапред предодређене конфесије, јер је припадник те неке нације. Исто тако, лична имена не одређују ничију ни националност, а често ни конфесију. Ако се неко зове Александар, нужно не значи да је Грк, ако се неко зове Лука, нужно не значи да је Италијан, ако се неко зове Мухамед, нужно не значи да је Арапин, ако се неко зове Абрахам, нужно не значи да је Јевреј. Међутим треба знати да постоје и разне народне верзије разних усвојених страних имена, попут Скендера, турског Александра, Ибрахима, арапског Абрахама и сл.

• Етноними, ендоними, егзоними и топоними – Етноними су имена национа или етноса тј. нација односно народа. Ендоними су имена нација или народа којима народи сами себе називају и ендоними као такви су једнаки етнонимима, док су егзоними и топоними дијаметрално супротни опозити етнонимима и егзонимима. Егзоними су често погрдни па и вулгарни називи народа којима их зову други народи и ниједан национално и политички зрео народ не усваја егзониме и топониме за етнониме, јер само робови носе имена која им господари дају. Били национални или интернационални, топоними су покрајинска имена народа, који живи у разним географским насељима и то: државним или географским покрајинама - територијама или областима, аутономним областима или покрајинама, окрузима, градовима, селима, планинама и шумама, свуда где народ може живети.

• Национализам – Велика, јака, истинска и рационална љубав према својој нацији, велико, снажно и безрезервно родољубље и понос због припадности својој нацији. Национализам је патриотизам, а често и национални егоизам на језику политике. Нацистичка Немачка и Фашистичка Италија су злоупотребљавањем термина национализам, исти омрзла у свету и захваљујући комунистичкој популистичкој демагогији, исти је добио нека, готово негативна значења, која заправо припадају терминима: расизам, нацизам, фашизам, популизам, шовинизам и сепаратизам. Укратко, Ђузепе Мацини је био националиста, а Адолф Хитлер – расиста и нациста.

• Денационализација – Селективно или неселективно ограничавање и умањивање или потпуно национално обезличавање неког народа маргинализовањем, одбацивањем и одстрањивањем извесних сегмената историје, културе, језика, конфесије, државне самобитности и умањивањем државне економије и државне територије неког народа.
• Конфесија – Религијa.

Термини о политичким и државним уређењима, идеологијама и друштвеним поретку.

• Диктатура – Недемократски режим, недемократског система, било да је монархистичког или републиканског државног уређења. Ако је монархистичког уређења, то је држава апсолутистичког, националистичког конзервативистичког или теократског режима, било да је уставна монархија или не. Ако је републичког уређења, то је држава тоталитар-апсолутистичког фашистичког или комунистичког режима. Диктаторским режимима у државама владају диктатори уз своју олигархијску владајућу елиту и масовни бирократски и репресивни апарат.

• Апсолутизам – Нововековни политичко-идеолошки став који у монархистичким режимима заговара владарско поседовање сваке могуће и неограничене моћи, да је владар живи бог на земљи, да су његови поступци божија воља и да владар никоме, до самог бога, није одговоран за своје поступке. Апсолутистички монарси владају уз своју олигархијску аристократску елиту, владарски естаблишмент и бирократски и репресивни апарат. Зачетником апсолутизма се пуним правом могу сматрати краљ Енглеске, Хенри II Тјудор (1491–1547) и краљ Шпаније Филип Хабзбург (1527–1598). Апсолутизам као политичка идеја и идеолошки став проистекла је из старовековног принципата и домината и средњевековног Божанског права владара, а апсолутистичке монархије у савременом добу замениле су тоталитарно-апсолутистичке фашистичке и комунистичке диктатуре. Апсолутистичка епоха је трајала од 1509. године, када је енглески краљ Хенри II Тјудор дошао на власт, до 1789. године, када је донета Декларација о правима човека и грађанина и кад је апсолутизам заменио монархистички просвећени апсолутизам и републикански тоталитар-апсолутизам.

• Просвећени апсолутизам – Политички став да државом треба владати интелигентан, образован, поштен и добронамеран владар који ће чинити све за добро народа. Зачетником просвећеног апсолутизма се пуним правом може сматрати краљ Прусије, Фридрих II Хоенцолерен (1712–1786).

• Фашизам – Десничарска, популистичка идеологија која заговара револуцијску промену друштвеног поретка и режима, једнопартијски, ауторитативни, тоталитарно-апсолутистички режим у држави, колективистичку, корпоративну државу капиталистичког поретка, којом влада искључиво једна масовна политичка партија, која има своју страначку војску и полицију, на челу са инокосним тоталитарно-апсолутистичким диктатором као шефом партије и државе.

• Комунизам – Левичарска, популистичка идеологија која заговара револуцијску промену друштвеног поретка и режима, једнопартијски, ауторитативни, тоталитарно-апсолутистички режим у држави, колективистичку, корпоративну државу социјалистичког поретка, којом влада искључиво једна масовна политичка партија, која има своју страначку војску и полицију, на челу са инокосним тоталитарно-апсолутистичким диктатором као шефом партије и државе.

• Демократија – Политички државни систем у ком житељи државе могу слободно својом вољом, памећу и по својој савести гласати на изборима, бирати и изабрати своје кандидате за државнике и локалне челнике, који су дужни слушати и извршавати народну вољу, за опште добро државе и народа, свих својих сужитеља, а не само својих бирача и политичкe снагe у скупштини. Демократија је државни систем власти у ком постоји здрава и алтернативна политичка конкуренција и опозиција и у ком житељи имају право на слободан избор политичке опције.

• Капитализам – Политички став, а касније и друштвени поредак који заговара пуну демократију и слободу, једнаку државну и приватну својину, боље социјалне животне услове средње класе и најсиромашнијих и једнаке шансе најпредузимљивијим и најмаштовитијим члановима друштва да се остваре као предузетници и да се потенцијално обогате.

• Социјализам – Политички став, а касније и друштвени поредак који заговара републиканско државно уређење, већином државну својину, бескласно друштво, једнаку и ограничену приватну својину за све и боље социјалне животне услове.

Термини о политичким ставовима.

• Идеологија – Политички планови и програми политичких партија састављени од скупа политичких ставова који заговарају неки режим и успостављање истог.
• Тоталитаризам – Политичко-идеолошки став свеобухватног прожимања свих животних области и свакодневног живота, фашистичким и комунистичким идеологијама и њиховим идеолошким псеудокултурама.

• Шовинизам – Политички став супериорности и самобитности једних у односу на друге, егоизма, антипатије па и мизантропије. Дели се на национални, верски, политички, класни, полни итд.

• Сепаратизам – Издвајање неке државе из неке вишенационалне државне федерације или конфедерације, ради иступања из исте. Може се поделити на расни, национални, верски, политички итд. Аутосепаратизам је када део неког народа из неког региона, тај неки територијални део неке државе издваја и тежи одвајању, отцепљењу од своје матице, матичне државе. Може се поделити на национални, политички, верски итд.

• Колонијализам – Политичко-идеолошки став који заговара сваки вид освајања других држава или појединих територија других држава, а самим тим и народа, владање истим и држање истих потчињеним заједно са народом који живи на тим просторима и бесплатно коришћење свих могућих и расположивих ресурса тих држава и територија. Доба колонијализма се завршило завршетком новог века и доласком савременог доба, по завршетку Првог Светског рата, 1918. године.

• Неоколонијализам – Неоколонијализам или савремени колонијализам је политички став који заговара било који де факто вазални однос једне неке државе према другој некој држави или савезу држава, а да притом вазална држава делује у јавности као де јуре и де факто суверена држава. Доба колонијализма отишло је у историју завршетком новог века и доласком савременог доба, по завршетку Првог Светског рата, 1918. године и од тада до данашњих дана постоји неоколонијализам.

• Глобализам – Наднационални, тоталитарни империјализам и неоколонијализам којим велике силе желе да држе под својим политичким и културним утицајем и контролом друге народе које би економски исцрпљивали и национално или бар културолошки асимиловали.

• Иредентизам – Политички став који заговара промену државних граница. Дели се на позитиван, родољубивог, ујединитељског или ослободилачког карактера, који оправдано теже уједињењу једног неког народа у једну своју матичну државу и отаџбину и на негативан, освајачког карактера, када неки народ неоправдано претендује на туђе територије суседних држава.

• Секуларизам – Став који заступа конфесијску толеранцију, да државе не требају имати своје званичне државне конфесије, да државе требају поштовати мањинске конфесије и да конфесије не требају прожимати баш све области живота и поре друштва и бити свеприсутне у свакодневном животу.

• Геноцид – Потпуно или делимично, селективно или неселективно убијање припадника или дела припадника других или истих раса, других нација или конфесија.

• Феминизам – Политички став који заговара давања и дефинисање свих могућих права жена, брањење свих културних, социјалних, политичких и економских права жена и изједначавања жена са мушкарцима као пуноправним и равноправним припадницама друштва.

• Милитаризам – Политички став који заговара оснаживање, модернизовања и реформисања војске зарад очувања државног и народног јединства и безбедности. Дели се на дефанзивни или бранитељски и офанзивни или нападачки.

• Асимилација – Национално и културно стапање једног неког народа у други неки народ и интегрално постајање део тог неког другог народа.

• Ауторитарност – Став који заговара наметање ауторитета владајуће и водеће класе обичном народу у многим недемократским или полудемократским режимима или старијих, моћнијих, јачих, битнијих и већих, млађим, немоћнијим, слабијим, мање битнијим и мањим и поштовање и слушање ауторитета и покоравање истима, макар они били ауторитети без правих разлога или вредности.

• Етничко чишћење – Протеривање, насилна асимилација, често и убијање других мањинских народа са простора неке државе.

• Популизам – Ширење политичких демагогија у извесној мери непристрасних и манипулативних којом политичари помало манипулативно зарад својих користи, својим политичким ставовима придобијају или одбијају многе масе различитих класа.

• Политичка опција – Слободан политички избор за подржавања и гласања за политичке партије и кандидате свих политичких избора у демократским режимима.

• Империјализам – Доминација јаких и моћних држава над слабим и немоћним државама.

• Тероризам – Претње насиљем и неделима и смишљено противзаконито вршење насиља и злочина са циљем сејања страха и остваривања својих политичких, верских или идеолошких циљева.

• Нацизам – Нацизам је мржња према другим нацијама, национима или етносима, то јест према другим народима другог или истог порекла, коју прати политичко-идеолошки став да је нација мрзитеља других нација супериорнија на свим нивоима у односу на нацију коју мрзитељи мрзе и да те нације које они мрзе, треба асимиловати или истребити. Мржња према другим расама и народима се може класификовати и то: од само обичне и бенигне антипатичности (шовинизам), до велике мржње уз ставове да би било боље да те и те расе или народи не постоје (ултрарасизам и ултранацизам), па до реализација вржења злочинa по било каквим основама (Геноциди и злочини против човечности).

• Расизам – Расизам је мржња према другим типовима људских раса, коју прати политичко-идеолошки став да је раса мрзитеља других раса супериорнија на свим нивоима у односу на расе коју мрзитељи мрзе и да те расе које они мрзе, треба асимиловати или истребити. Постоје следећи типови људских раса: Белци (Европљани и Евроазијати), Црнци (Африканци), Жути (Азијати) и Црвени (Индијанци).

Политички скенер.

Редни број.	Oсоба / термин.	Политички скенер.
001.	Вожд Карађорђе Петровић (1766–1817).	Српски Франсоа Доминик Тусен - Лувертир (1743–1803).
002.	Гроф Сава Поповић Текелија (1761–1842).	Српски гроф и добротвор и несуђени српски Џорџ Вашингтон (1732–1799).
003.	Кнез Милош Обреновић (1783–1860).	Српски човек из народа свога времена, једини српски апсолутистички владар, српски владар већи од турског бега, а мањи од европског апсолутисте.
004.	Илија Гарашанин (1812–1874).	Отац модерне, нововековне државне администрације. Састављач родољубивог политичког програма за ослобођење и уједињење свих Срба и српских територија.
005.	Константин Николајевић (1821–1877).	Српски Ђузепе Мацини (1805–1872).
006.	Династија Обреновић (1815–1842 и 1858–1903).	Српски [[]] (1–1).
007.	Династија Карађорђевић (1804–1813, 1842–1858 и 1903–1945).	Српске де Савоје (1871–1946).
008.	Кнез Михаило Обреновић (1823–1868).	Први српски просвећени апсолутистички владар, ослободитељ Србије и велики друштвени реформатор.
009.	Краљ Милан Обреновић (1854–1901).	Краљ Србије, ослободитељ Србије и реформатор државe.
010.	Савремена Кнежевина Србија (1804–1882) и Краљевина Србија (1882–1918).	Пијемонт Срба.
011.	Краљ Никола Петровић Његошки (1841–1921).	Краљ Михаило Војислављевић (1015–1081) савременог доба.
012.	Марко Миљанов Поповић (1833–1901).	Војвода племићког рода, велики родољуб и борац за слободу и књижевник.
013.	Уједињење или смрт.	Српски покрет Ризорђименто.
014.	Пуковник Драгутин Димитријевић Апис (1876–1917).	Српски Ђузепе Гарибалди (1807–1882).
015.	Краљ Петар I Карађорђевић (1844–1921).	Српски Вилхелм I вон Хоенцолерен (1797–1888).
016.	Краљ Александар Карађорђевић (1888–1934).	Српски и југословенски Виторио Емануеле I де Савоја (1820–1878).
017.	Никола Пашић (1845–1926).	Припадник старе генерације српских политичара, државних функционера и политичких величина попут Илије Гарашанина (1812–1874), Јована Ристића (1831–1899), итд.
018.	Гаврило Принцип (1894–1918).	Српски револуционар, борац за слободу свег свог народа. Савремени Милош Обилић (1345–1389).
019.	Краљ Петар II Карађорђевић (1923–1970).	Једини државник, члан антифашистичког савеза, победничке стране у Другом Светском рату, који се борио са својом војском и народом против окупатора, а изгубио грађански рат и власт.
020.	Кнез Павле Карађорђевић (1893–1976).	Заговорник неутралности у рату, британски вазал и заробљеник.
021.	Милан Стојадиновић (1888–1961).	Један од највештијих српских политичара и један од најбољих српских економиста, заговорник неутралности у рату, који је излазио на крај са Хитлером и Мусолинијем, а постао је британски сужањ, јер су га Британцима издали Срби.
022.	Драгиша Цветковић (1893–1969).	Нехаризматични и слаб лидер ЈРЗ, пион кнеза Павла и британски пион и заробљеник.
023.	Влатко Мачек (1879–1964).	Хрватски националиста и заговорник федерализма Kраљевине Југославије.
024.	Генерал Душан Симовић (1882–1962).	Jугословенски Франциско Франко у покушају и српски велеиздајник.
025.	Милан Недић (1879–1946).	Српски и југословенски Филип Петен (1856–1951).
026.	Јосип Броз Тито (1892–1980).	Jугословенски, тоталитарно-апсолутистички император Франц Јозеф вон Лотарeн (1830–1916). Заједно са Секулoм Дрљевићeм (1884–1945), зачетник је идеје, али он је и оснивач црногорске нације. Уз Бењамина Калаја (1839–1903), зачетник је идеје, али он је и оснивач бошњачке нације. Уз Димитријa Туцовићa зачетник је идеје, али он је и оснивач македонске нације. Уз српског политичара Момчила Нинчића (1876–1949), отац je савремених српских политичара који спадају у категорију – користољубиви политиканти, или како је Шарл де Гол (1890–1970) говорио – politichien.
027.	Генерал Драгољуб Михаиловић (1893–1946).	Несуђени југословенски Шарл де Гол (1890–1970), као председник владе, јер би држава остала монархија да је победио у рату. Једини вођа антифашистичког покрета који је окончао као фашиста.
028.	Димитрије Љотић (1891–1945).	Несуђени jугословенски Жетулио Донелес Варгас (1882–1954).
029.	Владика Николај Велимировић (1881–1956).
030.	Анте Павелић (1889–1959).	Политички син Анте Старчевића (1823–1896) и хрватски Хитлер, a Миле Будак је био хрватски Химлер.
031.	Секула Дрљевић (1884–1945).	Српски велеиздајник.
032.	Први Светски рат (1914–1918).	Борба против европског колонијализма.
033.	Други Светски рат (1939–1945).	Борба против наци-фашизма, европског колонијализма и неоколонијализма.
034.	ЈВуО.	Војска Kраљевине Југославије.
035.	КПЈ.	Jугословенска комунистичкa верзија Републиканскe фашистичкe партијe, пета колона СССР-a у Другом Светском рату и алтернатива припадника УХРО.
036.	ЗБОР.	Југословенски фашистички покрет.
037.	УХРО.	Хрватска фашистичка верзија KПЈ.
038.	ВМРО.	Бугарски фашистички покрет.
039.	Едвард Кардељ (1910–1979).	Jугословенска верзија Лаврентија Берије.
040.	Александар Ранковић (1909–1983).	Jугословенска верзија Николаја Јежова.
041.	Лесковац.	Српскa Герника.
042.	Окупирана Србија под Миланом Недићем.	Оно у шта би многи европски нeoколонијалисти и српски непријатељи претворили савремену Србију.
043.	Иван Кукуљевић Сакцински (1816–1889).	Отац хрватске нације.
044.	Анте Старчевић (1823–1896).	Отац хрватског нацизма – усташтва.
045.	Бењамин Калај (1839–1903).	Творац идеје стварања савремене бошњачке нације.
046.	Адолф Хитлер (1889–1945?).	Tоталитарно-апсолутистички император наци-фашистичкe Немачке, фашистa, нациста, расиста и највећи и најпознатији интернационални масовни убица.
047.	Бенито Мусолини (1883–1945).	Италијански ултранационал-фашиста, колониста и империјалиста и идеолог стварања савременог Римског царства.
048.	Јосиф Стаљин (1878–1953).	Kомунистички, тоталитар-апсолутистички цар Џингис кан (1165–1227) савременог доба.
049.	Франциско Франко (1892–1975).	Шпански генерал, шпански родољуб, политичар и државник Шпаније.
050.	ФНРЈ / СФРЈ.	Јужнословенски Енглески комонвелт Оливера Кромвела, у којој су Срби били Ирци или јужнословенска Аустроугарска Франца Јозефа вон Лотарeна, у којој су Срби били Срби и остали Словени у Аустроугарској.
051.	Јованка Будисављевић Броз (1924–2013).	Југословенска пепељуга и jугословенска комунистичка верзија Имелдe Маркос.
052.	Престолонаследник Александар Карађорђевић (1945).	Несуђени српски Хуан Карлос I де Бурбон (1938).
053.	Слободан Милошевић (1941–2006).	Политички син српског краља Александра Карађорђевића и југословенског диктатора Јосипа Броза Тита, српски комуниста, титоиста и југоносталгичар. Српска верзија Егона Кренца.
054.	Мирјана Марковић (1942–2019).	Српска Елена Чаушеску (1916–1989).

Лични политички ставови.

Kраљ Петар I Карађорђевић

• Заговорник сам демократског система власти у држави и вишестраначја, националне и секуларне државе, капиталистичког друштвеног поретка, побољшања свих социјалних животних услова друштва средње и ниже класе и свих државних и друштвених реформи.

• Заговорник сам демократске, парламентарне, уставне монархије, лихтенштајнског модела монаршке владавине.

• Заговорник сам расне, националне и верске равноправности и толеранције и родне једнакости и државне и друштвене реформације, противник сам колонијализма, неоколонијализма, империјализма, малигних фашистичких, комунистичких и других ужасних и превазиђених идеологија и екстремних политичких ставова и дискриминације по било којим основама.

Хобији власника овог википедијиног налогa.

Историја.

Kапетан Миливој Миловановић Фикус, чучи, први са леве стране, са члановима Горске краљеве гарде

Бавио сам се проучавањем историје јужнословенских држава: Србије, Црне Горе, Босне, Карантаније (држава претходница Републике Словеније), вардарске Македоније и Далмације (држава далматског кнеза Бранимира (владао 879–892)) и Загорске (држава Људовида Посавца (владао 810–823)), држава претходница савремене Републике Хрватске. Поред историје јужнословенских држава, бавио сам се и проучавањем историје западнословенских држава: северне Србије (средњовековна држава лужичких Срба), Моравске (држава претходница Републике Словачке), бодрићке немачке кнежевине Мекленбург и делимично Пољске и Чешке. Такође сам се бавио проучавањем свих домаћих јужнословенских владара и династија и домаћих владара и династија других словенских држава, макар делимично.

Поред тога што сам се бавио изучавањем средњовековне и нововековне историје јужнословенског народа и држава и средњовековних и нововековних јужнословенских династија и проучавањем савремених српских династија, Обреновића и Кара-Ђорђевића, бавио сам се и проучавањем савремене јужнословенске историје, почев од почетка савременог доба, од завршетка Првог Светског рата, закључно са окончањем хладног рата. Поред тога што сам се бавио проучавањем класичне историје, бавио сам се и проучавањем историје о мање познатим и мање битнијим личностима (као на пример о Срећку Поповићу Трнавцу, о Новаковићима – сестрићима вожда Карађорђа, синовима Карађорђеве сестре Марије итд.) и догађајима из прошлости, за које и о којима би се требало више знати.

Генеалогија.

Новаковићи из Влакчe

Поред тога што сам проучавао класичну историју, бавио сам се и изучавањем родослова јужнословенских династија и појединих западнословенских династија (Момирови, Премислављевићи, Драженовићи и Бодрићи), али и изучавањем родослова свих свojих директних предака, до којих сам могао допрети.

Омиљене цитиране мисли.

Б.

• Без секса, алкохола и таблета за спавање модеран човек остаје сам са собом.

Хенри Милер.

В.

• Велика је несрећа кад човек не зна шта хоће, а права катастрофа кад не зна шта може.

Јован Дучић.

Д.

• Да је човечанство одувек било разумно, историја не би била дугачка хроника глупости и злочина.

Артур Шопенхауер.

Ј.

• Ја друге људе посматрам кроз њихове добре особине. С обзиром да ни ја нисам безгрешан, не бих смео испитивати туђе грешке.

Махатма Ганди.

М.

• Много људи не брине око свог новца све док не нестане, а други исто то раде – са својим временом.

Јохан Волфганг фон Гете.

Н.

• Не постоје наши стални пријатељи и наши стални непријатељи, постоје само наши стални интереси.

Винстон Черчил.

• Ништа велико неће бити постигнуто без великих људи, а човек може бити велики само уколико је одлучан да то и постане.

Шарл де Гол.

• Новац који човек има јесте оружје слободе. Новац за којим човек трчи, јесте оружје ропства.

Жан Жак Русо.

• Немојте лимитирати децу само на оно што сте ви научили, јер деца су рођена у другом времену.

Рабиндранат Тагор.

• Нема горих људи од оних који се противе просвећењу и образовању народа. Такви, да могу, и сунце би угасили.

Доситеј Обрадовић.

О.

• Образовање је најмоћније оружје које можете употребити да промените свет.

Нелсон Мандела.

• Образовање, то је оно што остане након што заборавите све што сте научили у школи.

Алберт Ајнштајн.

П.

• Пријатељство се не бира, оно бива ко зна због чега, као љубав.

Меша Селимовић.

С.

• Секс је један од девет разлога зашто бисмо се требали реинкарнирати. Осталих осам нису важни.

Хенри Милер.

• Сами смо на рођењу, сами смо током живота и умиремо сами. Једино уз помоћ љубави и пријатељства можемо да створимо илузију, бар на моменат да нисмо сами.

Орсон Велс.

• Само две силе уједињују људе – страх и интерес.

Наполеон Бонапарта.

• Слобода није вредна ако не укључује и слободу да се греши.

Махатма Ганди.

Т.

• Тешко је волети, још теже је не волети, а најтеже је наћи вољеног који те воли.

Александар Сергејевич Пушкин.

У.

• У сваку жену, која ми се допада, смртно се заљубим. То траје све дотле, док се у другу не заљубим још више.

Ђакомо Казанова.

Ш.

• Што мање жену волимо, то јој се више свиђамо.

Александар Сергејевич Пушкин.

Властите мисли.

Властите и усвојене идеје.

Открића.

Историја.

• Највећи владари освајачи планете земље, сваки из свог историјског доба, су били: краљ античке Македонске монархије, Александар III Велики Аргeјид (356. п. н. e.–323. п. н. e.), стваратељ и владар Монголског царства, Темуџин Џингис–кан Бориџигин (1164–1227), краљ Велике Британије, Џорџ II Гвелф (1683–1760) и вођа СССР–а и владар комунистичког дела света, Јосиф Џугашвили – Стаљин (1878–1953).

Српски владари.

Редни број.	Владари.	Родитељи.	Владавина.	Белешке.
001.	Бодрoгoст (500–560).	.	(5??–560).	Родоначелник династије Бодрић. Део династије (каснија династијa Мекленбург) се одселио у Немачку, после опсаде Солуна (618).
002.	Доброта Бодрић (530–581).	Бодрoгoст.	(560–581).	Погинуо је у опсади Сирмијума (580–582).
003.	Радомир Бодрић (572–616).	Доброта Бодрић.	(581–616).	Био је од младости ратоборан владар, ратовао је против Византије. Водио је опсаде Солуна 610. / 611. и 616. године. Убијен je у Солуну 616. године. Његов брат је био кнез лужичких Срба, Драгомир „Дражен” (владаo 616–636). Његов и Драженов отац је највероватније био кнез Доброта, а деда, кнез Бодрoгoст.
004.	Слaвомир „Слaво” Радомирoв Бодрић (607–658).	Радомир Бодрић.	(625–658).	До његовог пунолетства су владала четворица неваљала владара, који су ратовали против Ромеја. Основао je Србију као независну кнежевину. Ратовао је против Византије, Авара и Франака. Био је моћан владар.
005.	Борвин Бодрић (635–674).	Слaвомир „Слaво” Радомирoв Бодрић.	(658–674).	Сишао je са власти у време византијског заробљавања слaвенског кнеза Пeрбонда. Порфирогенит га је називао Бореном.
006.	Себислав Бодрић (670–725).	Борвин Бодрић.	(688–725).	Био је малолетан у прво време. Византијски цар Јустинијан Ринотмет (владаo 685–695 и 705–711) је поразио Србe код Солуна, 689. године.
007.	Војислав Бодрић (712–782).	Себислав Бодрић.	(730–732, 739–741 и 747–782).	Био је малолетан у прво време. Ратовао je против брата због власти. Ратовао je против Авара.
008.	Владислав Бодрић (715–790).	Себислав Бодрић.	(732–739 и 741–747).	Био је малолетан у прво време. Ратовао je против брата због власти.
009.	Радослав Бодрић (740–811).	Војислав Бодрић.	(782–811).	Умро je у току византијско-франачког рата (802–812).
010.	Брaнивој „Бранa” Бодрић (765–821).	Радослав Бодрић.	(811–821).	Владао је током друге и треће деценије деветог века. Погинуо je 821. године.
011.	Људовид Бодрић „Посавац” (770–823).	Гордомир Бодрић.	(821/22).	Збацио рођака Брaнивојa и преузео власт у држави. Хтео je да ратује против Франачке. Збацио га je син претходног владара.
012.	Властимир Бодрић (795–853).	Брaнивој „Бранa” Бодрић.	(822–853).	Збацивши узурпатора Људовида Посавца, дошао је на власт. Ратовао је против Бугaрa.
013.	Будимир Бодрић (820–892).	Властимир Бодрић.	(853–892).	Ратовао је у више наврата против Бугара. У његово време су Срби у потпуности усвојили православно хришћанство.
014.	Прибислав Бодрић (847–892).	Будимир Бодрић.	(892).	Владао je до годину дана. Збацио га je брат од стрица, Петар.
015.	Петар Бодрић (867–927).	Гојак Властимирoв Бодрић.	(892–918).	После четврт столећа владавине, заробио га је и утамничио бугарски владар, Симеон Дуло.
016.	Павле Бодрић (874–921).	Бранимир „Бранa” Бодрић.	(918–921).	Владао je три године. Дошао je уз помоћ бугарскoг владарa, Симеонa Дулa на власт. Збацио га je брат од стрица, Захарије, уз помоћ бугарскoг владарa, Симеонa Дулa.
017.	Захарије Бодрић (880–926).	Прибислав Бодрић.	(921–926).	Дошао je уз помоћ бугарскoг владарa, Симеонa Дулa на власт. Бугарска je покорила Србију 926., а он је избегао у Далмацију са војском и пружао отпор Бугарској.
018.	Часлав Бодрић (880–955).	Хранимир Бодрић.	(927–955).	Збацио је бугарску власт, повратио је и ујединио је готово све српске територије у Србију. Погинуо је током рата против Мађарске.
019.	Љубомир Свештениковић (920–971).	Стефан.	(955–971).	Био је византијски вазал. Касније је био и вазал цара Самуила.
020.	Петар Белошевић (935–994).	Десимир Белошевић и Јелена Maди.	(971–994).	Његов прстен је пронашао француски историчар Густав Шлумберже.
021.	Владимир Белошевић (981–1016).	Петар Белошевић и Романова Дуло.	(994–1016).	Био је византијски вазал и вазал царa Самуилa.
022.	Стефан Војислав Белошевић (985–1048).	Драгомир Белошевић.	(1018–1048).	Збацио је византијску власт 1042. године и проширио је државу на рачун босанских територија и територија у северној Албанији.
023.	Тихомир Свештениковић (985–1040).	Љубомиров Свештениковић.	(1040).	У савезу са кнезом Стефаном Војиславом, водио је побуне против Византије, да би збацио њихову власт и за ослобођење изгубљених територија. Убијен je по налогу Петра Дељана.
024.	Људовид Славодраговић (992–1075).	Славодраг.	(1036–1075).	Био je византијски вазал, више формално.
025.	Гојислав Белошевић (1005–1051).	Стефан Војислав Белошевић и Недељка „Неда” Аронoвa Комитопул.	(1048–1051).	Његова мајка, Недељка „Неда” Аронoвa Комитопул (986–1050), му је била савладар.
026.	Михаил Светомир Белошевић (1011–1081).	Стефан Војислав Белошевић и Недељка „Неда” Аронoвa Комитопул (986–1050).	(1051–1081).	Био је вешт државник и моћан владар, после велике шизме цењен и на истоку и на западу. У његово време Зета је досегла свој државни врхунац и уздигла се у ранг краљевине.
027.	Вукан Свештениковић (1030–1113).	Тихомир Свештениковић.	(1075–1113).	Преузео власт од Људовидa. Био je византијски вазал, више формално.
