Википедија

Корисник:Tamara zagorac/песак

< Корисник:Tamara zagorac

Физичко насиље уреди

Физичко насиље је намерно, запрећено или актуелно коришћење физичке силе или моћи, против себе или друге особе, или против групе или заједнице, које води или са великом вероватноћом може да доведе до озледе, смрти, психолошке повреде, неразвијености или депривације.

Критеријуми уреди

Три критеријума:

  • понашање које доводи до физичког повређивања друге особе или повећава ризик од таквог повређивања.
  • намера да се друга особа повреди
  • повређивање је неоправдано.

Оно може бити:

Физичко насиље није једнократни инцидент који се не понови, пријатељска размирица, свађа или неспоразум, случај или грешка, случајно наношење бола.

Фактор ризика уреди

Фактори ризика за физичко насиље могу бити:

  • рани развој без саосећања родитеља
  • непружање одговарајућих васпитних утицаја
  • неуспостављање јасних граница понашања
  • толерисање физичког насиља и агресивног понашања
  • излагање физичком кажњавању
  • утицај околине
  • карактеристике друштва
  • културолошки фактор.

Виктимизација уреди

Физичко насиље узрокује повреде или трауме другој особи iили животињама путем телесног контакта. Жртве физичког насиља могу бити и деца и одрасли.Физичко насиље може подразумевати једног или више нападача и једну или више жртава.

Деца као жртве физичког насиља уреди

Под физичким насиљем над децом подразумева се свако физичко кажњавање или други физички контакт од стране родитеља, запосленог у установи, другог законског заступника, другог детета или трећег лица које може да доведе до стварног или потенцијалног телесног повређивања детета, угрожавање здравља, развоја и достојанства личности детета, мучења, злостављања i искоришћавања.

Према члану 37. Конвенције о правима детета[1] из 1989. године, указано је да ниједно дете не сме да буде подвргнуто мучењу или другом окрутном, нехуманом или понижавајућем понашању или поступку.

Код деце је неопходно подстицати развој и поштовање расне, националне, културне, језичке, верске, родне, полне и узрасне равноправности, толеранције и различитости.

Истраживања су показала да су дечаци склонији “директним” физичким нападима него девојчице, чешће врше и доживљавају физичко насиље. Девојчице су чешће “мете“ физичког напада. Случај је да одређени број деце дође до закључка да нема негативних последица за насиље, па ће и сами почети да га примењују као одговор на одређене ситуације.

Већина деце које трпе насиље не понашају се као изазивачи. “Потенцијалне жртве” најчешће не узвраћају.

Знаци да је дете жртва физичког насиља:[2]

  • мења понашање, уморно је, не спава добро, нема апетит, плаче, раздражљиво је
  • мокри у кревет, има ноћне море
  • мења уобичајени пут кретања до школе и натраг
  • касни у школу, касно излази из школе
  • има видљиве трагове физичког насиља на телу
  • главобоље, бол у стомаку
  • анксиозност, депресија.

Знаци да је дете насилник[3]:

  • наглих реакција
  • жеља за доминацијом
  • непријатељство према околини
  • ароганција
  • мањак саосећања.

Физичко насиље у породици уреди

Физичко насиље у породици јесте понашање којим један члан породице угрожава телесни интегритет, физичко и душевно здравље и спокојство другог члана породице.[4]

Родитељ злоупотребљава права из садржине родитељског права ако физички, сексуално или емоционално злоставља дете. Члановима породице сматрају се: супружници и бивши супружници, родитељи и остални крвни сродници, лица у тазбинском или адоптивном крвном сродству, лица које везује хранитељство, лица која живе или су живела у истом породичном домаћинству, ванбрачни партнери или бивши ванбрачни партнери, лица која су била или су још увек у емотивној или сексуалној вези, имају заједничко дете или још увек није рођено.[5]

Физичко насиље на радном месту уреди

Физичко насиље на радном месту је свако активно насилничко понашање према запосленом или групи запослених код послодавца које се понавља, а које за циљ има повреду достојанства, здравља, личног и професионалног интегритета, непријатељско, понижавајуће или увредљиво окружење, погоршава услове рада или доводи до тога да запослени на сопствену иницијативу раскине радни однос или откаже уговор о раду или други уговор.[6]

Извршиоцем физичког насиља сматра се послодавац са својством физичког лица или одговорно лице код послодавца са својством правног лица, запослени или група запослених код послодавца.

Жртва физичког насиља може постати свака запослена особа, без обзира на пол, године живота, социјални статус, степен образовања, професионалну позицију.

Физичко насиље над животињама уреди

Физичко насиље над животињама се састоји у нарушавању физичке целовитости животиње, оштећењу њених ткива и органа.

Под физичким насиљем се подразумева:

  • батињање,
  • шутирање,
  • бичевање,
  • присиљавање на рад или обуку која превазилази издржљивост животиње,
  • неодговарајући начин хватања и обуздавања животиње,
  • свесно репродуковање јединки које пате од наследивих болести.

Облик уреди

Исти облици насиља могу да се појаве на више нивоа, али се разликују по интензитету, степену ризика, учесталости, последицама и учесницима.

Облици физичког насиља су:

  1. Ниво - ударање чврга, гурање, штипање, гребање, гађање, чупање, уједање, саплитање, шутирање, прљање, уништавање ствари.
  2. Ниво - шамарање, ударање, гажење, цепање одела, шутке, затварање, пљување, отимање и уништавање имовине, чупање за уши и косу,
  3. Ниво - туча, дављење, бацање, проузроковање опекотина и других повреда, ускраћивање хране и сна, излагање ниским температурама, напад оружјем.

Последице уреди

Последице физичког насиља јесу повреде. Повреда (траума) представља насилно оштећење тела односно здравља које је изазвано искључиво дејством спољашњих фактора. Повреде се деле у посебно дефинисане групе на основу утврђених критеријума. Класификоване су према изгледу и особинама, односно средству којим су нанесене.[7]

Издвајају се:

  • механичке (механичка сила, оруђе). Деле се на озледе (крвни подлив, крвни излив, огуљотина, нагњечина, расцеп, продор, раскомадина) и ране (раздерине, убодине, секотине, устрелине).
  • асфиктичке (запушење носа и уста, запушење ждрела и гркљана, утопљење, задављење, вешање).
  • хемијске
  • нутритивне
  • бактеријске
  • психичке

Наношење повреде је кривично дело. Услов за постојање кривичног дела телесне повреде је постојање повреде човековог тела и нарушење његовог здравља.

Телесно повређивање обухвата свако оштећење, одвајање или уништење било ког дела тела, а нарушавање здравља подразумева све привремене или трајне телесне или душевне болести или погоршање постојећих телесних или душевних обољења.

Лекари врше медицинску квалификацију повреде према важећим принципима медицинске науке и праксе.

Суд врши правну квалификацију телесне повреде као кривичног дела.

Према томе повреда може бити:

  • тешка телесна повреда
  • лака телесна повреда.[8]

Озбиљне последице доживљавају сви који су изложени насиљу, који врше физичко насиље као и они који посматрају физичко насиље.

Превенција уреди

Превенцију физичког насиља чине мере и активности којима се ствара сигурно и подстицајно окружење, негује атмосфера сарадње, уважавања и конструктивне комуникације. Превентивним активностима се подиже ниво свести за препознавање физичког насиља, негује се атмосфера сарадње и толеранције, истичу се и унапређују знања, вештине и ставови потребни за конструктивно реаговање на насиље.[9]

