Википедија

Корисник:StNemanja2003/песак


Ајзак Асимов (право име Исак Јудович Озимов, енгл. Isaac Asimov, Петровичи близу Смоленска, 2. јануар 1920.- Њујорк, 6. април 1992.), био је амерички писац научне фантастике и биохемичар рођен у Русији. Преселио се у Бруклин, Њујорк са родитељима када је имао три године, где је одрастао.

Написао је велики број дела, преко 500 књига и преко 90 000 разгледница и писама из области науке, криминалистичке књижевности и научне фантастике. Његове књиге су објављене у 9 од 10 главних категорија Дувијеве Децималне класификације[1].Поред Роберта А. Хеинлеина и Артура Ч. Кларка, Асимов се сматрао једним од "Велике Тројке" писаца научне фантастике током свог живота. Најпознатије дело му је Задужбина, поред којег су значајна дела и Галактичко Царство и Робот.

Био је председник Америчке хуманистичке асоцијације. Астероид 5020 Aсимов [2], кратер на планети Марс[3], основна школа у Бруклину[4] и књижевна награда су именовани у његову част.

Биографија уреди

Рани живот уреди

Асимови родитељи су били Aна Рејчел и Џуда Асимов, породица јеврејских млинара. Добио је име по мајчином оцу Исаку Берману. Када је рођен, његова породица је живела у Петровичима код Климовича (сада Смоленска област, Русија). 1921. године, Асимов и још 16 деце у Петровичима су добили упалу оба плућна крила. Само је Асимов преживео. Kасније је добио сестру Марцију. (17. јун 1922.-2. април 2011.)[5] и брата Стенлија (25. јул 1929-16. август 1995)[6], који је био потпредседник Њујорк Њуздеја. Са породицом се преселио у САД 23. фебруара 1923. , када је имао три године. С обзиром да су његови родитељи увек говорили јидишким и енглеским језиком, никад није научио руски језик, али је и даље течно говорио на јидишком као и на енглеском. Постао је амерички држављанин 1928. године, када је имао осам година.


Едукација и каријера уреди

Асимов је похађао јавне школе у Њујорку са 5 година, укључујући Мушку гимназију у Бруклину.

 
Ајзак Асимов 1965.

Дипломирао је са 15 година и започео је студирање на Градском колеџу у Њујорку. Након одређеног времена, прихватио је стипендију Колумбија Универзитета за младе Јевреје и прешао на Сет Лоу Јуниор Факултет, Колумбија Универзитета. Асимов је после првог семестра са зоологије прешао на хемију, пошто није прихватао " експерименте на мачкама ". После затварања Сет Лоу колеџа, своје испите је завршио у склопу универзитетских курсева (касније Колумбијски Универзитет Општих Студија) 1938. Након два круга одбијања од стране медицинских школа, 1939. године, Асимов се пријавио на дипломски програм хемије у Колумбији. У почетку је одбачен и потом прихваћен само на пробној основи, завршио је магистарски рад из области хемије 1941. године, а 1948. године стекао је докторат из биохемије.

У периоду између стицања ова два признања, Асимов је провео три године током Другог светског рата радећи као цивилни хемичар на експерименталној постаји морнаричког ваздухопловства у Филаделфији, живећи у делу Волнут Хил у западној Филаделфији од 1942. до 1945. године. По завршетку доктората, Асимов се запослио на Медицинском факултету у Бостону 1949. године са платом од 5.000 долара (еквивалентнo 51.510 долара у 2017. години). Међутим, до 1952. године, он је зарадио више новца као писац него на универзитету, па је на крају престао да ради на истраживању, ограничавајући своју универзитетску улогу на предавање студентима. 1955. године је унапређен у ванредног професора. 18. октобра 1979. године универзитет је похвалио његово писање промовишући га у редовног професора биохемије.

Лични живот уреди

Асимов је оженио Гертруду Блугерман (1917, Торонто, Канада - 1990, Бостон, САД) 26. јула 1942. године. Пар је живео у стану у западној Филаделфији, док је Асимов био запослен у Филаделфијској морнарици са два сарадника (Роберт А. Хеинлеин и Л. Спраг де Камп). Пребацили су се у Бостон у мају 1949, затим у оближње предграђе Сомервил у јулу 1949, Волтхем у мају 1951, и на крају Вест Њутон 1956. Имали су двоје деце, Давида (рођен 1951) и Робина Јоана (рођен 1955. године). 1970. су се развели, а Асимов се преселио назад у Њујорк, овог пута на Западну страну Менхетна, где је живео до краја свог живота.

Асимов је био клаустрофил: уживао је у малим, затвореним просторима. Поседовао је штанд у подземној станици у Њујорку у коме је волео да чита књиге уз звук возова. Асимов је описао Карла Сагана као једног од двоје људи које је упознао и чији је интелект надмашио његов. Други, тврди он, био је стручњак за рачунарске науке и вештачку интелигенцију Марвин Мински. 1984. године, Америчка хуманистичка асоцијација (АХА) га је именовала Хуманистом године.

