Корисник:Radovanovic Marija/песак

Брестовачка Бања се налази у југоисточној Србији, недалеко од Бора и Злота.

Брестовачка бања
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Борски
Општина	Бор
Географске карактеристике
Координате	44° 02′ 14″ С; 22° 04′ 35″ И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Брестовачка бања Брестовачка бања на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	19229
Позивни број	030
Регистарска ознака	BO

Географски положај

Бања се налази на 330 метара надморске висине, 6 километара северозападно од села Брестовца, 10 километара јужно од Бора, 12 километара од Злота и чувене Злотске пећине, на путу који од Бора преко Црног врха води у Жагубицу и даље ка Пожаревцу и Београду. Бањски објекти и извори налазе се у уској долини потока Пујице који се улива у Брестовчки поток, који припада сливу Тимока . Брестовачка бања припада Тимочкој вулканској еруптивној области, која је створена у условима субмаринског вулканизма у давној историској прошлости.

Историјат

Према археолошким налазима за њу су знали Византци и стари Римљани, те према томе спада у најстарије бање у Србији. Бања доживљава брз развој у доба Милоша Обреновића . На то време подсећа конак Кнеза Милоша, из 1837. године, данас рестауриран и преуређен у историјски-етнолошку поставку. Из историјских списа се зна да у Брестовачкој бањи 1834. боравила Књегиња Љубица Обреновић са беговима и својим синовима Миланом и Михајлом. тада је подигнута једна зграда за сиромашне болеснике. Временом су овде објекте градили представници династија Обреновић и Карађорђевић, па је Бања била позната и ван граница Србије. Брестовачка бања је била омиљено лечилиште и летовалиште српских владара поменутих династија. Бања је у то време била средиште за бесплатан боравак и лечење сиромашних људи и имала наглашену социјалну функцију. Изградили су конак који се и данас користи. У горњем делу Бање на 30 метара даље од хамама и конака, налази се дворац кнеза Александра Карађорђевиа, саграђен 1856. године. Бања је добила име по оближњем селу Брестовац.

Термални извори

Топле воде у Брестовачкој бањи појављују се на више места у андезитском масиву дуж Брестовачке реке. Има их око десет, чија је темепература од 20 до 41°C, тако припадају класи хетеотерм, а неке класи хипертерми.. Хмизам воде је временски променљив, пошто се издашност извора и температура воде мењају зависно од атмосферских падавина. На неким изворима запажа се жутомрк талог од гвожђа, као и слабији и јачи мирис H2S. Према гасном саставу, термална вода је типично азотна 96,5% запремински. Радиоактивност воде није значајна. Вода садржи калијум, бакар, магнезијум, бром, јод, калцијум, литијум, хлор, рубидијум....

Лечење и посећеност

Захваљујући поменутом богатом саставу и осталим карактеристикама ових вода, широк је и спектар болести које оне могу лечити. Оне се у терапијама примењују на различите начине у зависности од болести. Тако их можемо пити, можемо се купати или их инхалирати. Такође се користе као помоћно средства у физикалној терапији. Болести које се овде најуспешније лече су: разни облици реуматизма, обољења мишића, проблеми са кичмом, кожна обољења, болести бубрега, обољења периферних крвних судова итд. Поред лековитих терапија, културно-историјских споменика, бројно културно забавних манифестација, ови крајеви са таквим природним богатствима нуде својим посетиоцима и велике могућности забављање спортско-рекреативним активностима. Стога је овде могуће планинарење или зими скијање на урађеним стазама прелепе планине Црни врх, пецање на красном Борском језеру, за оне најхрабрије обилазак Лазаревог кањона биће незаборавно искуство, шетње по Дубашници, посета многобројним археолошким налазиштима... Позната је и културно забавна манифестација која носи име "Дани Брестовачке Бање" у оквиру које се одржавају наступи фолклорних група, концерти, служе се домаћа јела из ових крајева, излажу се производи из домаће радиности.

Спољашње везе

• [ http://banjeusrbiji.net/brestovacka-banja/ ]
• [ http://tobor.rs/brestovacka-banja/ ]
• [ http://www.sobe-smestaj.com/smestaj-u-brestovacka-banja.html ]