Корисник:Matija/BgSinagoga

Споменик културе саграђен је у периоду између 1924. и 1929. године, према плановима из 1923. године, као слободностојећи објекат, смештен иза регулационе линије, у дубини парцеле. Током 1924 – 1926. године подигнута је зграда синагоге, дело архитекте Фрање Урбана уз учешће Милана Шланга, а 1929. године изведени су накнадни радови на измени ентеријера, по пројекту архитекте Милутина Јовановића. До 1941. године објекат је био у функцији српско-јеврејске црквене општине Ашкенаског обреда. Током нацистичке окупације Београда 1941 – 1944. године аутентична функција деградирана је претварањем у јавну кућу, да би након рата била враћена функција синагоге, намењене обема верским конгрегацијама београдских Јевреја.

Споменик културе подигнут је у духу архитектуре академизма, са преовлађујућим елементима неоренесансе. У елевацији се састоји од сутерена у два нивоа, приземља са галеријом и два спрата. Унутрашњост је решена вишенаменски, као простор за разноврсне активности јеврејске заједнице: верске, културне, просветне, канцеларијске и стамбене. Централни, молитвени простор приземља са галеријом је у симболичном и верском смислу примаран, као место намењено верском обреду. Бочно, одвојене зидом од верског простора, налазе се канцеларије, учионица и сала за седнице. На првом и другом спрату распоређене су стамбене просторије. Молитвени простор је подељен са два низа стубова који носе опходну галерију. Фронтална фасада је конципирана репрезентативно и симетрично, а декоративни акценат је дат на забату крова где је у окулусу смештен Давидов штит  шестокрака звезда. Централни део фасаде заузимају четири издужена и полукружно завршена прозора, који се простиру у зони приземља и галерије. Зона првог спрата је од ниже зоне раздвојена плитким и једноставним подеоним венцем. Фасада те зоне је повучена у односу на раван фасаде нижих зона тако да образује терасу уоквирену балустрадом. У равни фасаде те зоне распоређен је правилно ритмован низ од четири полукружно завршена отвора. Други спрат је решен најједноставније, са осам полукружно завршених прозора и одвојен је од првог спрата декоративним подеоним венцем. Поред наведених архитектонских елемената који фронталној фасади дају утисак уравнотежене хоризонталности, вертикализам је акцентован извођењем бочних плитких ризалита, завршених у зони првог спрата у виду кулица олакшаних лучним отворима на три стране. Крајњи акценат вертикалности дат је троугаоним забатом изнад другог спрата. Укупном утиску свечаног и церемонијалног карактера синагоге доприноси и широко трокрако приступно степениште у зони сутерена и приземља, украшено једноставном балустрадом са два канделабра. У стилској и просторној формулацији степениште представља реминисценцију француског класицизма, односно северне фасаде Малог Тријанона у Версају.