Рафуна
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округЈабланички
ОпштинаЛебане
Становништво
 — 2011.131
Географске карактеристике
Координате42° 51′ 35″ С; 21° 42′ 13″ И / 42.859666° С; 21.7035° И / 42.859666; 21.7035
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина658 m
Рафуна на карти Србије
Рафуна
Рафуна
Рафуна на карти Србије
Остали подаци
Позивни број016
Регистарска ознакаLB

Рафуна је насеље у Србији у општини Лебане у Јабланичком округу. Према попису из 2002. било је 131 становника (према попису из 1991. било је 173 становника).

Назив је према причању старих предака, потиче од имена једног арнаутина Малић Рафуне, вероватно старешине села. Пре доласка арнаута, насеље је носило назив Тумарце.

Становништво уреди

Досељавање становништва у насељу је последица процеса и догађаја који су се одигравали у историји српског народа, нарочито при крају XVII, другој половини XVIII, и у другој половини XIX века. Етнички састав становништва je српског порекла, православне вере. Село припада разбијеном типу, те су махале распоређене на већим растојањем и налаѕе се углавном на врховима брда и превојима.

Клима уреди

Насеље се налази на подручију где највишњ утицаја има умерено континентална клима. Обзиром на планински положај клима поприма и одлике субпланинске. Најхладнији месец је јануар са средњом температуром од -0, 3°C, а најтоплији је јул са 20°C. У вегетативном периоду, средња температура ваздуха износи 17°C за равничасрски део општине, а oко 30°C брдско – планински део. Зима у неким годинама траје читавих 6 месеци, па се догађа да се на северним падинама снега буде и до Ускрса у Милошајским буквама. Од зѕависности од годишњих доба, облачност је различита. Магле има током целе године, а највише у новембру и децембру, просечно око 10% а у току године од укупних броја дана у години. Ветрови дувају најчешће из северног правца, посебно у зимској сезони. У пролеће дува јужни ветар – развигорац.

Биљни и Живоињски свет уреди

Биљни свет је некада био прекривен густим шумама и осталим растињем. Све површине су биле државне. Један део, готово половина насеља, покривене шумским парцелама који су крчене ради подизања кући и стварања обрадивих површина. Интезивно крчење шума настаје од 1912. године па све до краја Другог светског рата. Шуме су заступљене углавном на северним падинама и на непланинским земљиштима. Најпрострањеније врсте су храстове и букове шуме. Поред букве и храста, у селу има: Липе, Врбе, новозасађене тополе, багрем, бор, зова. Врба покрива готово цели ток потока, док лески покрива северне стране поточића. Од воћа распрострањене су: орах, леска, купина, шумска јагода, трешње, дрен, шипурак, клека, шимшир. По шумама и у њиховој непосредној близини расте и кукурек, папрат и његове врсте: навала и ноњски реп, дивља јагода, дивља руза, љубича, љутић, јаглика, шумски каранфил, разне врсте маховине, циклама, гљива (Јестива: вргањ, јајчара, шампињон и лисичара. (Отровна: пантерка, зелена пупавка и мухара.) Међу биљкама има и лековитих врста: мајчина душица, врнилова трава (горски чај), кантарион камилица, дивља нана.

Живоињски свет је разноврстан. Од дивљих животиња настањене су: зец, који је најзаступљенији, лисица, дивља свиња, вук, срна, јелен, ласица, куна, веверица, твор, пух, пољски миш, јазавац, јеж, корњача, пуж са кућицом и пуж голаћ. Од гмизавца, настањени су: змија шарка и змија поскок (отровнице), белушка, слепић, смук, даждевњак, разне врсте глиста. Од инсеката има разних врста скакавца, лептира, оса, мува, мрава. Због каскадних препрека у водотоку Рафунског потока, речна риба је успела да, уз поток дође до Лекине воденице (Лесје) у Шиловачком ратару. Од водоземаца, настањене су: крастава жаба, зелена жаба, и др. Од птица, у атару насеља станују стално: врабац, дрозд, чворак, кос, сојка, детлић, славуј, орао, соко, чавка, врана, јаребица, голуб, препелица, сова, цук, сеница.

Привреда уреди

Од насељавања па све до данас главна привредна делатност становништва је пољопривреда. У оквиру делатности, становништво се данас бави: сточарством, ратарством, воћарством, повртарством, а раније се бавило виноградарством и воденичарство.

Сточарство је заступљено још од досељавања. Досељеници су са собом повели и по које грло крупне или ситне стоке. Стока им је била потребна за вучу, производњу хране ( меса, млека,јаја), израду обуће и одевних предмета. Од млека до домаћинства су производили кајмак, маслац и сир. Ради добијања маслаца млеко се третира, то јест буцка помоћу бучке (бучке). Маслац се данас не производи па је потреба за коришћење бучке престала.

