Корисник:SmiljanA/песак

Primarna građa korena

Primarna gradja korena.

Koren je organ neograničenog rastenja koji obavlja više funkcija. Osnovne funkcije korena su usvajanje i provođenje vode i mineralnih materija iz zemljišta i pričvršćivanje biljke za podlogu. Na vrhu korena nalazi se korenova kapa (kaliptra) koja štiti nežne meristemske ćelije vegetacione kupe korena od mehaničkih povreda. U zoni rasta, ćelije se dele, na nju se nastavlja zona izduživanja gde se ćelije nastale deobama uvećavaju, izdužuju i diferenciraju u trajna tkiva korena. Na zonu izduživanja nastavlja se zona korenovih dlaka ili zona apsorpcije. Na poprečnom preseku korena u zoni korenovih dlaka razlikuju se tri zone: rizodermis,primarna kora i centralni cilindar. Na površini korena nalazi se apsorbciono tkivo korena rizodermis.Primarna kora korena znatno je razvijenija od centralnog cilindra po čemu se razlikuje građa korena od grđe stabla. Primarnu koru čine rizodermis,primarna kora i centralni cilindar.

Rizodemis

Rizodermis spolja pokriva mlade delove korena. To je u stvari primarno pokorično tkivo koje topografski odgovara epidemisu lista i stabla,ali se od epidermisa razlikuje,jer rizodermis predstavlja apsorpciono tkivo, pre svega, po tome:

a)što su spoljnji zidovi ćelija rizodermisa tanki,
b)što nema kutikulu,
c)što u rizodermisu nema stoma.

Na rizodermisu se medjutim razvijaju korenove dlake. One predstavlju izraštaje ćelija rizodermisa,kojima se u znatnoj meri povećava apsorpciona površina korena.

Primarna kora

Primarna kora je izgradjena od osnovnih tkiva(parenhima). Prvi sloj primarne kore,koji se nalazi neposredno ispod rizodermisa,često je diferenciran kao posebno tkivo, označeno kao egzodermis. Značaj egzodermisa je u tome što za vreme izumiranja korenovih dlaka i rizodermisa njegove ćelije oplutnjavaju,egzodermis preuzima zaštitnu ulogu i dobija karakter kožnog tkiva. Ispod egzodermisa nalazi se osnovna masa primarne kore od ćelija koje su ćesto raspoređene u pravilnim radijalnim nizovima. Među njima se nalazi dosta intercelular. Naroćito mnogo intercelulara ima kod biljaka čiji se korenovi razvijaju u zemljištima siromašnim kiseonikom. U ćelijama ovog tkiva, koje se zbog položaja ponekad naziva mezodermis, često se nalaze skrobna zrna. U mezodermisu obično ima idioblasta, smolnih rezervoara i kanala. Kod skrivenosemenica u parenhimu kore korena po pravilu nema mehaničkih i sličnih tkiva. Poslednji sloj primarne kore koji čini granicu prema centralnom cilindru, označen je kao endodermis, i uvek je dobro razvijen. On je od velikog značaja za provodjenje vode i vodenih rastvora u horizontalnom pravcu od korenskih dlaka do provodnog sistema. Na zidovima nekih ćelija endodermisa nalaze se posebna Kasparijeva zadebljanja, odnosno zadebljanja radijalnih ćelijskih zidova.

Centralni cilindar

Centralni cilindar počinje slojem parenhimskih ćelija,označenim kao pericikl. Pericikl se sastoji od živih parenhimskih ćelija,sa tankim celuloznim zidovima. Jednoslojan pericikl je u mnogih dikotila i nekih monokotila, a višeslojni kod golosemenica. Na začetku bočnog korena obrazuje se omotač,koji doprinosi probijanju mladog boćnog korena kroz tkiva kore. Ovaj omotač pri probijanju kore korena dejstvuje ne samo mehanički,već i hemijski,jer luči fermente koji rastvaraju zidove ćelija kore. Provodni sistem korena je u obliku radijalnog Provodni snopići. Broj ksilema i floema u radijalnom provodnom snopiću može biti različit. U poliarhnim snopićima korenova nekih palmi broj ksilema odnosno floema može iznositi i više od sto. U mlađim korenovima je manji, a u starijim veći. dikotiledone biljke imaju manji broj ksilema i floema u snopiću, dok su radijalni snopići u korenovima monokotiledonih biljaka po pravilu poliarhni. U korenu nema srži, već se u centralnom delu nalazi ksilem. Kod izvesnih monokotila u centru korena se nalaze parenhimske ćelije, koje po položaju i funkciji odgovaraju srži.

Apsorpcija i provodjenje vode

Apsorpciju vode koren ne obavlja celom svojom površinom, već samo u zoni korenovih dlaka. Broj korenovih dlaka je vrlo veliki i moze dostići nekoliko milijardi po jednoj biljci. Ostali delovi korena, izvan zone korenovih dlaka, pokriveni su plutom i sluze za provodjenje vode. Apsorbovana voda kreće se od korenovih dlaka prema centralnom cilindru, gde se nalaze sudovi. Ovaj kratak put voda prelazi kroz žive ćelije korena. Kretanje vode u ovom pravcu objašnjava se razlikama u veličini sisajuće sile ćelija. U pravcu od periferije korena prema centralnom cilindru sisajuća sila ćelija raste. Prema tome, na ovom delu puta voda se kreće osmotskim silama. Sila kojom koren potiskije vodu u nadzemne organe naziva se korenov pritisak. Drugi deo vodenog toka odnosi se na provodjenje vode kroz provodni sistem, odnosno kroz traheje i treheide. Brzina provodjenja vode u velikoj meri zavisi od gradje provodnih elemenata. Voda se brže kreće kroz traheje. Od velikog je značaja i veličina prečnika sudova:što su traheje uže provodjenje vode je sporije.

Primanje mineralnih materija

Za usvajanje mineralnih elemenata od ogromnog je značaja proces disanja, pri čemu se oslobadja enerija, koja omogućuje obrazovanje neophodne količine jona za razmenu. Prema savremenim shvatanjima, prva etapa usvajanja jona je apsorpcija, koja ima karakter razmene. Joni apsorbovani površinama biokoloida protoplazme mogu obrazovati labilna jedinjenja s makromolekulima belančevina i drugih jedinjenja. Sposobost citoplazme da vezuje jone zavisi od intenziteta obrazovanja belančevina. U lazak jona u ćeliju zavisi od reakcije sredine, ako je neutralana ili alkalna reakcija brže ulaze katjoni, a ako je kisela-anjoni. Veliki uticaj na primanje mineralnih materija pokazuje aeracija zemljišta, od koje zavisi disanje korenova. Od spoljnjih faktora značajan je još i vodni režim emljišta.

Reference

http://www.bionet-skola.com/w/Koren https://www.google.rs/search?q=primarna+gradja+korena&biw=1366&bih=673&tbm=isch&tbo=u&source=univ&sa=X&sqi=2&ved=0ahUKEwinvK7EsJXRAhUJlSwKHXQ4ANsQsAQIRA#imgrc=_ Praktikum iz poljoprivredne botanike sa radnom sveskom, autori: Dragana Rančič, Svetlana Aćić, Ivam Šoštarić. Botanika 9. izdanje, autori: Momčilo Kojić, Sofija Pekić, Zora Dajić.