Крушевац
Панорама Крушевца
Административни подаци
Држава Србија
Управни округРасински округ
РегионШумадија и западна Србија
Становништво
Становништво
 — Раст 73,316
Агломерација131.368
Географске карактеристике
Координате43° 35′ 00″ С; 21° 19′ 36″ И / 43.583333° С; 21.326667° И / 43.583333; 21.326667
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина137 m
Површина854 km2
Крушевац на карти Србије
Крушевац
Крушевац
Крушевац на карти Србије
Остали подаци
ГрадоначелникДраги Несторовић (СНС)
Поштански број37000
Позивни број037
Регистарска ознакаKŠ/КШ
Веб-сајт
www.krusevac.rs

Поглед на друштвене и културно - уметничке прилике у Крушевцу у периоду од 1880.до 1940. године уреди

Пре свега, што се тиче уводног дела о граду Крушевцу, можемо рећи да је очувана успомена о његовој средњевековној прошлости – кацига са роговима, која је била симбол рода светог кнеза Лазара, који је 1371. године подигао град Крушевац и учинио је овај град својом престоницом. Данас порекло имена овог града није најтачније одређено. Постоји неколико анегдота и верзија које о томе говоре. Да бисмо испитали сам туристички потенцијал града Крушевца потребно је да размотримо како природне и антропогене, тако и културно - историјске вредности које датирају још од давних времена и веома су значајне за саму бившу престоницу цара Лазара.

Августа 1890. године Крушевачка општина прецизно је одредила границе простирања саме вароши, а током 1899. године урађен је генерални нивелациони и регулациони план града, са јасно израженом тенденцијом употпуњавања у груписања мреже улица око тадашњег урбаног језгра, као и његовог ширења у правцу југоистока. У том периоду у Крушевцу се изузев кућа за становање, махом у традиционалном балканском стилу и једноставних занатлијских и трговачких радњи, почињу градити и први модерни стамбени и значајни јавни објекти, по узору на градитељске стилове средњоевропских земаља: зграда Гимназије (1883), хотел Париз(1867), кафана Зелена пијаца, касније апотека Д.Кедровића, у Душановој/данас улица М.Закића (око 1870), кафана Таково (1890, према пројекту инжињера Саве Браљинца), зграда Касарне (започета у периоду после доношења закона о реорганизацији војске 1883. и формирања гарнизона у Крушевац, куће трговаца Глигорија Максимовића у Страхињићевој и Филипа Јовановића Филипере, на углу Чупићеве и Змаја од Ноћаја.

Поводом прославе петстогодишњице Косовске битке, догађаја од немерљивог националног и културног значаја, који ће бележити крај века, на Видовдан 1889. млади краљ Александар Обреновић поставио је камен темељац Споменику косовским јунацима и барутани Обилићево. У оквиру припрема за прославу јубилеја дуж главне улице и на трговима постављена је калдрма. Већ почетком 1900. године уже градско језеро почиње добијати физиономију урбанизоване целине, са претежно занатским и трговачким радњама дуж главне улице и стамбеним зонама распоређеним у непосредној близини центра.

Улаз у Крушевац

Период градитељске активности у Крушевцу почетком 20. века уреди

Почетком 20. века у Крушевцу започиње период интензивне градитељске активности, које ће се, углавном, у континуитету одвијати до II светског рата. Најрепрезентативнија грађевина - Српско начелство, изведена је према пројекту архитекте Николе Несторовића (1898-1904), у неоренесансном стилу, општеприхваћеном у архитектури јавних објеката тога доба у Србији. Основна школа у Косанчићевој улици (данас Раднички универзитет). У истом периоду 1903. довршена је спратна зграда на углу Косанчићеве и Душанове, са декоративним елементима у духу необарока сецесије, коју је власник, познати крушевачки трговац Ђорђе Маринковић убрзо поклонио Женској занатској школи. Према пројекту архитекте Душана Живадиновића, на платоу југоисточно од центра вароши, подигнут је, у српско-византијском стилу, храм Св. Ђорђа, освећен 13. јуна 1940. године. На Видовдан, краљ Петар I Карађорђевић открио је Споменик косовским јунацима,рад Ђорђа Јовановића је каменом коцком.

Крушевац је 1924. године имао 180 трговинских радњи. У истом периоду евидентирано је 70 кафана, врло живих места на којима су се одвијали разноврсни облици друштвеног и културног живота(концерти, предавања, хуманитарне приредбе, позоришне и биоскопске представе, политички скупови). Изузев хотела Париз, као најстаријег, Крушевац у овом периоду добија још неколико објеката исте намене: Београд, на углу Кнез Михаилове/М. Томића и Таковске, где је већ постојала приземна зграда хотела Национал, с краја прошлог века(пројекат грађевинског инжињера Николе Пашића, Европу(саграђене на простору истоимене кафане) и хотел Живановић у Немањиној.

У четвртој деценији саграђени су и први јавни објекти у стилу модерне архитектуре - Берзе рада(1938/40. пројекат архитекте Александра Медведева). Дом трговачке омладине(1938. према пројекту архитекте Всеволда Татаринова нова Гимназија(1938), Официрски дом(1938), Занатски дом, Нова пошта, хотел Европа, као и неке породичне зграде - Паскаљевића и Живановића (касније Мишића) у Обилићевој, Лазаревића и Митића у Душановој. Генерални регулациони план града, урађен 1938. године (инжињер Б.Нешковић и А.Матић), представљао је корак даље у урбанистичком уређењу града и на основу на којој ће се касније развијати савремени Крушевац. Већ 1866. године у Крушевцу је отворена Привремена окружна болница,под управом др Казимира Гонсиоровског, у кући Илије Мутавџића, писара Округа крагујевачког, у подграђу Лазаревог града. Током следеће године саграђена је Окружна болница, са мушким и женским одељењем. У периоду пред почетак балканских ратова, започет је комплекс болнице од пет зграда у Косовској улици (према пројекту инжињера М. Ковачевића, Крушевљанина). Грађене је довршено после Првог светског рата, када је Крушевац добио Хирушко, Инфективно, Унутрашње(Интерно), Психијатријско одељење и Породилиште.

Крушевац, 1917.година

Оснивање културно-уметничког друштва и значајни културни догађаји у Крушевцу уреди

Група истакнутих крушевачких интелектуалаца основала је 27. јуна 1931. године културно-уметничко друштво Просветни покрет, чији је циљ било народно посвећивање у најширем смислу те речи, тј. писменом, здравственом, етничко-националном и економском правцу. Према првобитној замисли Друштво је требало да ради у четири секције. Изузев књижнице и читаонице, планирано је покретање Народног универзитета и Клуба пријатеља Француске. Изузев најстаријег певачког друштваЦар Лазар основаног 2. октобра 1870. године, у граду је било активно још неколико хорова. Издвајањем занатлија из певачког друштва Цар Лазар основано је 6. марта 1911. године Занатлијско певачко друштво Обилић. Из хора Радничког друштва, 1904. године ће бити формирано Радничко уметничко друштво Слобода, значајно у подизању образованог, културног и политичког нивоа својих чланова. У хуманитарна друштва спадају Коло српских сестара,Друштво кнегиње ЉубицеДруштво кнегиње Зорке.

Градска управа Крушевца

Међу значајним културним догађајима у Крушевцу, посебно се истичу Соколски сплет жупе Крагујевац, поводом прославе стогодишњице ослобођења града, јуна 1933, на игралишту „Цар Лазар” и централна прослава 550-те годишњице Косовске битке, 28. и 29. маја 1939, када је приређен сплет са 5000 учесника.

Друштвени и културни живот првих деценија 20. века одвијао се у просторима неколико кафана у центру града, прве филмске представе приказане су у сали хотела Београд. То ће бити једини „биоскоп” у граду све до 1930, када је због пораста интересовања Крушевљана за филм, власник Такова Матејић одлучио да део сале своје кафане претвори у простор за филмске пројекције. Маја 1931. године приказан је први филм у сали хотела Париз, који је убрзо добио уређаје за тон-филм, а током 1938. године довршена је нова зграда хотела Европа, са првом модерном биоскопском салом и најсавременијом киноапаратуром.

Литература уреди

  • Ромелић Живка; Радуловић Ема (Крушевац, 1998.) Лепа варош Крушевац, из живота културе града крајем 19. и у првим деценијама 20. века

Спољашње везе уреди

Никола Пашић

Крушевац

Споменик косовских јунака у Крушевцу

Никола Несторовић