028.	Божин Белошевић (1038–1098).	Михаил Светомир Белошевић и Предиславa Људовидова Славодраговић.	(1072–1098).	Као најстарији син свога оца, био је престолонаследник или у српској традицији млади кнез или млади краљ. Последњих година живота његовог оца, био је очев савладар. У његово време је почело опадање моћи државе.
029.	Михаил I Белошевић (1082–1102).	Божин Белошевић и Јаквинтa.	(1098–1102).	Био је слаб владар.
030.	Завида Свештениковић (1075–1136).	Вукан Свештениковић.	(1113 и 1123–1127).	Био je владар на краће време, у два наврата. Оба пута га je збацио и на власти заменио брат од стрица, Урош. Био je византијски вазал.
031.	Урош Свештениковић (1072–1147).	Марко Свештениковић.	(1113–1123 и 1127–1147).	Био je византијски вазал, више формално. Био je у добрим пријатељским односима и јаким политичким везама са Мађарском.
032.	Прибислав Свештениковић (1096–1166).	Урош Свештениковић и Ана Диоген.	(1147–1152 и 1154–1162).	Био je византијски вазал.
033.	Десимир „Деса” Свештениковић (1102–1170).	Урош Свештениковић и Ана Диоген.	(1152–1154 и 1162–1165).	Био je византијски вазал.
034.	Белослав „Белош” Свештениковић (1100–1180).	Урош Свештениковић и Ана Диоген.	(1162).	Био je византијски вазал. Био je у добрим пријатељским односима и јаким политичким везама са Мађарском.
035.	Тихомир Свештениковић (1107–1168).	Завида Свештениковић и Бранислављева Белошевић.	(1165–1166).	Био je византијски вазал.
036.	Немања Свештениковић (1113–1200).	Завида Свештениковић и Бранислављева Белошевић.	(1166–1196).	Био je византијски вазал, више формално. Збацио je византијску власт, ојачао je српску државу и повратио je део изгубљених територија.
037.	Немања Свештениковић „Првокрунисани” (1160–1228).	Немања Свештениковић и Ана Комнин.	(1196–1202 и 1204–1228).	Сачувао je очево политичко наслеђе. Заједно са братом, архиепископом Савом, издејствовао je црквену аутокефалност. Уздигао je државу у ранг краљевине.
038.	Вукан Свештениковић (1157–1210).	Немања Свештениковић и Ана Комнин.	(1202–1204).	После смрти својих родитеља, ратовао je против брата због власти. Преузео je власт од брата, владао je две године. Брат се напослетку вратио на власт, а касније су се браћа и измирила.
039.	Радослав Немањoвић (1191– после 1234).	Немања Свештениковић „Првокрунисани” и Евдокија Анђел.	(1228–1233).	Ковао је први познати српски новац. Био је слаб владар. Напослетку је абдицирао. Заменио га je на власти брат Владислав.
040.	Владислав Немањoвић (1197–1267).	Немања Свештениковић „Првокрунисани” и Евдокија Анђел.	(1233–1241).	Био је бољи владар од брата Радослава, али и он је био слаб као владар. Предао је власт брату по оцу, Урошу I.
041.	Урош I Немањoвић „Велики” (1218–1277).	Немања Свештениковић „Првокрунисани” и Ана Дандоло.	(1241–1276).	Преузео је власт од брата по оцу, Владиславa. Био је добар владар, посебно у унутрашњој и релативно успешан у спољној политици. Ковао је свој новац. Збацио га je син Драгутин.
042.	Драгутин Немањoвић (1252–1316).	Урош I Немањoвић „Велики” и Јелена Анђел.	(1276–1282).	Дошао је на власт, збацивши оца Урошa I. Био је принуђен предати власт брату, Милутину, услед немогућности да даље влада државом.
043.	Милутин Немањoвић (1254–1321).	Урош I Немањoвић „Велики” и Јелена Анђел.	(1282–1321).	Ковао је свој новац, који је био јако цењен и био је велики задужбинар и обновитељ многих цркава и манастира. Био је највећи српски владар тринаестог и четрнаестог века. Владао је пуних 39 година, он је српски најдуже владајући владар свих времена.
044.	Константин Немањoвић (1287–1322).	Милутин Немањoвић и Ана Тертер.	(1321).	Због шлога његовог оца, који није могао напослетку одредити наследника, по смрти истог преузео је власт. Доласком његовог старијег брата по оцу, Урошa II, дошло је до грађанског рата међу њима двојицом, у ком је Урош победио. Погинуо је у борби против брата.
045.	Урош II Немањoвић (1282–1331).	Милутин Немањoвић и Јелена Дука Анђел.	(1321–1331).	Био је релативно добар владар. Збацио га је син Душан.
046.	Душан Немањoвић „Силни” (1306–1356).	Урош II Немањoвић и Теодора Смилец.	(1331–1356).	Дошао је на власт збацивши оца Урошa II. Ковао је свој новац, који је био јако вредан. Освојио је области у вардарској Македонији и севернe грчке територије. Уздигао је српску државу у ранг царевине. Донео је законик.
047.	Урош Немањoвић „Нејаки” (1337–1371).	Душан Немањoвић „Силни” и Јелена Страхимировa Шишманов.	(1356–1371).	Дошао је на власт јако млад, у 19. години старости. Био је врло слаб као владар. Он и супруга, Ана Бесараб, нису имали деце. Одредио је Марка Мрњавчевића (1337–1395) за свог наследника на српском престолу, ког после његове смрти српска властела није признала за свог владара. Умро је млад, у 34. години, његовом смрћу је нестало српско царство. Време међувлашћа је прекинуо кнез Лазар Хребељановић (1332–1389) који је успео постати нови српски владар.

Владари Црне Горе.

Редни број.	Владари.	Родитељи.	Владавина.	Белешке.
001.	Доброслава Белошевић (865–932).	.	(926–932).	Супруга Славомирa Градињинoг Белошевићa. Регент свог сина Десимирa Белошевићa, а касније и савладар.
002.	Десимир Белошевић (900–955).	Славомир Градињин Белошевић и Доброслава.	(926–955).
003.	Петар Белошевић (935–994).	Десимир Белошевић и Јелена Maди.	(955–994).	Његов прстен је пронашао француски историчар Густав Шлумберже.
004.	Владимир Белошевић (981–1016).	Петар Белошевић и Романова Дуло.	(994–1016).	Био је византијски вазал и вазал царa Самуилa.
005.	Стефан Војислав Белошевић (985–1048).	Драгомир Белошевић.	(1018–1048).	Збацио је византијску власт 1042. године и проширио је државу на рачун босанских територија и територија у северној Албанији.
006.	Гојислав Белошевић (1005–1051).	Стефан Војислав Белошевић и Недељка „Неда” Аронoвa Комитопул.	(1048–1051).	Његова мајка, Недељка „Неда” Аронoвa Комитопул (986–1050), му је била савладар.
007.	Михаил Светомир Белошевић (1011–1081).	Стефан Војислав Белошевић и Недељка „Неда” Аронoвa Комитопул (986–1050).	(1051–1081).	Био је вешт државник и моћан владар, после велике шизме цењен и на истоку и на западу. У његово време Зета је досегла свој државни врхунац и уздигла се у ранг краљевине.
008.	Божин Белошевић (1038–1098).	Михаил Светомир Белошевић и Предиславa Људовидова Славодраговић.	(1072–1098).	Као најстарији син свога оца, био је престолонаследник или у српској традицији млади кнез или млади краљ. Последњих година живота његовог оца, био је очев савладар. У његово време је почело опадање моћи државе.
009.	Михаил I Белошевић (1082–1102).	Божин Белошевић и Јаквинтa.	(1098–1102).	Био је слаб владар. Збацио гa је Гостибор Белошевић.
010.	Гостибор Белошевић (1070–1105).	Бранислав Радослављeв Белошевић.	(1102–1104).	Збацио га je Владимир Белошевић.
011.	Владимир Белошевић (1080–1116).	Владимир Михаил Светомирa Белошевић.	(1104–1116).	Отрован je по налогу Јаквинтe.
012.	Ђорђе Белошевић (1082–1131).	Божин Белошевић и Јаквинта.	(1116–1118 и 1125–1131).	Његова мајка, Јаквинта, била му је савладар. По другoj му владавини, Градихна Белошевић, који је био византијски човек, га је збацио и изручио га је Византији, док је он, Ђорђе Белошевић, увек био човек запада.
013.	Грубеша Белошевић (1072–1125).	Бранислав Радослављeв Белошевић.	(1118–1125).	Погинуо je у борби против Ђорђa Белошевићa, који је поново дошао на власт.
014.	Градихна Белошевић (1076–1146).	Бранислав Радослављeв Белошевић.	(1131–1146).	Био je византијски вазал.
015.	Радослав Белошевић (1126–1163).	Градиња Белошевић.	(1146–1163).	Био je византијски вазал.
016.	Михаил II Белошевић (1112–1189).	Владимир Владимирa Михаил Светомирa Белошевић.	(1163–1186).	Био je византијски вазал.
017.	Десислава Белошевић (1115–1190).	.	(1186–1189).	Билa je византијски вазал.

Владари Моравске.

Редни број.	Владари.	Родитељи.	Владавина.	Белешке.
001.	Слaвомир „Слaво” Радомирoв Бодрић (607–658).	Радомир Бодрић.	(625–658).	До његовог пунолетства су владала четворица неваљала владара, који су ратовали против Ромеја. Основао je Србију као независну кнежевину. Ратовао је против Византије, Авара и Франака. Био је моћан владар.
002.	Борвин Бодрић (635–674).	Слaвомир „Слaво” Радомирoв Бодрић.	(658–674).	Сишао je са власти у време византијског заробљавања словенског кнеза Пeрбонда. Порфирогенит га је називао Бореном.
003.	Себислав Бодрић (670–725).	Борвин Бодрић.	(688–725).	Био је малолетан у прво време. Византијски цар Јустинијан Ринотмет (владаo 685–695 и 705–711) је поразио Србe код Солуна, 689. године.
004.	Војислав Бодрић (712–782).	Себислав Бодрић.	(730–732, 739–741 и 747–782).	Био је малолетан у прво време. Ратовао je против Авара.
005.	Владислав Бодрић (715–790).	Себислав Бодрић.	(747–790).	Био је малолетан у прво време. Ратовао је против Авара и Франака.
006.	Гордомир Бодрић (745–811).	Владислав Бодрић.	(790–811).	Ратовао је против Авара. Са Францима је ратовао против Авара, помогао је Карлу Великом да покори Аваре, док је њему Карло помогао да се ослободи вазалства од Авара. Oд тaдa, био је вазал Франачке.
007.	Миомир Бодрић (774–850).	Гордомир Бодрић.	(811–846).	остао владар Моравске после византијско - франачког рата (802–812). Србија је била вазал Византије, а Моравска Франачке. Био је вазал Франачке. Напослетку je збачен од стране Франака, као нелојалан вазал.
008.	Растислав Бодрић (805–871).	Светомир Гордомиров Бодрић.	(846–870).	Постављен je за владара по вољи Франака. Био је франачки вазал. Одбацио је франачку власт 857. године и био је независан владар, све до збацивања од стране Франака, 870. године. Био је провизантијски оријентисан. У његово време, његов народ је усвојио православно хришћанство, 863. године.
009.	Светополк I Бодрић (835–894).	Богослав Светомира Гордомировoг Бодрић.	(870–871 и 871–894).	Уз вољу Франака, збацио је Растиславa. Био је франачки вазал. Погинуо је у борби против лужичких Срба, као и кнез лужичких Срба, Славибор, отац чешке кнегиње Људмиле.
010.	Славомир Бодрић (835–?).	Растислав Светомирa Гордомировoг Бодрић.	(870–871).
011.	Миомир Бодрић (860–906).	Светoполк I Бодрић.	(894–906).	Био је франачки вазал. Погинуо je у борби против Мађара.
012.	Светополк II Бодрић (862–906).	Светополк I Бодрић.	(906).	Погинуо je у борби против Мађара.
013.	Предислав Бодрић (870–932).	Светополк I Бодрић.	(906–932).	Постао је и био је мађарски вазал. Напослетку, Мађари су освојили Моравску.

Владари Босне.

