Корисник:Taraa Stojanović/песак

Тurčinak

Narodna imena

Turčinak, bulka, mak turčinak, divlji mak, poljski mak, makovnica, makalj, kukurikovac, almak, bula, bulica, bologlavac, omak, turčin cvijet, crvena bulka.

Stanište

Kod nas raste kao korov, osobito po žitnim i zapuštenim njivama i livadama, ali ga zbog upotrebe herbicida ima sve manje. Nalazi se pored stočnih izvora i pojilišta, uz železničke nasipe, puteve, grmlje, živice i na ruderalnim mestima. Pojavljuje se u više oblika s različitim morfološkim karakteristikama. Raste do 800m nadmorske visine. Turčinak je raspostranjen u Evropi, umerenoj Aziji, severnoj Africi, Kanarskim ostrvima, u atlantskoj i pacifičkoj Severnoj Americi i u Australiji.

Opis biljke

Turčinak ili bulka je jednogodišnja, izuzetno dvogodišnja biljka, mlečnog soka, visoka 25-80cm. Ima po više stabljika koje su retko čekinjasto dlakave, jednostavne i retko razgranjene. Prizemni su listovi ponekad složeni u obliku rozete,rasparani, sa zadebljalim peteljkama. Listovi na stabljici su obično sedeći, raznolikog oblika, izduženo ovalni ili eliptički, jednostruko ili dvostruko perasto razdeljeni, s nazubljenim ili različito urezanim režnjevima. Cvetovi su pojedinačni, na dugo čekinjasto dlakavim peteljkama, nežni, lepi i vrlo upadljivi, prečnika do 10cm. Krunični listići su do 6cm dugi i isto toliko široki, najčešće izgužvani, tamni purpurno-crveni, na osnovi se malo sužavaju i tu imaju crnu pegu. Nežni su, mekani, tanki i skoro prozirni, išarani tankom mrežicom sitnih nerava, po rubu su celi i sa brojnim prašnicima i tučkom. Plod je ovalni tobolac, 1-2cm dug, s mnogo sitnih bubrežastih tamnosmeđih semenki. Biljka cveta od maja do jula.

Turčinak (crveni mak)

Lekoviti delovi i sadržaj

Za lek se upotrebljavaju samo krunični listići (Rhoeados flos). Glavna lekovita materija je sluz turčinka. Krunični listići se moraju brati oprezno i vrlo pažljivo, da se što manje ozlede. Sveži krunični listići mirišu narkotično, a kad se osuše skoro su sasvim bez mirisa. Ukusa su sluzastog, bljutavog i nagorkog. Jako privlače vlagu i lako se kvare pa se čuvaju u hermetički zatvorenim posudama. Beru se po suvom vremenu i odmah pažljivo i brzo suše na što jačem suncu ili u sušari na 50°C. Ne smeju se u toku sušenja dirati rukom ni prevrtati da ne bi pomodreli ili potamneli i tako izgubili lekovitu vrednost. Od 100kg svežih latica dobija se oko 12kg suvih cvetnih listića. Dobra droga treba da je tamno crvene boje. U toku branja moguće su zamene sa nekim varijetetima: Papaver dubium L. (beli turčinak, turčinak) i Papaver argemone L. (bioica, crna bulka, makljika,okolička) koji imaju sitnije i bleđe cvetove, a i ovarijum se razlikuje. Turčinak sadrži farmakološko neaktivni alkaloid readin (rhoeadin), u čašici i ovarijumu ima više readina nego u krunici. Ima još i sluzi, gume, šećera. Nema morfina ni drugih opijumskih alkaloida. Infuz pocrveni s razblaženim kiselinama, posmeđi s bazama, pozeleni s koncentrovanom sumpornom kiselinom (antocijani). Cela biljka obiluje mlečnim sokom relativno nepoznatog sastava.

Turčinak

Namena, priprema i upotreba

Cvet turčinka ulazi u sastav plućnih čajeva. Nekada je bila mnogo cenjenija droga jer se predpostavljalo da sadrži opijumove alkaloide. Danas je turčinak uglavom narodni lek za organe za disanje. U narodnoj medicini turčinak se koristi uglavnom za lečenje oboljenja i smetnji disajnih organa, želuca i duševnih bolesti, promuklosti i katara. Predpostavlja se da sluz iz cveta omekšava, izlučuje i ublažava podražaje kašlja, podstiče znojenje. Čajevi i sirupi na bazi ove biljke smiruju kašalj, pomažu iskašljavanje, pomažu kod prehlade i upale grla, krajnika i pluća, hroničnog bronhitisa i astme. Krunični listići poboljšavaju varenje, smiruju grčeve i bolove u želucu, a zajedno sa semenkama deluju smirujuće pa pomažu kod depresija, neuroze i nesanice. Mladi listovi iz prizemne rozete, u rano proleće, pre cvetanja, beru se za jelo u nekim krajevima Dalmacije. Prodaju se u mešavini jestive prolećne divlje zeleni (mišancije). Listovi razvijene biljke dobijaju mlečni sok koji sadrži neke toksične sastojke i nije za jelo. Kao sirup (Sirupus Rhoeados) daje se deci kod grčevitog kašlja u propisanim dozama. Sirup: 100g cveta od turčinka popariti sa 1,3 litra ključale destilovane vode u koju se pre toga iscedi pola limuna, poklopi i posle 8 sati ocedi i iscedi, doda se 2,5kg šećera i sve zagreje da provri, a ohlađen sirup razlije u male bočice od 100-200g. Daje se deci u dnevnim dozama: do 15 meseci 5g, do 3 godine 10g, do 5 godina 20g i do 10 godina po 30g dnevno. Čaj za smirenje: prstohvat osušenih latica cvetova potopiti u 1,5dl vrele vode, i da odstoji 5 minuta. Popiti pre spavanja. Uvarak: 7-8 čaura na litar vode. Uzimati 2-4 kašike pre spavanja ili koristiti za ispiranje grla, grgorenje, protiv angine, kašlja. Seme se uglavnom koristi kao začin za posipanje peciva i kolača kojima daje prijatan miris i ukus. Čaure sa semenkama se beru neposredno nakon sto latice otpadnu, dok su još zelene, jer zrele čaure pucaju i semenje raznese vetar.

Reference

• Стаменковић, В: Наше нешкодљиве лековите биљке, Тренд, Лесковац
• Јанчић, Р: Ботаника фармацеутика, Службени лист СЦГ, Београд, 2004.
• Лакушић, Д: Водич кроз флору националног парка Копаоник, ЈП Национални парк Копаоник, Копаоник, 1995.

Spoljašnje veze

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D1%83%D0%BB%D0%BA%D0%B0