Корисник:Milosmixa/песак
 | Овај чланак је део пројекта семинарских радова на Високој школи електротехнике и рачунарства струковних студија у Београду. Датум уноса: март—мај 2016. Ова група студената уређиваће у простору чланака. Немојте пребацивати чланак у друге именске просторе. Позивамо вас да допринесете његовом квалитету и помогнете студентима при уређивању. |
Bubnjevi (engl. Drums) su verovatno najstariji, kao i jedan od osnovnih muzičkih instrumenata. Koliko god bili jednostavni, dosta dug period je potreban da bi se dobro naučilo svirati bubnjeve, sto se može reći i za pravilno snimanje bubnjeva u muzičkom studiju. Preporučuje se da se to radi u pravom i dobro opremljenom studiju, ali to nije uvek mogućnost. Istina je da se snimanje može odraditi i kod kuće u svom studiju uz pomoć nekog iskusnijeg čak i ako ste ograničeni po pitanju opreme.[1]
Snimanje bubnjeva уреди
Postoji mnogo tehnika pomoću kojih se mogu snimati bubnjevi, a ponekad sve što je potrebno je da se dobro pozicioniraju jedan ili dva mikrofona kako bi oni uhvatili sve upotrebljive zvukove koje je bubanj proizveo. Naravno, postoji i dosta problema na koje se može naići kada se bubnjevi snimaju u kućnom studiju. Jedan od problema je taj što prave veoma jaku buku, zato je potrebno da se bubnjevi i prostorija u kojoj se snima što bolje izoluju kako ne bi smetali nikome.
Drugi poblem je to što obično se obično nema dovoljan broj mikrofona, dok je treći problem zvuk u sobi u kojoj se snima, sa manjom, mrtvijom i tamnijom sobom je mnogo lakše raditi nego suprotno. Mora se posedovati dosta opreme, više činela, nekoliko različitih doboša, alternativne glave bubnjeva, palice, različite mikrofone, itd.
Pitanja kojima se treba baviti pre snimanja bubnjeva:
- Bubanj / Činela izbor
- Bubnjar / Tajming i dinamika
- Mikrofonski Izbor / Postavljanje
Ako se bubnjevi prvi put snimaju u kućnom studiju, mogu se čuti razne stvari, poput zvonjenja i nekih drugih zvukova, to je zato što je prostor jednostavno previše svetao ili prostrano zvučan. Ako se čuju takve stvari, potrebno je da se pokriju sve velike ravne površine, posebno stakla i ogledala. Fizički postavljanje seta bubnjeva zavisi od raspoloživog prostora, ali ako postoji opcija, najbolje je da se bubnjevi postave na par različitih mesta po sobi pa na kraju da se uporede rezultati koje je mesto najbolje. Vrlo verovatno će se jedno mesto isticati na kom će bubnjevi najlepše zvučati u odnosu na ostala mesta. Kada je pronađena odgovarajuća pozicija bubnja, potrebno je da bubnjar izvrši fino podešavanje bubnjeva pre nego što se počne sa postavljanjem mikrofona.[2]
Snimanje bubnjeva sa jednim mikrofonom уреди
Izbor mikrofona je jako bitan mada, ako je na raspolaganju samo jedan mikrofon za ozvučavanje celog bubnja nema se puno izbora, međutim, to nekada može biti i dobra stvar. Ne postoji nikakva šansa za fazni pomeraj između mikrofona jer se radi samo sa jednim. Najbolje je mikrofon postavljati na više mesta pa uporediti gde bubanj najbolje zvuči, sigurno će se neko mesto izdvojiti kao najbolje, pa se mikrofon postavi na isto. Najbolje je imati asistenta koji će pomagati tako što će pomerati mikrofon oko bubnjeva dok bubnjar svira u potrazi za što boljim zvukom. Možete se mnogo naučiti dosta o tome kako bubnjevi zvuče slušajući kako se jedan mikrofon kreće oko bubnjeva.
Za snimanje bubnja samo sa jednim mikrofonom, mikrofon stoji na četiri metra iznad zemlje. Najčešće se koriste kondezatorski mikrofoni, poput mikrofona Lavson L47 (engl. Lawson L-47). U praksi, pozicija mikrofona koja se najčešće bira je pozicija tik nešto više iznad bubnjarevog desnog ramena, uperen na dole u oblast udaranja. Bubnjareva glava se može iskoristiti da blokira hajhet (engl. hi-hat) činele ukoliko se čuju preglasno. U zavisnosti od toga koliko prostora ima, mikrofon se može podići u visinu i tako dobiti udaljeniji zvuk. Pomeranjem mikrofona gore i dole može se drastično menjati ton bubnja, i tražiti mesto sa najboljim odnosom između bubnjeva i činela.[3]
Snimanje bubnjeva sa dva mikrofona уреди
Kada se raspolaže sa dva mikrofona imamo dva izbora za ozvučavanje bubnja. Prvi izbor je desno rame (RS) pozicija, plus jedan mikrofon na kiku (engl. kick) ili eventualno na dobošu. Drugi izbor je da se oba mikrofona postave kao overhedi (engl. overhead).
Snimanje bubnjeva sa tri mikrofona уреди
Kada se raspolaže sa tri mikrofona takođe imamo dva izbora za ozvučavanje bubnja. Prvi izbor je desno rame (RS) pozicija, plus jedan mikrofon na kiku i jedan na dobošu. Drugi izbor je da se oba mikrofona postave kao overhedi, a jedan mikrofon na kik.