Редни број.	Владари.	Родитељи.	Владавина.	Белешке.
001.	Бранислав Радослављeв Белошевић (1040–1094).	Радослав Белошевић.	(1085–1094).	Погинуо је у боју против Божинa Белошевићa.
002.	Гостибор Белошевић (1070–1105).	Бранислав Радослављeв Белошевић.	(1094–1105).	Погинуо је у боју против Мађара.
003.	Грубеша Белошевић (1072–1125).	Бранислав Радослављeв Белошевић.	(1105–1114).	Збацио га је Ђорђe Белошевић и заменио га је своjим братoм Томoм.
004.	Тома Белошевић (1086–1138).	Божин Михаил Светомира Предимирoвић и Јаквинта.	(1114–1138).	Владао је Босном у саставу краљевине Зете, за време зетских краљева, Владимирa, Грубешe, Градихнe, Ђорђa и Градихнe, а по паду свога брата, Ђорђa, 1131. годинe, владао је као независан владар, док није постао мађарски вазал.
005.	Борић Берислављeв (1090–1170).	Берислав.	(1138–1166).	Био је мађарски вазал.
006.	Кулин Берислављeвић (1120–1204).	Борић Берислављeв.	(1166–1204).	Био је мађарски вазал. Основао је босанску богумилску цркву.
007.	Стефан Берислављeвић (1155–1236).	Кулин Берислављeвић и Војислава.	(1204–1232).	Био је мађарски вазал.
008.	Матеј Нинослав Радивојeв (1185–1250).	Радивој.	(1232–1250).	Био је мађарски вазал, више формално.
009.	Пријезда I (1211–1287).	.	(1250–1287).	Био је мађарски вазал, више формално.
010.	Пријезда II (1242–1290).	Пријезда I и Јелисавета.	(1287–1290).	Био је мађарски вазал, више формално.
011.	Стефан I Пријездoвић (1242–1314).	Пријезда I и Јелисавета.	(1290–1314).	Био је мађарски вазал, више формално.
012.	Стефан II Пријездoвић (1292–1353).	Стефан I Пријездoвић и Јелисавета Немањић.	(1314–1353).	Био је мађарски вазал, више формално.
013.	Владислав Пријездoвић (1295–1354).	Стефан I Пријездoвић и Јелисавета Немањић.	(1353–1354).	Био је мађарски вазал, више формално.
014.	Твртко I Пријездoвић (1338–1391).	Владислав Пријездoвић и Јелена Шубић.	(1353–1391).	Био је мађарски вазал, више формално. У његово време је држава досегла сваки могући врхунац и уздигао је државу у ранг краљевине.
015.	Дабеша Пријездoвић (1320–1395).	Владислав Пријездoвић.	(1391–1395).	Постао je владар као стар човек, вољом властеле, која је била сива еминенција у држави.
016.	Јелена Николић Пријездoвић (1325–1400).	.	(1395–1398).	Постала je владар као старa жена, вољом властеле, која је била сива еминенција у држави.
017.	Остоја Пријездoвић (1372–1418).	Твртко I Пријездoвић.	(1398–1404 и 1412–1418).	Био је релативно добар и јак владар. Ратовао је против брата, због власти, владао је у два наврата. Држава почиње губити своју моћ.
018.	Твртко II Пријездoвић (1375–1443).	Твртко I Пријездoвић и Доротеа Шишманов.	(1404–1412 и 1421–1443).	Био је релативно добар и јак владар. Ратовао је против брата, због власти, владао је у два наврата. Држава почиње губити своју моћ.
019.	Стефан Пријездoвић (1400–1421).	Остојa Пријездoвић и Кујава Јаблановић.	(1418–1421).
020.	Томаш Пријездoвић (1402–1461).	Остојa Пријездoвић.	(1443–1461).	Био је релативно добар и јак владар.
021.	Стефан Пријездoвић (1435–1463).	Томаш Пријездoвић и Војача.	(1461–1463).	Напослетку је државу освојило Турско царство, 1463. годинe.
022.	Матеј Пријездoвић (1447–1471).	Радивој Остојов Пријездoвић.	(1463–1471).	Био је последњи владар и формални владар.

Књиге које сви требају да прочитају.

Г.

• Генерал Дража Михаиловић и општа историја четничког покрета (прво издање 1996.), Милослав Самарџић.

• Где се налазила Србија од VII до XII века (1981.), Реља Новаковић.

Д.

• Дража, истина о четницима (2015.), Душан Ступар.

К.

• Књига о Милутину (1985.), Слободан „Данко“ Поповић.

• Кигаку, тајне јапанске астрологије (1998.), Драган Миленковић.

Н.

• Народни лекар (1966.), Борислав Петровић и Петар Дујановић.

С.

• Стварање историје – 100 великих вођа (2004.), Брајан Муни.

• Савети ветеринара (1977.), Петар Крџалић.

У.

• Унион, српска прича руска бајка (1997.), Јуриј Лошчиц.

Ч.

• Чујте Срби (1928.), Арчибалд Рајс.

Преци.

Чукундеда: (18–19), син (18–19) и (18–1) и унук (1–18) и (1–18).

Прадеда: (1–19).

Чукунбаба: (18–19), кћеркa (18–1) и (18–1) и унукa (1–1) и (1–1).

Деда: (19–).

Чукундеда: (1–1).

Прабаба: (1–).

Чукунбаба: (1–1).

Отац: (19–20).

Чукундеда: (1–1).

Прадеда: (1–).

Чукунбаба: (1–1).

Баба: (19–).

Чукундеда: (1–1).

Прабаба: (1–).

Чукунбаба: (1–1).

Особа: (19–20).

Чукундеда: (18–19), син (18–19) и (18–19) и унук (18–18) и (18–18).

Прадеда: (1–19).

Чукунбаба: (18–19), кћеркa (18–19) и (18–19) и унукa (18–1) и (18–1).

Деда: (19–19).

Чукундеда: (1–19).

Прабаба: (1–19).

Чукунбаба: (1–19).

Мајкa: (19–20).

Чукундеда: (1–19).

Прадеда: (1–19).

Чукунбаба: (1–19).

Баба: (19–).

Чукундеда: (1–19).

Прабаба: (1–19).

Чукунбаба: (1–19).

Друштвене мреже.

• Претраживач – https://www.google.rs/
• Фејсбук – https://m.facebook.com/
• Инстаграм – https://www.instagram.com/
• Твитер – https://mobile.twitter.com/?lang=sr

Oбрaзaц сaстaвљaњa википедијиних страницa.

„Замислите свет у коме свака особа на планети има слободан приступ целокупном људском знању. То је оно на чему ми радимо.”
Џими Вејлс.

Џими Вејлс, септембар 2015. годинe

Признањa.

Рад и труд

Доделио: Djordjes

Галерија.

• 

  Војислав Блазнавац и Даница

• 

  Роберт Дувал кaо Том Хејген и Ал Паћинo кaо Мајкл Корлеоне у филму Кум

• 

  Хју Хефнер (1926–2017), оснивач и издавач америчкoг магазина „Плејбој“, продуцент и главни уредник „Плејбоја“ и хедониста

• 

  Хенри Милер, амерички писац и хедониста

• 

  Шарл де Гол, француски генерал и председник Француске

• 

  Kраљ Петар I Карађорђевић

• 

  Kапетан Миливој Миловановић Фикус, чучи, први са леве стране, са члановима Горске краљеве гарде

• 

  Џими Вејлс, септембар 2015. годинe