ОБНОВЉЕНИ РАВНОГОРСКИ ПОКРЕТ
Равногорство у Србији се одржавало у казаматима Сремске Митровице. Преживели равногорци ове робијашнице су се годинама сналазили и преживљавали, јер нису имали никаквих права.
Почетком деведесетих година 20. века у Србији се родила нада да ће се и равногорци моћи слободно окупљати и преносити истину о Чича Дражи и своме страдању. Међутим, политичке странке које су по свом опредељењу важиле за „равногорске и монархистичке“ имале су другачију визију деловања. Све редом су се посвађале и присвајале неприсвојиво, својатале су нашег бесмртнога Дражу и безмало га уписале као члана својих странака. Понашале су се тако као да нико више нема права да говори о нашем светом Чичи.
Стари равногорци су то доживели као нову издају, јер су свим ти страначким лидерима уста била пуна лажног четништва, који они нису могли да разумеју јер то није било оно за шта су се борили, страдали и на крају и робијали. Преузели су иницијативу и у Београду 1990.године обновили су Равногорски покрет, са програмом основних политичких начела изворног Покрета из 1941. год, али без намере да се Покрет војнички организује. Испуњени су и сви формални услови за регистрацију Покрета (сто потписа, програм и статут) и 23. октобра 1990.год Републичком секретаријату за правосуђе и управу СР Србије поднета је уредна пријава за легализацију. Захтев је одбијен актом од 12. новембра 1990.год са образложењем да Равногорски покрет „вређа јавни морал грађана Републике Србије“! И тако наредних седам година сваке године. Онда је донешена одлука да се комунисти више неће молити и питати да ли желе да нас признају, него ће се радити у илегално али опет јавно, све до пада комунизма.
Треба напоменути да је поред Милошевићевог СПС, наш Покрет имао великог противника и у странкама као што су СПО и СРС. Те две странке су апсолутно биле против постојања Равногорског покрета, говорећи да Покрет не сме и не треба да постоји јер су они једини представници равногораца.
Равногорски покрет никад није мирно посматрао неправду која се спроводила над српским народом, већ се према својој тренутној снази стављао у његову заштиту. Равнорски покрет се није мирио са окупацијом, није се мирио са утамничењем од стране комуниста (ЦНК је у робијашници Сремске Митровице градио нове идеолошке основе Покрета), у изгнанству је устајао и говорио свету против комунистичке тираније у Југославији, оглашавао се против лицемерног „братства“ са усташама, али и против сецесије авнојевских република, која је са собом носила српски народ у ново пострадање па се неће мирити ни са новом рехабилитацијом комунизма у Србији!
Равногорски покрет ни данас не одступа од патриотских и демократски начела оног Програма који су сачинили Дража Михаиловић и Централни национални комитет (ЦНК). Одступио је само од југословенског оквира у коме ће се решавати српско национално питање, како је то првобитно формулисано Башком резолуцијом из 1944.год. Обележавајући дан Равногорског устанка, 8. маја 1995.год, у селу Ба, Равногорски покрет је донео Другу Башку резолуцију, којом се одбацује југословенска варијанта решавања српског националног питања и прихвата се следеће решење – ЈЕДИНСТВЕНА СРПСКА ДРЖАВА.
Равногорски покрет је имао запажену улогу у самом чину освајања Скупштине и РТС-а 5.октобра 2000.год, (прва застава на „освојеној“ Скупштини која се завијорила је била Равногорска Крушевачког одбора).
Прва Скупштина Равногорског покрета одржана после уписа у Судски ригистар, имала је, у ствари, свечани карактер. У препуној сали хотела Европа у Крушевцу, у суботу, 17. марта 2001.год, коначно је и Скупштина изгласала одлуку којом се прихвата Решење Министарства правде СРЈ, од 17. октобра 2000. год, којим је легализован РАВНОГОРСКИ ПОКРЕТ КАО НЕСТРАНАЧКА ОРГАНИЗАЦИЈА.
У раду Скупштине учествовала је делегација Равногорског четничког покрета Републике Српске, а онда су верификовани мандати председницима одбора за Северну Америку и Канаду, за Европу и за Аустралију.
Уводни реферат поднео је господин Угљеша Крстић, равногорац, бивши члан штаба 501 код Ђенерала Михаиловића.
Најзначајнијом својом одлуком, међутим, Скупштина сматра Захтев који ће бити упућен Министарству правде и надлежним судским органима да се изврши ревизија судског процеса генералу Михаиловићу из 1946. године, те да се коначно рехабилитује "Српски Чича". И то је допринело свечаном карактеру Скупштине Равногорског покрета, јер ће овај захтев бити упућен, коначно, новој власти, која је дошла делом и на крилима националне, антикомунистичке борбе Равногорског покрета у последњој деценији.