Snimanje bubnjeva sa četiri mikrofona уреди
Sa četiri mikrofona može se imati stereo overhed plus bliski mikrofoni za kik i doboš. Dva mikrofona za overhed ne moraju biti potpuno isti model, ali bi trebalo da budu što sličniji. Sa dva mikrofona za overhed, postoji mnogo izbora mikrofonskih konfiguracija, uključujući AB (raspoređeni par), KSI (koincidentan), ORTF (blizu koincidentnog), MS itd.
Pozicija mikrofona
Najbolje mesto za montiranje mikrofona izbliza je nekoliko centimetara iznad glave bubnja i uz samu ivicu kada se posmatra odozgo. Obično se mikrofon cilja prema centru bubnja, jer je to položaj membrane u 3D prostoru koji najviše doprinosi zvuku doboša kada je mikrofon tako blizu. Pomeranjem celog mikrofona gore dole, ili unutra i napolje će proizvesti više dramatčinu promenu nego jednostavno ciljanje mikrofona.
Podešavanja overhed mikrofona уреди
Najčesće montiranje overhed mikorofona je raspoređivanje para kardioid kondenzatorskih mikrofona koji su okrenuti na dole, oko 6-8 stopa iznad zemlje (2-4 stope iznad bubnjeva i činela). Postavljaju se široko koliko je potrebno da se uhvati ceo komplet bubnjeva. Takođe zajednička je ORTF ili X-Y konfiguracija.
Postoje dva opšta različita pristupa overhed mikrofona za bubnjeve , obuhvatanje celog kompleta ili obuhvatanje samo činela. Sa prvim pristupom ide se na najbolji, ukupan zvuk bubnja, dok se sa drugim samo obuhvataju činele i obično se filtriraju mnogo niske frekvencije. Ako se raspolaže sa malo mikrofona uz komplet bubnjeva, verovatno će morati da se upotrebi pristup obuhvatanja celog kompleta bubnjeva sa overhed mikrofonima. Često je najbolje da se počne samo sa overhead mikrofonima, možda se baš tada dobije najbolji zvuk celog kompleta bubnjeva.[4]
Koincidentni Par (X-Y) - RODE NT-5S уреди
Sa ovim pristupom se postavljaju dva mikrofona zajedno što je bliže moguće jedan drugom, ali cilj ove postavke je da budu ukršteni 90 stepeni u odnosu jedan na drugi.
Razmaknuti Par (ORTF) - RODE NT-5S уреди
ORTF omogućava da se kombinuju razmaknuti par i X-Y par. Može se dobiti pristojna mono kompatibilnost, ali i šira stereo slika. U odnosu na X-Y, jedina prednost je da se može koristiti stereo bar da bi se upalila oba mikrofona na postolju. Ovo štedi prostor i čini podešavanje lakim, mikrofoni mogu da se pre-konfigurišu na stereo baru pre nego što se postave na postolje.
Razmaknuti Par (A-B) - AKG C3000 уреди
Ovaj zajednički pristup može da se koristi uglavnom za činele ali i za kompletan bubanj. Postoji 3:1 pravilo za više mikrofona, a ono glasi: za svaku jedinicu udaljenosti izvora zvuka od mikrofona, dva mikrofona treba da budu razdvojena za tri takve udaljenosti. Ako su mikrofoni jednu stopu iznad činela, oni treba da budu udaljeni tri stope jedni od drugih. Glavni razlog za ovo pravilo je da se pomogne u mono kompatibilnosti.
GJ Pristup - LAWSON L-47 уреди
Ovo je četvrti pristup za mikrofone koji koristi mikrofon blizu udaraljke doboša, i dva overheda u ne standardnoj konfiguraciji. Prvi mikrofon je centriran direktno preko doboša, između tri i četiri stope daleko. Drugi mikrofon je naciljan preko bubnjeva iz zemljane tom oblasti, i mora da ima isto rastojanje od doboša. Mogu se staviti i dva mikrofona levo/desno.
Recordermanov Pristup - RODE NT-5S уреди
Nazvan je po imenu inženjera koji je prvi predložio ovakav pristup, sličan je Glin Dzonsovom (engl. Glyn Johns)pristupu po tome što se počinje sa mikrofonom direktno preko bubnja, ali odstupa od tog pristupa kod drugog overhed mikrofona, postavljajući ga u “desno rame“ poziciju. Ovo se posmatra kao nastavak prvog mikrofona preko desnog ramena. Dobro podešavanje se postiže merenjem rastojanja svakog mikrofona od obe udaraljke i doboša, čineći da svaki mikrofon podjednako bude udaljen od svakog bubnja.[5]
Blumlein Par - ROYER 122 RIBBON уреди
Nazvan je po Alanu Blumleinu (engl. Alan Blumlein) “Blumlein par” se konfiguriše pomoću dve “Figure 8” mikrofona koji su postavljeni na 90 stepeni u odnosu jedni na druge i postavljeni što bliže jedni drugima. Ovaj pristup zvuči sjajno za sobne mikrofone.
Međurastojanje - LAWSON L-47S уреди
Tehnika međurastojanje je najviše intrigantna mikrofon konfiguracija ove grupe. U ovom pristupu, koristi se jedan kardioid i jednu “Figure 8” (bi-postavljanje) mikrofona za snimanje, ali mora se koristiti MC dekoder da bi se pravilno reprodukovali stereo efekti. Dekoder omogućava kontrolu sredine i strane mikrofona, i omogućava “širenje” stereo slike. Ova tehnika (zajedno sa X-Y i Blumlein) ima veliku mono kompatibilnost. To je zato što sa MC dekoderom, da bi se dobilo mono, treba samo da se spusti strana mikrofona.