Корисник:Milos.Glavan/песак

Hemijski sastav ćelije

Hemijski sastav i metabolički procesi začuđujućeslični u svim živim bićima. Savremene metode mikrodisekcije, frakcionogcentrifugiranja, elektroforeze, kristalografije, i dr. omogućile su da se dobiju tačnije informacije ohemijskoj strukturi ćelija i pojedinih delova ćelija. Od 109 poznatih hemijskih elemenata (92 prirodna), u živim bićima je nađen relativno mali broj.

Gradja Molekula

• ugljenik (C)
• vodonik (H)
• azot (N)
• kiseonik (O)
• fosfor (P)
• sumpor (S)

Još 12 su za život neophodni, ali u znatno manjim količinama: kalcijum (Ca), hlor (Cl), kobalt (Co), bakar (Cu), jod (J), gvožđe (Fe), magnezijum (Mg), mangan (Mn), molibden (Mo), kalijum (K), natrijum (Na) i cink (Zn). Sasvim retko: silicijum (Si), vanadijum (V), bor (B), fluor (F), aluminijum (Al), selen (Se), kadmijum (Cd).

Jedinjenja

Neorganska: voda i mineralne soli. Organska: belančevine, masti i masne supstance, ribonukleinske kiseline, dezoksiribonukleinske kiseline, ugljeni hidrati i ostala organska jedinjenja koja se javljaju u citoplazmi u malim količinama, ali imaju specifičnu aktivnost u ćeliji (vitamini, hormoni).

Neogranska Jedinjenja

Voda

Bitna komponenta protoplazme, bez nje nema životnih aktivnosti. Ima je najviše, 75 - 90 % Sadržaj vode zavisi: od stepena evolutivnog razvitka organizama, od ekoloških uslova sredine, od metaboličke aktivnosti ćelije i od uzrasta Voda je rastvarač, učestvuje u biohemijskim reakcijama ćelije. Oslobađa se pri oksidaciji. Polarna priroda molekula vode je ta da vodonične veze sa drugim molekulima vode ili drugim polarnim molekulima u ćeliji, reaguju sa pozitivno ili negativno naelektrisanim jonima. Joni i polarni molekuli se dobro rastvaraju u vodi (hidrofilni su), nepolarni molekuli ne reaguju sa vodom, slabo se rastvaraju u vodi (hidrofobni su - nepolarni molekuli teže da umanje kontakt sa vodom i grupišu se) formiranje ćelijskih membrana. Voda je polarni molekul u kome vodonikovi atomi imaju umereno pozitivno, a atom kiseonika umereno negativno naelektrisanje.

Neorganski Joni

Nalaze se u malim (1-1.5%) količinama jedinjenja u kojima je vodonikov jon kiseline zamenjen nekim drugim katjonom. u citoplazmi u vidu molekula ili disocirani u jone. Sagorevanjem ćelija i analizom pepela se saznaje količina i vrsta mineralnih materija Najčešći u ćeliji: natrijum (Na+), kalijum (K+), magnezijum (Mg²+), kalcijum (Ca²+), fosfatni jon (HPO4²-), hloridni (Cl²+), bikarbonatni (HCO3-)

Organska jedinjenja

Jedinjenja kojih u ostaloj prirodi, van citoplazme, nema. Ugljenik - centralna komponenta više od pet miliona ovih jedinjenja: ugljeni hidrati, masti, belančevine i nukleinske kiseline. Grupu malih molekula čine: amino kiseline, nukleotidi, masne kiseline i prosti šećeri do 100 atoma. Grupu velikih molekula čine: belančevine, nukleinske kiseline, polisaharidi i masti,imaju duge molekule od jedinica građe koje se ponavljaju (monomere), a vezane su kovalentnim vezama u polimere ili makromolekule.

Ugljeni hidrati

Ugljeni hidrati se sastoje od ugljenikovih, vodonikovih i kiseonikovih atoma u približnom odnosu: jedan ugljenikov atom vezan za dva vodonikova i jedan kiseonikov (CH2O)n. Javljaju se u vidu monosaharida, oligosaharida i polisaharida. Monosaharidi i oligosaharidi su poznati kao šećeri. Oni se rastvaraju u vodi, kristalizuju i njihovi rastvori prolaze preko bioloških membrana. Polisaharidi su makromolekuli, oni nisu rastvorljivi u vodi, ne kristalizuju, obrazuju koloidne rastvore, ne prelaze preko bioloških membrana.

Masti i mastima slične materije

Relativno nerastvorljive u vodi, a rastvorljive u organskim rastvaračima (etar, benzin, hloroform, alkohol, aceton). Biološki značajne grupe lipida su: neutralne masti, fosfolipidi, karotenoidi (oranž i žuti biljni pigmenti), steroidi i voskovi.

Belancevine

Organska jedinjenja vrlo složene građe, velikih molekulskih masa. Prisutne u svakoj ćeliji, u svakoj organeli. Najobilnija organska komponenta ćelije (18%), čine glavnu masu protoplazme, Citoplazma je primarno proteinske prirode.

Aminokiseline

Na osnovu osobina bočnog lanca (R) klasifikovane u četiri grupe: 1. Nepolarne amino kiseline – 10 aminokiselina ima nepolarne bočne lance koji ne reaguju sa vodom – hidrofobne su: glicin (Gly), alanin (Ala), valin (Val), leucin (Leu), izoleucin (Ile), triptofan (Trp), prolin (Pro), cistein (Cys), metionin (Met) i fenilalanin (Phe). 2. Polarne amino kiseline – 5 amino kiselina koje imaju polarne bočne lance i hidrofilne su: asparagin (Asn), glutamin (Gln), tirozin (Tyr), serin (Ser) i treonin (Thr). 3. Bazne amino kiseline – 3 aminokiseline sa baznim bočnim lancima, koje su hidrofilne: arginin (Arg), lizin (Lys), histidin (His). 4. Kiselinske amino kiseline – 2 aminokiseline sa kiselim bočnim lancem negativno naelektrisanim, hidrofilne: aspartatska kiselina (Asp) i glutaminska kiselina (Glu). Kiselinske i bazne amino kiseline su sa električnim nabojem. Peptidna veza Molekuli belančevina nastaju kondenzacijom (polimerizacijom) aminokiselina. Amino grupa jedne kiseline se veže za karboksilnu grupu druge kiseline, praćeno gubitkom molekula vode. Nastaje peptidna veza NH-CO. Novonastala jedinjenja na svojim slobodnim krajevima imaju karboksilnu i amino grupu i mogu se i dalje spajati u duge lance.