| Градски музеј Врбас | |
|---|---|
| Градски музеј Врбас | |
| Оснивање | 17. новембар 2015. |
| Локација | Врбас Србија |
| Врста | музеј |
| Адреса | Маршала Тита 88 |
Ѓрадски музеј Врбас' у Врбасу. Оснивач Музеја је Општина Врбас. Седиште установе сталне поставке из археологије, историје и етнологије је у Маршала Тита број 88. У Миливоја Чобанског 126 делује Одељење новије историје са сталном поставком Другог светског рата 1941-1945. године.
Историја уреди
Музејска збирка Врбаса, основана 1969. године као Завичајна збирка, од 1971. године функционише у оквиру Дома културе (данашњи Културни центар Врбаса). Завичајна музејска збирка обухватала је три одељка: Врбас у прошлости – предмети, материјал документа и друго из најранијег периода; Етнолошкии одељак – предмети, одећа, покућство и све друго што изражава вишенационалну структуру Врбаса; Врбас у НОП-у – документа, оружје, фотоси, макете база и друго из периода радничког покрета и Народне револуције. Активношћу и преданим радом Иштвана Ђенгеа, наставника историје, од ученика основних школа Врбаса, у виду поклона добијани су предмети који су богатили историјску и етнолошку збирку. Збирка историје уметности настала је откупом дела Јожефа Пехана, незаобилазне личности на прелазу векова, која је обележила све сфере културно-уметничког и друштвеног живота Врбаса с краја 19. и почетком 20. века. Отукупљена су и дела Беле Пехана, Јожефовог сина, такође сликара. Археолошка збирка коју чини материјал са ископавања на подручју Врбаса, добијена је на трајно чување од Музеја Војводине. Археолошка збирка увећавала се захваљујући археолошким истраживањима обављеним у периоду од 1984. до 2015. године. Прва, Стална поставка у Врбасу отворена је 1998. године у привременим просторијама које је тада делила са Културним центром Врбаса. У четири просторије били су изложени предмети из области археологије, историје и етнологије. Аутори изложбе били су Драгица Вукотић и Небојша Станојев, археолог Музеја Војводине. Да је циљ прве Сталне поставке успешно реализован, односно да је јавности пренета права информација и развијена свест о значају културног наслеђа, говори и податак да је локална самоуправа 2005. године доделила Музејској збирци објекат у центру града. Ипак, не можемо а да се не осврнемо на податак Фридриха Лоца који у свом делу описује Музејску збирку отворену у Новом Врбасу 1935. године у част обележавања јубилеја везаног за досељавање Немаца и оснивање Новог Врбаса. Музеј је био посвећен причи о прецима и пореклу досељеног становништва и имао је задатак да упозна потомке са њиховим коренима и завичајем предака. Сваки траг музејским предметима губи се у вихору Другог светског рата.
Сталне поставке уреди
СТАЛНА ПОСТАВКА „ВРБАС - ЧОВЕК И ПРИРОДА, СКЛАД СУЖИВОТА“
Концепт сталне поставке: Хронолошки преглед развоја насеља уз пратеће разноврсне, едукативне, забавне и инспиративне садржаје, с циљем отварања музеја ка најширој публици и позиционирањем на културној и туристичкој мапи Врбаса. Циљ: Едуковање ширих слојева становништва са фокусирањем на школском узрасту. Успостављање праваца научних истраживања у области историје, археологије, етнологије и историје уметности. Креирање забавних садржаја са укључивањем у туристичку понуду Врбаса.
