Жан Џенингс Бартик
Лични подаци
Датум рођења(1924-12-27)27. децембар 1924.
Џентри, Мисури
Датум смрти23. март 2011.(2011-03-23) (86 год.)
Њујорк, Сједињене Америчке Државе
Породица
РодитељиВилијам Смит Џенингс
Лулa Меј Спејнховер
Научни рад
Познат попрограмирање,ЕНИАК,УНИВАК,БИНАК
НаградеIEEE Computer Society Awards - Computer Pioneer Award

Жан Џенингс Бартик (енгл. Jean Jennings Bartik), рођена као Бети Жан Џенингс Бартик (27. децембра 1924-23. марта 2011) била је једна од програмера који су учествовали у изради ЕНИАК-а(енгл. ENIAC).

Бартик је студирала математику, а након тога је радила на Универзитету у Пенсилвнији где је најпре ручно израчунавала балтистичке путање, а касније је за та израчунавања користила ЕНИАК.

Осим Жан, програмери ЕНИАК-а су и Бети Холбертон (енгл. Betty Holberton), Рут Теителбаум (енгл. Ruth Teitelbaum), Кетлин Антонели (енгл. Kathleen Antoneli), Марлин Мелцер (енгл. Marlyn Meltzer) и Франсенс Спенс(енгл. Frances Spence). Жан и њене колегинице су, радећи на ЕНИАК-у, развиле многе основе програмирања, првог рачунара те врсте.

Након рада на ЕНИАК-у, Бартик је наставила да програмира на БИНАК-у(енгл. BINAC) и УНИВАК-у(енгл. UNIVAC). Такође, радила је у разним техничким компанијама као писац, менаџер, инжењер и програмер. Након програмирања, бавила се некратнинама.

Жан је преминула 2011. године од застојне срчане инсуфијенције.

Оквир за управљање садржајем, Бартик, назван је у њену част.[1]

Биографија уреди

 
BINAC

Жан Џенингс Бартик рођена је у округу Џентри, Мисури, 1924. године. Жан је била шеста од седморо деце оца Вилијама Симита Џенингс-а и мајке Луле Меј Спејнховер. Њен отац потиче из Алантус Грове(енгл. Alanthus Grovea), где је био учитељ и бавио се пољопривредом.

Жан је имала три старија брата, Вилијама, Роберта и Рејмонда и две старије сестре, Ему и Лулу као и једну млађу сестру Мејбл.[2][3][4]

 
ENIAC

У детињству је често јахала коња и одлазила у посету баки, која јој је често куповала новине, које је Жан свакодневно читала и била је њен узор за цео живот.

Школовање уреди

Школовање је започела у малој локалној школи где је привлачила пажњу својим софтбол вештинама. Када је кренула у средњу школу, преселила се код старије сестре у суседни град, а након тока је возила свакодневно, иако је имала само 14 година. Жан је са само 16 година матурирала у гимназији Станбери, 1941. године.[5][6][7]

Након средње школе, похађала је смер математику на Државном учитељском колеџу Северозапданог Мисурија, сада познатог као Универзитет Северозапданог Мисурија где је и дипломирала 1945. године. Жан је једина добила факултетску диплому на том смеру у њеној генерацији.[2] Иако је првобитно хтела студирати новинарство, одлучила је да се пребаци на математику због лошег односа са својим саветником.[8]Током даљег школовања, магистрирала је енглески језк на Универзитету Пенсилванији 1967. године и докторирала на Државном Универзитету Северозападног Мисурија 2002. године.[2][9]

Каријера уреди

 
Програмери раде на ENIAC - овој главној контролној табли на Муровој школи електро-инжењерства. Лево: Бети Џин Џенингз; Десно: Френ Билас.

Војска је 1945. године регрутовала математичаре са универзитета како би помагали војсци у ратним напорима. Упркос упозорењима саветника да ће у војсци бити само „зупчаник у точку" и подстицању да ипак постане професор математике, Бети је одлучила да буде „људски рачунар". Професор са универзитета охрабрио је Бети да прихвати посао на Универзитету у Пенсилванији јер су тамо имали диференцијални анализатор.[7][8]

Жак се у својим двадесетим пријавила и за ИБМ и за Универзитет у Пенсилванији. Иако је одбијена од стране ИБМ-а, Бети је добила посао на Универзитету у Пенсилванији где је била ангажована на рачунању балистичке путање ручно за војску у Абердин Прув Граунд-у(енгл. Aberdeen Proving Ground).[5][10] Радивши тамо, Бети је упознала свог супруга, Вилијама Бартика који је био инжењер и радио је на пројекту Пентагона на Универзитету. Венчали су се у децембру 1946. године.[8][10]

Када је ЕНИАК развијен у сврху израчунавања балистичких путања, која су до тада рађена ручно, Бети се пријавила за учешће на пројекту и убрзо је постала један од првих програмера ЕНИАК-а. Она је добила задатак да постави и реши проблеме, без икакве раније обуке.[11] Шест жена, Жан Џенингс Бартик, Бети Холбертон, Мерлин Вескоф, Кетлин Мекнулти, Рут Теителбаум и Франсис Спенц, изабране су за главне програмере ЕНИАК-а.[7] Осим њих, и многе друге жене су доприносиле развоју ЕНИАК-а, током недостатка мушке радне снаге изазване ратoм.[12] Бети, главни програмер ЕНИАК-а, и осталих 5 чланова, постале су изузетно веште у вођењу ЕНИАК-а, баз икаквих обука на које су се могле ослонити. Без приручника, ова група је прегледала дијаграме уређаја, интервјуисала инжењере који су га изградили и искористила добијене информације како би научила потребне вештине.[8] На почетку, нису имале дозволу приступа хардверу ЕНИАК-а, због строге поверљивости таквих података, већ су биле принуђене да науче програмирање ове машине само на основу проучавања шематских дијаграма.[13] Такође, у почетку није постојао универзални простор за заједнички рад, већ су коришћене напуштене учионице и куће братства.[8]

Радећи на ЕНИАК-у, ових шест жена развило је потпрограме, угњеждене функције и претпоставља се да су развиле дисциплину програмирања дигиталних рачунара.[5] [10][14]Бартик и друге програмерке ЕНИАК-а, научиле су да физички модификују машину, померајући прекидаче и преусмеравајући каблове, како би програмирале. [13][14]Осим извођења балистичких путања, убрзо су ангажоване на израчунавању нуклеарних прорачуна у Лос Аламосу и на тај начин прошириле су програмске могућности машине.[8] Демонстрација ЕНИАК-а и његових могућности одржана је 15.фебруара 1946. године и постигла је изузетан успех. Доказано је да ЕНИАК ради брже од Марк |, једне од најпознатијих електромеханичких машина на Харварду. Доказано је и да је за посао за који је потребно „40 људи", уз помоћ ове машине може завршити за 20 секунди.[7][9]

Бети је описала прву јавну демонстрацију ЕНИАК-а 1946. године:

„Дан када је ЕНИАК представљен свету, једанје од најузбудљивијих дана у мом животу. Демонстрација је била сјајна. ЕНИАК је израчунао путању брже него што је потребно метку да крене. ЕНИАК је био бржи чак 1.000 пута од било које машине која је постојала. Због својих трептућих светала, била је импресивна машина која графички илуструје своје изузетне рачунарске могућности."[8]

Јавна демонстрација је била успешна, али је већина честитики дата њеним инжењерима, Маукли-у и Екерт-у.[7]

Убрзо је Жак замољена да формира и води групу програмера, сарађујући са Џон фон Нојман-ом, Ричард Клипинџер и Адел Голдстин.[9]

Бети је претворила ЕНИАК у складиштени рачунар у марту 1948. [7][9] године. Ово унапређење омогућило је бржи, ефикаснији и тачнији рад. Ова измена умањила је брзину рада за фактор шест и уклонила могућност паралелног оперисања, али узевши у обзир да је скратила време потребно за репрограмирање, које је иначе трајало данима, на сате, сматрало се веома вредно искоришћеним губитком перформанси. Такође, анализе су показале да као резултат разлика између брзине рачунања и електромеханичке брзине улаз/излаз, скоро сваки практичан проблем из стварног света је био I/0 везан чак и ако се не користи првобитна паралелност машине и већина би била I/0 везана, чак и после смањења у брзини узрокованог овом редукцијом.

Након рата, Бартик је наставила да ради са ЕНИАК дизајнерима Џоном Адамом Екертом и Џоном Мокли[11] и помогла им у развијању рачунара БИНАК и УНИВАК[5][10]. БИНАК је први рачунар који је користио магнетну траку уместо бушилица за чување података и први рачунар који је користио концепт двоструке јединице.Рачунар УНИВАК I (енгл. Universal Automatic Computer) је био први рачунар за пословне намене. Конструктори су били Проспер Екерт (енгл. Prosper Eckert) и Џон Мочли (енгл. John Mauchly), који су и основали компанију УНИВАК.Године 1950. продају компанију Ремингтон-Ранду. Године 1951. амерички уред за попис становништва добија први рачунар УНИВАК I. Касније се израђују и други модели, серије II, III и даље.

Била је једна од стваралаца првог система генеративног програмирања(СОРТИРАЈ/СПАЈАЈ).[6] Такође, користила је шпил карата за играње како би развила стабло одлучивања за бинарну функцију сортирања. Бети је написала и први пакет статистичке анализе, који је коришћен за попис становништва САД-а 1950. године.

Касније се Бети преселила у Филаделфију, када је њен супруг добио посао код Ремингтона Ранд-а. Нажалост, због тадашње политике компаније и забране запошљавања супружника, Бети је била приморана да поднесе оставку у тој компанији.

Између 1951. и 1954. године, пре рођења првог детета, Жан је углавном радила приватно за Џона Мауклија и помагала свом супругу.

Када је добила сина, Жан је напустила своју програмерску каријеру како би се посветила породици. Осим сина, добили су још двоје деце.[5][6][7][9]

Иако је играла интегралну улогу у развоју ЕНИАК-а, њен рад је био потпуно скривен док га није открио и документовао новинар Том Петингер у неколико чланака за Вол Стрит Журнал(Wall Street Journal)[7][9]. Касније је снимљен и филм под називом „ Женски "рачунари" из Другог светског рата" који је још више допринео откривању Жаниног рада.

Каснији живот уреди

Након дипломирања на Универзутету у Пенсилванији 1967. године и развода брака, Жан се придружила Аурбач Корпорацији где је писала чланке о микрорачунарима.[5][8] Жан је остала на том месту осам година, а затим је променила доста компанија где је била менаџерка, писац и инжењер[5].

Жан се повукла из програмирања 1986. године када је продат њен последњи чланак Data Decisions.[10] Наредних 25 година свог живота, Жан је провела бавећи се некретнинама.

Жан је преминула од конгестивне срчане инсуфицијенције у старачком дому 23. марта 2011. године у Њујорку. Имала је 86 година.[7][9][6]

Наслеђе уреди

Почевши од 1996. године, након што је поново откривена важност њихове улоге у развоју рачунарства, Жан је почела добијати признања и почаст за свој рад на раном пољу рачунарства. Жан је постала познати предавач у свету на тему рада са ЕНИАК-ом, БИНАК-ом и УНИВАК-ом.

Године 2010. снимљен је филм „Женски рачунари из Другог светског рата". Филм се састојао из интервјуа три од шест жена које су учествовале у развијању првих рачунара. ЕНИАК тим је такође био инспирација за награђивани документарни филм „Рачунари" из 2013. године. Овај документарни филм комбинује приче и снимке ЕНИАК тима из четрдесетих година прошлог века. То је први од три документарна филма. Други и трећи део зову се „Кодери" и „Творци будућности".

Жан је своју аутобиографију „Пионирски програмер: Жан Џенингс Бартик и рачунар који је променио свет" написала пре своје смрти 2011. године уз помоћ својих дугогодишњих колега, др. Џон-а Т. Рикмана и Ким-а Д. Тод-а. Аутобиографију је 2013. године објавио Truman State Press.

Један од најбољих савета које је Жан икада добила је: „Немојте допустити да вам неко каже да не можете нешто учинити јер они мисле да не можете. Можете учинити било шта, ако мислите да можете"[1]. Охрабрујући жене и девојке да прате своје снове, рекла је:„Ако је мој живот ишта доказао, то је да се жене(и девојке) никада не треба плашити ризика и испробавања нових ствари".[9]

Рачунарски музеј Jean Jennings Bartik na Državnom sveučilištu sjeverozapadnog Missourija u Maryvilleu посвећен је развоју рачунара и Жаниној каријери.[15]

Оквир за управљање садржајем ДРУПАЛ именован је у Жанину част.[1]

Референце уреди

  1. ^ а б в „Bartik”. Drupal.org (на језику: енглески). 2010-02-22. Приступљено 2021-05-06. 
  2. ^ а б в „Jean Bartik | Computer History Museum”. web.archive.org. 2016-03-11. Приступљено 2021-05-06. 
  3. ^ „Jean Bartik - Biography”. Maths History (на језику: енглески). Приступљено 2021-05-06. 
  4. ^ „Wayback Machine” (PDF). web.archive.org. 2011-04-19. Приступљено 2021-05-06. 
  5. ^ а б в г д ђ е „Jean Bartik - Biography”. Maths History (на језику: енглески). Приступљено 2021-05-06. 
  6. ^ а б в г Reed, Jennifer (2016). Computer scientist Jean Bartik (на језику: енглески). ISBN 978-1-5124-0789-1. OCLC 938387267. 
  7. ^ а б в г д ђ е ж з Bartik, Jean; Rickman, Jon T; Todd, Kim D (2013). Pioneer programmer: Jean Jennings Bartik and the computer that changed the world (на језику: енглески). ISBN 978-1-61248-086-2. OCLC 854828754. 
  8. ^ а б в г д ђ е ж Fritz, W.B. (јесен 1996). „The women of ENIAC”. IEEE Annals of the History of Computing. 18 (3): 13—28. ISSN 1934-1547. doi:10.1109/85.511940. 
  9. ^ а б в г д ђ е ж Todd, Kim D (2015). Jean Jennings Bartik: computer pioneer (на језику: енглески). ISBN 978-1-61248-146-3. OCLC 935185503. 
  10. ^ а б в г д Lohr, Steve (2011-04-08). „Jean Bartik, Software Pioneer, Dies at 86”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 2021-05-06. 
  11. ^ а б Beyer, Kurt (2009). Grace Hopper and the Invention of the Information Age. MIT Press. pp. 178–181. ISBN 978-0-262-01310-9.
  12. ^ Abbate, Janet (2012). Recoding gender: women's changing participation in computing (на језику: енглески). Cambridge, Mass.: MIT Press. ISBN 978-0-262-30546-4. OCLC 813929041. 
  13. ^ а б „WITI - Form Error”. www.witi.com. Приступљено 2021-05-06. 
  14. ^ а б Isaacson, Walter (2014). The innovators: how a group of hackers, geniuses, and geeks created the digital revolution (на језику: енглески). ISBN 978-1-4767-0869-0. OCLC 876012030. 
  15. ^ „Jean Jennings Bartik Computing Museum | Special Collections & Archives | Northwest”. www.nwmissouri.edu. Приступљено 2021-05-06. 

Спољашње везе уреди

Категорија:Програмирање Категорија:Рачунари Другог светског рата Категорија:Рачунари Категорија:Програмери