Ратарство Је за становнике насеља, обрада земље орањем и гајањем житарица, основ су опстанка на овом простору. Зато су сва домаћинства одмах по досељењу почела да узгајају житарске културе стално увећавајући обрадиве површине. Од ратарских култура гаји се: кукуруз, пшеница, јечам, раж и овас. пшеница се мање гајила. Овас се гајио за исхрану стоке. Јечам због нај ранијег стасавања служио је за спремање првог хлеба док не стигне пшеница, а и за исхрану стоке. Ради сортирања семена за сетву, пшеница из амбара, третирана је помоћу трјера или ресета и на тај начин су издвајана чиста зрна за жетву. Извесно време је од ражи спреман напитак у место кафе. У овом периоду обрада земље вршена је искључиво запрегом говеђом или коњском, уз употреби ралица или дрљача. Од шездесетих година прошлог века, хлеб се за људску исхрану спремао од пшеничног брашна. Јечам, раж и овас се данас више не гаје. За одржавање засејаних култура користе се савремена средства заштите и прихране. Обрађују се само родне површине. Највећи део тих површина обрађују се тракторима, али још увек коњском или говеђом запрегом. За сејање, где је могуће, користе се сејалице, за тањирање – тањираче, за жетву – комбајни. Тамо где није могуће коришћење ове механизације орање се врши ралицама, припрема за сетву – дрљачама, сетва ручно, покривање - дрљачама, жетва косачицом или ручно, а вршидба – вршалицом. Кукуруз се сади ручно, окопава ручно уз предходно обрађивање копачицом, фрезом и култиватором . Затим се бере ручно и после брзо скида са клипа ручно или ручном круњачом.

Воћарство има значајну улогу у животу мештана. Свако домаћинство посебну пажњу посвећује воћарству. Боћарство им је извор потребних намерница за употребу у току године, али и извор новчаних прихода. Гаји се следеће воће: шљива, крушка, трешња, вишња, јабука, орах, дуња, дуд, леска, јагода, малина, купина. Свако домаћинство, на свом имању има по једно или више стабла домаћег ораха. У другој половини прошлог века велики број стабла је уништен продајом као техничко дрво. Плод ораха се користи за потребе домаћинства и продају на пијаци. Леска расте као дибља не гаји се посебно. Постоје покушаји засађивање мањих парцела, али за сада без већег успеха у гајењу. Дуг је растао у првој половини прошлог века када је гајана буба. Данас има преосталих стабала којима се не поклања никаква пажња. Воћарске културе су гајене због производње ракије.Ракија се производила, а и данас се производи на традиционални начин.Свако домаћинство поседовало је одговарајући број каца за смештај комина и буради за смештај ракије. Поједина домаћинство имала су казан за печење ракије. У почетку то су били непокретни зидани казани а у другој половини XX века машински казани.

Виноградарство ради производње вина за своје потребе домаћинства су имала засаде винограда. Према евиденцији Катастра непокретности у Лебану, шездесетих година прошлог века у насељу је било засађених 42 ара винове лозе. Били су то засади црног грожђа, пловдине и по које гиџе тамњаника.

Повртарство Свако домаћинство за своје потребе производило је повртарске културе на сопственом имању. Од ових култура гајене су паприка, купус, парадајз, кромпир, пасуљ, боранија, црни и бели лук, празилук. Плодови повртарских култура користи се за свакодневну исхрану и спремање зимнице: туршија, ајвар, парадајз, кисели купус.

Пчеларство чувањем пчела бавили су се поједини сељани. У почетку пчеле су чуване у шупљинама дрвећа онако како су пронађене тако што би део дрвета био одсечен и донешен кући. Нешто касније пчеле се чувају у трнкама – вршкарама, а после, седамдесетих година XX века ретки појединци пчеле чувају у кошницама – сандуцима.

Industrisko bilje конопљу семењајку и бељајку, гајило је свако домаћинство а лан само по неко. Од овог биља до краја прве половине XX века, гајили су се конопље и лан.

Воденичарство Од досељавања па све до шездесетих година прослог века, брашно за производњу хлеба, трице и прекрупу за исхрану стоке, становници су обезбеђивали млевењем житарица у воденицама званим ‘намоћаре’. У насељу је укупно било 18 воденица, распоређених уз поток улаза из Шилова где је била прва, па све тако до последње.

Школа и Просвета уреди

Двадесет година од првих досељавања створени су услови за школовање. Документација ових школа не постоји до педесетих година XX века, тако да до овог времена нама података о лицима који су из Рафуне похађала и завршила основну школу. Ипак, постоји трагови o појединцима који су у то време похађали и завршили школу. У Рафунској школи су ишсла деца из доњег, северног дела села. Из горњег јужног дела, ишла у Бувској школи. Пре отварања школе у Рафуни сва деца из насеља ишла су у Бувској школи. Први пут се пети разред отвара школске 1953/54 године. Свршени ученици овог петог разреда нису могли да наставе школовање у шести разред јер није било дозвољено отв-арање шестог разреда.

Демографија уреди

У насељу Рафуна живи 120 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 55,8 година (53,5 код мушкараца и 58,3 код жена). У насељу има 54 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,43.

Ово насеље је у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[1]
Година Становника
1948. 450
1953. 510
1961. 504
1971. 390
1981. 235
1991. 173 173
2002. 131 131
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
131 100,0%
непознато
  
0 0,0%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце уреди

[4]

Спољашње везе уреди


Споменице и захвалнице уреди

100 измена
  1. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  2. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  3. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 
  4. ^ Књига, Рафуна, Монографија, Народна библиотека Србије, Београд, ISBN 978-86-85341-74-8