Међутим, тада ничу многе „равногорске организације“ региструјући се као странке не обазирући се на Дражин аманет, који је касније и Стеван Мољевић поновио у Сремској Митровици да „Равногорски покрет никада не сме да постане политичка странка“.
Борећи се да будемо што јачи и јединственији, Равногорски покрет после Скупштине у Крушевцу наставља са идејом обједињавања многих равногорских организација у свим српским земљама. Коначно, повеља о уједињењу је потписана и печатирана у селу Ба 8.маја 2005. год од стране многих предстаника разних равногорских покрета и организација као и представника из Црне Горе, Републике Српске и дијаспоре. Потписана Повеља је реализована на првој заједничкој Скупштини у Београду 26. новембра исте године када је створен
УЈЕДИЊЕНИ РАВНОГОРСКИ ПОКРЕТ
који је подељен по Областима (једна област једна држава) и с ким руководи Централна отаџбинска управа. Ово је почетак брисања вештачких граница постављених међу Србима, а све у духу наше Друге Башке конференције из 1995.год и њеном највећем циљу коме тежи - СВИ СРБИ У ЈЕДНОЈ ДРЖАВИ.
Данас Уједињени Равногорски покрет делује на простору Србије, Републике Српске, Црне Горе као и у Српском расејању, под именима: - Равногорски покрет Србије, - Равногорски покрет Отаџбине Српске, - Равногорски покрет Црне Горе - Равногорски покрет Словеније - Равногорски покрет Дијаспоре Свака Област (тј држава) има свог председника, а свиме овим управља Централна отаџбинска управа Уједињеног Равногорског покрета чији је председник Јово Вукељић.
Поред уједињења, најзнајчајнији догађај у Покрету је био проглашење ВОЈВОДА од стране задњег Чича Дражиног Војводе Мила Ракочевића. Војвода Ракочевић је прогласио 15 војвода, које данас чине Војводски савет. Тако је сачувана нит која води пореко још од 1903.године.
Ракочевић Мило рођен је у селу Речине на падинама Бјеласице 1910. године. Завршио је гимназију у Колашину и Војну академију у Београду. Нижу школу војне академије похађао је у 57. класи (од 1929. године), а Вишу школу Војне академије у 39. класи (од 1937. године). Тридесетих година био је официр Краљеве гарде у Београду. По завршетку Више школе Војне академије, 1939. године, распоређен је у министарство војске и морнарице. Крајем 1939. године преведен је из пешадије у ваздухопловство и постављен за командира 6. базне чете на аеродрому у Земуну. У Други светски рат улази у чину ваздухопловног капетана. После априлског слома враћа се у Београд, где га хапси Гестапо. Ипак, успева да се избави из затвора и склања се у Колашин. Са другим официрима Ракочевић је учествовао у Тринаестојулском устанку против Италијана у Црној Гори. Налазио се на дужности обавештајног официра војводе Илије Трифуновића Бирчанина, команданта четничких јединица у најзападнијим српским крајевима. По Бирчаниновом налогу, Ракочевић је заједно са мајором Боривојем Радуловићем и капетаном Радованом Иванишевићем написао елаборат о оснивању Динарске четничке дивизије, од 8. до 12. марта 1942. године. Био је један од 30 четничких војвода, које је, на предлог генерала Драже Михаиловића, прогласио војвода Бирчанин.
Војвода Мило Ракочевић (ваздухопловни капетан Краљевине Југославије) Именовао је 12. маја 2007. године на основу својих сазнања СЛЕДЕЋЕ ВОЈВОДЕ:
У Србији: - Мирчета Иванчевић, - Бранислав Јевтић, - Миодраг Миловановић, - Гојко Даничић.
У Републици Српској: - Јован Тинтор, - Драшко Стоисављевић.
У Словенији: - Урош Шуштерич.
У Црној Гори: - Милан Добрашиновић, - Вуко Влаховић, - Милета Павићевић, - Миодраг Божовић, - Андрија Мандић.
У Расејању: - Чедомир Ашанин, - Божидар Вешовић, - Томислав Томовић.
Слава Уједињеног Равногорског Покрета је Св. Илија чија је централна прослава у цркви Св. Илије у селу Ба.
Поред Славе несумљиво најзнајчајнији догађаји Уједињеног Равногорског Покрета су: - излазак на Равну Гору 8.маја, - Свесрпски сабор на Мањачи 21.јула, - излазак у Беране на Горње Заостро 8. августа, - такође Видовдан, излазак на Газиместан Косово и Метохија.
Интернет сајт УЈЕДИЊЕНОГ РАВНОГОРСКОГ ПОКРЕТА - РАВНОГОРСКОГ ПОКРЕТА СРБИЈЕ: http://www.rps.rs/
Интeнeт сajт УJEДИЊEНOГ РAВНOГOРСKOГ ПOKРEТA - РAВНОГOРСKOГ ПOKРEТA OТAЏБИНE СРПСKE: http://www.ravnogorskipokret-otadzbinesrpske.com/