ВРБАС, ЧОВЕК И ПРИРОДА – СКЛАД СУЖИВОТА тема је Сталне поставке Градског музеја Врбаса. Стална поставка конципирана је тако да проведе посетиоца кроз период дуг осам миленијума. Овај дуг период у коме су се смењивале различите културе представљен је презентовањем археолошке и историјске збирке. Тема асоцира на Црну бару, водоток захваљујући којем је у давна времена човек застао на свом путу и нашавши идеалне услове за живот формирао прво насеље, баш овде. Данас, миленијумима касније, Црна бара „утопила“ се у Велики бачки канал и сада је заиста и црна и бара. Склад који је трајао негде се загубио, човек је престао да се прилагођава природи са жељом да је потчини, искористи, а за узврат не да ништа. И сада смо ту. Тема покушава да заинтригира и натера на размишљање о нашој улози у развоју свести о очувању наслеђа, како природног тако и културног, о неопходности да се појединачно да допринос и очувању и унапређењу наслеђеног. Циљ Сталне поставке јесте и да посетиоцу дочара и оживи слику Врбаса и његове уже околине, односно, да прикаже живот човека и његових достигнућа на овим просторима од првих - неолитских заједница до доласка Турака – од VI миленијума старе ере до XVI века наше ере, а затим, са формирањем насеља на коме се и данас налази, до савременог доба. Стална поставка заснована је на предметима добијеним археолошким и историјским истраживањима и научним сазнањима до којих се дошло проучавањем током протеклих деценија. Добијањем новог простора и проширењем сталне поставке, створили су се услови да се у приказу дугог развоја цивилизације овог простора, удруживањем интердисциплинарних истраживања, примене нова знања и сазнања и савремени музеолошки приступи. Стална поставка има за циљ да сачуване поруке културне баштине пренесе у стваран живот људи и тако посетиоце музеја учини свесним свих вредности које изложени предмети у себи носе. Приликом израде Сталне поставке тражили смо решења која у највећој мери задовољавају музеолошке постулате. Настојали смо да испоштујемо процес објективизације збирног фонда, у реалном свету и времену, и створимо поруку која приказује ниво постигнутог знања. При томе се превасходно водило рачуна о публици и њеним потребама. Потрудили смо се да језик изложбе буде јасан и разумљив, а порука повезана с општим знањем. Знајући да се публика мора стварати и неговати, применили смо стратегију којом се окрећемо публици, нудећи другачију светлост и сјај својих колекција, нови приступ и нов начин размишљања у вези са презентацијом музејских експоната. Посматрајући Сталну поставку као почетак процеса едукативног и забавног карактера, а изложене експонате као преноснике порука из далеке прошлости, наставак тог процеса осмилили смо додатним садржајима, прилагођеним различитим узрастима, интересовањима и потребама, који ће се реализовати у вишенаменским просторијама. На простору од 132 м² поставили смо 15 витрина, 1 сценски приказ – реконструкцију, две копије – псудофибулу (академски вајар Станислав Антонић) и оклоп витеза из XIV века (радионица за израду средњовековне опреме „Green Shield Armoury“), тематске легенде (22), макету прве преводнице и млина на каналу (макетар Саво Вранац), предметне легенде и велике илустрације. Тематске легенде графички су обрађене тако да имају и мање илустрације које дају додатне информације, односно прате текст. Археолошки део Сталне поставке прати развој подручја Врбаса од појаве првих земљорадничких заједница до позног средњег века. Изложени материјал потиче с неколико археолошких локалитета: Шуваков салаш – Клиса, Чарнок, ПИК Кланица, Циглана Полет. Већи део археолошког материјала који је изложен у Сталној поставци припада Музеју Војводине где је и регистрован. Изложене су 123 археолошке јединице, хронолошки, у седам витрина. Списак предмета у прилогу. Историјски део Сталне поставке прати развој Враса од његовог формирања на месту данашњег Старог Врбаса до Другог светског рата. Целине: Сеобе и колонизације, религија, школство, привреда (занатство и индустрија), грађански живот у Врбасу (културни живот између два светска рата). Изложен је 121 предмет. Списак предмета у прилога. Други светски рат презентован је у Сталној поставци (1986. ауторке Наде Бошковић) у објекту База Центар. Списак предмета у прилогу. Осим атрактивне и едукативне изложбе један од важнијих резултата који је добијен реализацијом Сталне поставке јесте да су се јасно оцртале контуре постојећих знања и сазнања о настанку и развоју Врбаса тј. установљени су даљи правци научних истраживања усмерени ка областима које су остале недовољно презентоване услед недостатка материјалних доказа. На прекретници векова – Јожеф Пехан, поставка је дела опуса Јожефа Пехана, свестраног и несвакидашњег уметника особењака који је обележио Врбас на прелазу из деветнаестог у двадесети век. Изложено је Списак дела у прилогу. Етно кутак, простор који је прилагодила музејским стандардима етнолог Душанка Марковић, предвиђен је као изложбени и радионички. Изложени предмети део су етнолошке збирке Градског музеја Врбаса. Изложено је 25 уметничких дела – 24 уметничке слике и 1 скулптура, 10 предмета и 4 тематске легенде. Списак предмета у прилогу. Апотека Милете Лесковца, смештена у делу простора сталне поставке, налази се у власништву Градске апотеке Врбас. Изложена је као целина која интерпретира апотекарски простор с почетка двадесетог века, управо у згради у којој се и налазила апотека, али другог власника, Јулијуса Шуха. Списак предмета у прилогу.
Аутори Сталне поставке: Боро Војиновић, Павле Орбовић и Весна Гргуровић Ангажовани спољњи сарадници: Етнологија: Душанка Марковић, етнолог – виши кустос Историја уметности: Силвија Вулановић, дипломирани сликар Конзервација и рестаурација: Тамина Кесић, конзерватор Израда копије псеудофибуле: Станислав Антонић, дипломирани вајар Рецензент сталне поставке: Небојша Станојев, археолог – музејски саветник Дизајн: Горана Горонић
Депанданс уреди
Види још уреди
Извори уреди
Литература уреди
- 'Ѓрадски музеј- Водич,Врбас,2017.