 
Ајзак Асимов са Робертом А. Хеинлеином и Л. Спрагом де Кампом

.

Болест и смрт уреди

Године 1977. Асимов је претрпео срчани удар. У децембру 1983. имао је троструку бајпас операцију, током које је заражен ХИВ-ом. Умро је у Њујорку 6. априла 1992. и кремиран је.[7]

Књижевни рад уреди

Постоје четири Асимова закона роботике која важе и данас, а гласе:


  • 0. Робот не сме нашкодити човечанству, нити својом пасивношћу дозволити да се нашкоди човечанству.
  • 1. Робот не сме нашкодити човеку, нити својом пасивношћу дозволити да се нашкоди човеку, осим када је то у супротности с нултим законом.
  • 2. Робот мора слушати људске наредбе, осим ако су оне у супротности са нултим или првим законом.
  • 3. Робот треба штитити свој интегритет, осим када је то у супротности са нултим, првим или другим законом.

Асимов је за своје најбоље дело сматрао причу "Посљедње питање" из 1956. године.

Цитати уреди

  • Живот је угодан. Смрт је мирна. Прелаз је тај који нас брине.
  • Никад немој дозволити да ти осећај морала засмета да учиниш оно што је исправно.
  • Не бојим се рачунара, бојим се њихове одсутности.
  • Свакакве се рачунарске грешке појављују. Били бисте иѕненађени бројем лекара који тврде да лече мушке труднице.
  • Ја не читам брзо, ја брзо разумем.
  • Не верујем у живот после смрти зато што не морам провести цели живот бојећи се пакла или још горе - раја. Ма каква год је мучења била у паклу, мислим да би до сада у рају била много гора.
  • Пишем због истог разлога због којег и дишем - да то не чиним, умро бих.
  • Они људи који мисле да знају све велики су гњаватори нама који стварно све знамо.
  • Када некога увредимо, назовемо га животињом. Окрутније би било намерно га назвати човеком.
  • Лоша идеја добро написана ће бити боље прихваћена од лоше написане али добре идеје.
  • Насиље је последње уточиште неспособних.

Непотпун попис дела уреди

Серијал о роботима уреди

  • Ја, робот (I, Robot)(1950) - 9 прича повезаних у једну причу.
  • Сабрани роботи (The complete robot)(1982) - збирка од 31 приче, укључује све из збирке Ја, робот, али редослед је другачији и више нису повезани у једну велику причу.
  • Челичне пећине (The Caves of Steel) (1954) - роман
  • Голо Сунце (The Naked Sun) (1957) - роман
  • Роботи зоре (The Robots of Dawn) (1983) - роман
  • Роботи и царство (Robots and Empire) (1985) - роман\
  • Позитронски човек (The positronic man) (1992) - роман написан с Робертом Силвербергом, на темељу приче Двестогодишњи човек објављен у збирци Сабрани роботи.

Серијал о Царству уреди

  • Свемирске струје (The currents of space)(1952) - роман
  • Звезде, прах небески (The Stars, Like Dust) (1951) - роман
  • Каменчић на небу (Pebble in the sky) (1950) - први роман Ајзака Асимова
  • Слепа улица(Blind alley) (1945) - кратка прича

Серијал о Задужбини уреди

  • Прелудијум за Задужбину (Prelude to foundation) (1988)
  • У сусрет Задужбини (Forward the Foundation)(1991)
  • Задужбина и царство (Foundation and Empire) (1952)
  • Друга Задужбина (Second Foundation) (1953)
  • На рубу Задужбине (Foundation's Edge) (1982)

Спољашње везе уреди

Циклус Задужбина Почетна страна, Ајзак Асимов https://www.youtube.com/user/PewDiePie

Референце уреди

  1. ^ „Често постављана питања о Исаку Асимову”. Frequently Asked Questions about Isaac Asimov. Приступљено 13. 12. 2018. 
  2. ^ „Mali centar planete”. Minor planet center. Приступљено 13. 12. 2018. 
  3. ^ „Међународна астрономска унија”. International Astronomical Union. Приступљено 13. 12. 2018. 
  4. ^ „Одељење за образовање, Исаk Асимов”. Department of education,Isaac Asimov. Приступљено 13. 12. 2018. 
  5. ^ „Марција Асимов”. Legacy, Marcia Asimov. Приступљено 13. 12. 2018. 
  6. ^ „Стенли Асимов”. Newsday executive, Stanley Asimov. Приступљено 13. 12. 2018. 
  7. ^ „Како је Асимов умро”. Asimov Online. Приступљено 13. 12. 2018. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Корисник:StNemanja2003/песак&oldid=22012933”