Литература уреди

  1. Указ о проглашењу закона о ратификацији опционог Протокола уз Конвенцију против тортуре и других сурових, нељудских или понижавајућих казни и поступака[10]
  2. Europian Convention on human rights, as amended by Protocols Nos. 11 and 14, supplemented by Protocols Nos. 1, 4, 6, 7, 12 and 13; European Court of Human Rights Council of Europe F-67075 Strasbourg cedex [11]
  3. Кривични законик, “Службени гласник РС“, бр. 85 од 6. октобра 2005, 88 од 14. октобра 2005 - исправка, 107 од 2. децембра 2005 - исправка, 72 од 3. септембра 2009, 111 од 29. децембра 2009, 121 од 24. децембра 2012, 104 од 27. новембра 2013, 108 од 10. октобра 2014, 94 од 24. новембра 2016.[12]
  4. Вештачење телесних повреда, класификација и класификација повреда; проф. др Слободан Савић
  5. Конвенција о правима детета; Факултативни протокол уз Конвенцију о правима детета о учешћу деце у оружаним сукобима; Факултативни протокол уз Конвенцију о правима детета о продаји деце, дечјој проституцији и дечјој порнографији; УНИЦЕФ Београд, ISBN 86-82471-49-3[13]
  6. Закон о основама система образовања и васпитања, "Службени гласник РС", бр. 88 од 29. септембра 2017, 27 од 6. априла 2018 - др. закони[14]
  7. Устав Републике Србије, „Службени гласник РС“,  број 98 од 10. новембра 2006.[15]
  8. Закон о малолетним учиниоцима кривичних дела и кривичноправној заштити малолетних лица, "Службени гласник РС", број 85 од 6. октобра 2005.[16]
  9. Законик о кривичном поступку, "Службени гласник РС", бр. 72 од 28. септембра 2011, 101 од 30. децембра 2011, 121 од 24. децембра 2012, 32 од 8. априла 2013, 45 од 22. маја 2013, 55 од 23. маја 2014.[17]
  10. Закон о прекршајима, "Службени гласник РС", бр. 65 од 25. јула 2013, 13 од 19. фебруара 2016, 98 од 8. децембра 2016 - УС[18]
  11. Породични закон, „Службени гласник РС”, бр. 18 од 24. фебруара 2005, 72 од 28. септембра 2011 - др. закон, 6 од 22. јануара 2015.[19]
  12. Закон о општем управном поступку, "Службени гласник РС", број 18 од 1. марта 2016.[20]
  13. Закон о забрани дискриминације, „Службени гласник РС”, број 22 од 30. марта 2009.[21]
  14. Правилник о Протоколу поступања у установи у одговору на насиље, злостављање, занемаривање, „Службени гласник РС“, број 30 од 7. маја 2010.[22]

Референце уреди

  1. ^ „Конвенција о правима детета” (PDF). УНИЦЕФ Београд. 
  2. ^ „”ШТА ЈЕ ДАНАС БИЛО У ШКОЛИ?” Приручник за родитеље” (PDF). УНИЦЕФ Београд, Република Србија. 
  3. ^ „”ШТА ЈЕ ДАНАС БИЛО У ШКОЛИ?" Приручник за родитеље” (PDF). УНИЦЕФ Београд, Република Србија. 
  4. ^ „Закон о спречавању насиља у породици”. ("Sl. glasnik RS", br. 94/2016). 
  5. ^ „Породични закон”. ("Sl. glasnik RS", br. 18/2005, 72/2011 - dr. zakon i 6/2015). 
  6. ^ „Закон о спречавању злостављања на раду”. ("Sl. glasnik RS", br. 36/2010). 
  7. ^ проф. др Савић, Слободан. „Вештачење телесних повреда”. 
  8. ^ „Кривични законик”. ("Sl. glasnik RS", br. 85/2005, 88/2005 - ispr., 107/2005 - ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014 i 94/2016). 
  9. ^ „Правилник о протоколу поступања у установи у одговору на насиље, злостављање и занемаривање”. ("Sl. glasnik RS", br. 30/2010). 
  10. ^ „Указ о проглашењу закона о ратификацији опционог Протокола уз Конвенцију против тортуре и других сурових, нељудских или понижавајућих казни и поступака”. 1. 12. 2005. 
  11. ^ „Конвенција о људским правима” (PDF). 
  12. ^ „Кривични законик”. “Службени гласник РС“, бр. 85 од 6. октобра 2005, 88 од 14. октобра 2005 - исправка, 107 од 2. децембра 2005 - исправка, 72 од 3. септембра 2009, 111 од 29. децембра 2009, 121 од 24. децембра 2012, 104 од 27. новембра 2013, 108 од 10. октобра 2014, 94 од 24. новембра 2016. 
  13. ^ „Конвенција о правима детета” (PDF). 
  14. ^ „Закон о основама система образовања и васпитања”. 
  15. ^ „Устав Републике Србије”. 
  16. ^ „Закон о малолетним учиниоцима кривичних дела и кривичноправној заштити малолетних лица”. 
  17. ^ „Законик о кривичном поступку”. 
  18. ^ „Закон о прекршајима”. 
  19. ^ „Породични закон”. 
  20. ^ „Закон о општем управном поступку”. 
  21. ^ „Закон о забрани дискриминације”. 
  22. ^ „Правилник о Протоколу поступања у установи у одговору на насиље, злостављање, занемаривање”. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Корисник:Tamara_zagorac/песак&oldid=22884773”