Корисник:Milicadidanovic/песак

yonggukop

Чоу Синг Чи је велика глумачка звезда, редитељ, извршни продуцент, сценариста, бизнисмен и члан народне политичке консултативне конференције провинције Гуанг Донг.

Рани живот и образовање

Рођен је 22.6.1962 у Хонг Конгу. Породица му је пореклом из Нинг Боа, провинција Џе Ђјанг. Као мали живео је у сиромашној породици са старијом и млађом сестром. Када је имао седам година родитељи су му се развели, њега и сестре је сама одгајила мајка Линг Бао. 1974. је завршио хришћанску основну школу. У то време није добио субвенцију за средњу школу па је своје школовање завршио у приватним средњим школама. Прво је учио у средњој школи у Хонг Конгу, затим је завршио пет разреда у школи „Света Марија“ која је некада била у улици Нанђинг. Када је био млад био је опчињен филмовима Бруса Лија и он га је инспирисао да буде глумац, а касније је наставио студије у маркетингу и другим наукама.

Каријера

1980. осамнаестогодишњи Стивен добио је посао глумца и асистента на Азијској телевизији. Био је и статиста у серијама које су се емитовале на бежичној телевизији. После дипломирања 1982. премештен је на дечји програм „Свемирски брод 430“ где је скоро пет година радио као модератор. Добро се показао играјући црног зомбија у тој играној драми и добио је добру реакцију дечје публике. Оваквом праксом је стекао пуно глумачке вештине. 1987. напушта програм „Свемирски брод 430“ и придружио се драмској групи, али је у почетку играо само споредну улогу. Прекретница у каријери му је била 1988. година и добијање награде „Златни Коњ“ на 25. Тајванском филмском фестивалу за најбољу споредну улогу у филму „Правда“ Ли Сју Сјен-а. Од тада су му се колеге на телевизијској станици дивиле. 1989. је био протагониста и водећа мушка улога у серији „Без премца“. Приказао је свој лични глумачки стил. Његова чувена реченица: „Седи мало, попиј гутља чаја, поједи нешто“ постаје узречица у народу у то време. Поставши популаран у мају исте године је снимио прву комерцијалну рекламу „Наочаре за сунце 88“. Рекламни слоган био је: „Ништа није као кад седимо, пијемо чај и једемо.“ 1990. режисер Лиу Џен Веи је позвао Стивена да глуми у нискобуџетном филму „Коцка“ чији је профит био 41,326,156 хонгконшкиг долара, што је оборило историјски рекорд свих претходних хонгконшких филмова. Овај филм осигурао му је титулу велике звезде. Први пут је номинован за награду најбоља мушка улога на додели хонгконшких филмских награда.. 1991. добија улогу у филму „Повратак у школу“. У народу почиње да бива познат под надимком Синг Је и добија другу номинацију за најбољег глумца. 1992. глумио је у 7 филмова од којих су пет биоскопски хитови. Серије „Срећна породица“, „Истрага смрти учењака“ су обарале рекорде гледаности и друга му је донела награду Азијско-пацифичког филмског фестивала. 1992. названа је његовом годином и по трећи пут је номинован за најбољег глумца.

Режисер

. Од почетка деведесетих био је укључен у рад са сценаристима и режисерима. Филови му се углавном заснивају на комедији.  1993. изабран је за режисера серије „Заљубљени учењак“ 1996. након састанка са “Win’s movie” продукцијском кућом оснива своју продукцијску кућу „Сингхуи“ и продуцира „Бог кухиње“. Осим на филовима „Љубав стиже“, „ Кинеска одисеја: Пандорина кутија“, „ Краљ комедије“ на осталим проектима је учествовао иза сцене. Још од „Истрага смрти учењака“ Стивен показује разноликост у глуми. У „Краљ просјака“ и „Заљубљени учењак“ су неке од фолклорних фигура које је он одиграоу новом светлу. У делима се више откривају ауторове идеје о животу, свету и идеалима, иако многи гледаоци нису навикли на такву врсту катарзе, не желе да им непотпуна истраживања учине филм необухватиним. Овакви напори су га довели до постепеног постизања самоопредељења и добијања културног признања. 1996. као талентовани редитељ „Бога кухиње“ привукао је пажњу филмских стваралаца из Холивуда. Twentieth Century Fox је откупио ауторска права за „ Бог кухиње“ и позвао Стивена да направи америчку адаптацију овог филма, што је касније Стивен одбио. 2001. Стивен Чоу је по први пут самостално режирао „Кунг фу фудбал“. Профит овог филма износио је 60, 739, 847 хонгконшких долара. Филм је постао популаран у Италији, Француској, Немачкој и био је нови врхунац у каријери. Ово је био први његов филм објављен у Европи. Он је једини глумац који је у исто време добио награду за самосталну режију и најбољег глумца. 2004. чувени филм „Кунг фу“ је престигао „Кунг фу фудбал“ по профитабилности. Био је популаран у Индији, на Тајланду, Индонезији, Малезији, Сингапуру, Филипинима, на Тајвану, Хонг Конгу, Катару, Јордану, Кувајту, Бахреину, Анголи, Белорусији, Словенији, Румунији, Шпанији, Португалу, Мађарској, Норвешкој, Естонији, Мексику, Боливији, Колумбији, Панами, Костарики, Доминиканској републици, Јамајци, Уругвају.

Утицај

Током интервјуа са ББЦ телевизијом они су изјавили да је наставља онде где су стали Брус Ли и Џеки Чен, Стивен је на то само скромно одговорио: „Неке ствари нису исте, ја више обраћам пажњу на рад иза сцене.“ Филмски мајстор Оливер Стоун је за њега изјавио: „ Гледао сам три филма Стивена Чоуа за редом и много ми се допао. Такође ми се свиђају многи кинески режисери, али не знам им имена.“ Његов филм „Кунг фу“ је освојио 22 домаће и стране филмске награде и 33 номинације док му  80% свих прихода долази из иностранства. Пре тога је Стивне Чоу продао ауторска права за „Кунг фу фудбал“ за 20 милиона америчких долара.

Глумачки стил

Стивен никада није рекао да је његов стил глуме непормењив. Он кроз своје комедије друштву приказује сарказам и подсмех, чак су и сцене плача у филмовима обавијене смехом и публика их много воли. Написао је много познатих дијалога у представама који су широко распрострањени међу љубитељима филмова. Многи његови радови имају мотив безкурпулозног протагонисте, чак иако је богато дете или богат човек из неког разлога увек осиромаши. Главни лик се труди за своје циљеве, постиже велики успех и побеђује непријатеља. На пример у „Љубав стиже“ он је да би освојио девојку учио да се бори да би победио непријатеља. У „Бог кухиње“ он глуми пропалог трговца који одлази у Шаолин храм да учи кулинарксе вештине како би се променио. У „ Краљ комедије“ се говори о споредном глумцу који се труди да постане професионалац. Неки филмски критичари указују на то да је Стивен имао слично искуство када је 1980 радио као глумац. Брус Ли му је био идол тако да је у његовим филмовима глума често означавала одавање поште Брусу Лију. На пример, ликови би били одевени као Брус Ли и имитирали би његове покрете, наравно ца додавањем свог стила. У великом броју филмова протагонист носи име Синг. Глумац Ву Менг Да је једном изјавио: „ 1980их у серијама 'Последњи окршај' и 'Луталица' Синг је у току снимања мењао сценарио. Обичну ситуацију између оца и сина претворили смо у разговор добрих пријатеља. Сценариста нас је замрзео, али је после емитовања реакција публике била добра.“ Умногим филмовима он прави осврт на старије кинеске филмове као „ Кинески Линг Лингћи“(From Beijing with love) где имитира Џејмса Бонда, у „Кунг фу“ имитира Бруса Лија, прави осврт и на стране филомве „Терминатор“, „ Згодна жена“ , „Дух“.

Међународна признања

1992. Амерички часопис „People” га је окарактерисао као најинтересантнију познату личност на свету. Он је једини Кинез који је добио награду за најпопуларнијег глумца на додели награда на Азијско-пацифичком филмском фестивалу у Сеулу.

1996.  Венецијански међународни филмски фестивал је додао „Бог кухиње“ на репертоар критике.

1999. Венецијански међународни филмски фестивал одржао је „недељу Стивена Чоуа“ током које су се приказивали његови страи филмови. Он је једини Кинез који је до сада уживао ту част.

2002. На насловној страници најутицајнијих спортских новина на свету „Тим“ освануо је наслов „Није крај Азијском фудбалу, За титулу се бори Стивен Чоу и његово ново дело 'Кунг фу фудбал'. Због овакве похвале спортских новина Стивен је стекао славу у Европи као да је фудбалска звезда. Он је једина кинеска позната личност која се појавила у том часопису, а да није спортиста. „Кунг фу фудбал“ проглашен је за најбољи страни филм на додели јапанског оскара.

2004. Канадски међународни филмски фестивал у Торонту је одабрао „Кунг фу“ за филм који ће отворити фестивал.

2005. Освојио је награду „Сребрни врисак“ у Холандији на Амстердамском међународном филмском фестивалу фантастике, он је једини кинески режисер који је био награђен на

Шаблон:RUT052018овом фестивалу. Друштво филмских критичара Бостона, Чикага, Лац Вегаса, Феникса, Флориде и Удружење филмских критичара југоисточне Азије је оценило „Кунг фу“ као најбољи филм на страном језику. Добио је награду америчке телевизије МТВ за најбољи филм о борилачким вештинама. Амерички магазин „Тајм“ је сврстао „Кунг фу“ у својих топ 10 филмова.

2006. Добио је награду за најбољи страни филм по оцени филмских критичара, био је номинован за награду „Златни глобус“ за најбољи страни филм, и за награду „Златна скрипта“, Британска филмска академија номиновала је „Кунг фу“ за најбољи страни филм.

2008. Добио је награду публике на Швајцарском међународном филмском фестивалу за филм СЈ7.

2010. Најпознатији сајт филмске критике „Rotten Tomato” је саставио списак најбољих филмова 21. века од којих је пет био кинеских,а Стивенови „Кунг фу фубал“ и „Кунг фу“ су се нашли на листи.

2011. „Тајмс“ је саставио листу 25 најбољих спортских филмова у историји, „Кунг фу фудбал“ се нашао на листи.