Велики вранац

(преусмерено са Корморан)

Велики вранац[2] или велики корморан (лат. Phalacrocorax carbo) из породице вранаца (Phalacrocoracidae) је крупна птица, црног перја, пливачица и гњурац. Живи у јатима у приобалним крајевима, као и на обали река и језера. У приморју гради гнездо на стеновитим, ненастањеним острвима, користећи као материјал суве алге, а у унутрашњости земље на високом дрвећу, од гранчица и суве траве.

Велики вранац
Great Cormorant (Phalacrocorax carbo), Parc du Rouge-Cloître, Brussels (6869036896).jpg
Phalacrocorax carbo
Научна класификација
Царство:
Тип:
Класа:
Поткласа:
Инфракласа:
Ред:
Породица:
Род:
Врста:
P. carbo
Биномијално име
Phalacrocorax carbo
Great Cormorant Range.png
Глобални ареал      Током целе године     Лети     Зими

ИсхранаУреди

Храни се рибом коју сам улови на тај начин што зарони за њом. Између два роњења мора да осуши од воде отежало перје и зато сатима стоји на сунцу раширених крила. Одлично плива, али добро и лети. Без оклевања прелети у једном даху 50 км. у потрази за местом где има доста рибе.[3]

Велики вранац као домаћа животињаУреди

 
Јаја Великог вранца

Још у давна времена у Кини су рибари користили способност корморана да вешто ухвати под водом крупну рибу. Птице су навикавали да стоје на ивици чамца и да једна за другом роне и доносе на површину рибу коју би им власник затим одузимао. Да не би гутале плен, рибари су птицама стављали метални прстен око врата и везивали их узицом за ивицу чамца. Прстен је био тек толико широк да омогући корморану да прогута ситне рибе којима би их рибари частили за успешан лов. И у Северној Македонији на Дојранском језеру се некада ловило корморанима али је данас потпуно напуштен тај начин риболова и показује се само понекад, као туристичка занимљивост.[4]



ГалеријаУреди

РеференцеУреди

  1. ^ BirdLife International (2019). Phalacrocorax carbo. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2019.3. International Union for Conservation of Nature. Приступљено 7. 1. 2020. 
  2. ^ „Прилог II Заштићене дивље врсте биљака, животиња и гљива”. 
  3. ^ Elliott, KH; Ricklefs, RE; Gaston, AJ; Hatch, SA; Speakman, JR; Davoren, GK (2013). "High flight costs and low dive costs support the biomechanical hypothesis for flightlessness in penguins."
  4. ^ Габалда, Жак (1984). Дечје свезнање Шта знам о биљкама и животињама. стр.65

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди