За друге употребе, погледајте Коса (вишезначна одредница).

Коса (лат. capilli) представља скуп длака на глави човека. Животни век косе на глави варира од 2 до 4 године тако да се сва коса обнови за 6 година. Сматра се да на сваких 15 минута човек остане без једне длаке у коси. То је од 30 до 100 власи дневно што зависи од самог броја власи у коси и њене боје. Просечан човек има око 100, 000 длака на глави. Коса штити главу, самим тим и мозак од негативних утицаја споља као што су Сунце, ветар и слично. Она има и естетску улогу. Њена боја варира због односа пигмената и кисеоника, па се не могу одредити све боје и нијансе косе. Наравно, постоји основна подела на плаву, црну, смеђу и риђу боју косе.[1] Свака боја карактеристична је за сваки континент, као и њен облик. Тако је, на пример, за афрички континент карактерисична густо локнаста црна коса, за Европу смеђе- благо заталасана коса. Власи нису једнаке дебљине свих боја косе, па ни њихов број. У зависности од дебљине саме власи и њене боје на глави може бити власи према следећој табели:

Коса
Gray945.png
Попречни пресек струке косе
CSIRO ScienceImage 8115 Human hair and Merino wool fibre.jpg
Скенирајућа електронска микроскопска слика мерино вуне (горе) и људске косе (доле) која приказује кератинске љуске
Детаљи
СистемПокровни систем
Идентификатори
Латинскиcapillum
MeSHD006197
TAA16.0.00.014
THH3.12.00.3.02001
FMA53667
Анатомска терминологија
Боја Број власи
1 Плава коса 146.000
2 Црна коса 110.000
3 Смеђа коса 100.000
4 Риђа коса 86.000

Ставови према различитим облицима косе, као што су фризуре и уклањање длака, веома се разликују у различитим културама и историјским периодима, али се често користе за указивање на лична уверења или друштвени положај особе, као што су њихова старост, пол или вера.[2]

ПрегледУреди

 
Слика „Млада девојка намешта косу“, од Софије Генгембр Андерсон

Реч „коса” обично се односи на две различите структуре:

  1. део испод коже, који се назива фоликул длаке, или, када се извуче са коже, луковица или корен. Овај орган се налази у дермису и одржава матичне ћелије, које не само да поново обнављају длаку након што испадне, већ се регрутују и за поновно оживљавање коже након ране.[3]
  2. осовина, која је тврди нитасти део који се протеже изнад површине коже. Попречни пресек длаке може се грубо поделити на три зоне.

Влакна косе имају структуру која се састоји од неколико слојева, почевши споља:

  1. кутикула, која се састоји од неколико слојева равних, танких ћелија постављених преклапајући једна другу као кровна шиндра
  2. кортекс, који садржи кератинске снопове у ћелијским структурама које остају отприлике налик на штапиће
  3. медула, неорганизовано и отворено подручје у центру влакана[4]

ОписУреди

Сваки прамен косе састоји се од медуле, кортекса и кјутикуле.[5] Унутарњи део, медула, није увек присутан и представља отворен, неструктуриран регион.[6] Високо структурни и организовани кортекс, или други од три слоја косе, примарни је извор механичке снаге и преузимања воде. Кортекс садржи меланин, који боји влакна на основу броја, дистрибуције и типа гранула меланина. Облик фоликула одређује облик кортекса, а облик влакана повезан је с тим колико је коса равна или коврџава. Људи са равном косом имају округла влакна косе. Овална и другачије обликована влакна генерално су валовитија или коврчавија. Кјутикл је спољни омотач. Његова сложена структура клизи док коса бубри и прекривена је једноструким молекуларним слојем липида који чине да коса одбија воду. [5] Пречник људске косе варира од 0,017 до 018 mm (0,67 до 0,71 in)..[7] Постоји два милиона малих, цевастих жлезда и знојних жлезда које производе воденасте течности које хладе тело испаравањем. Жлезде при отварору косе производе масну секрецију која подмазује косу.[8]

Раст косе почиње унутар фоликула длаке. Једини „живи” део косе налази се у фоликулу. Коса која је видљива је длака која не показује биохемијску активност и сматра се „мртвом”. Основа корена длаке („луковица“) садржи ћелије које производе длачицу.[9] Друге структуре фоликула длаке укључују лојну жлезду која производи уље које подмазује косу и мишиће аректор пили, који су одговорни за изазивање подизања длака. Код људи са мало длака на телу, ефекат резултира најеживањем.

ЗанимљивостиУреди

  • Најдужа измерена влас косе има дужину од 560,27 центиметара, а мерење је извршено 8. маја 2004. године.[10]

РеференцеУреди

  1. ^ Нови тренд фризуре
  2. ^ Sherrow, Victoria (2006). Encyclopedia of Hair: A Cultural History. Westport, CT: Greenwood Press. стр. iv. ISBN 978-0-313-33145-9. 
  3. ^ Krause, K; Foitzik, K (2006). „Biology of the Hair Follicle: The Basics”. Seminars in Cutaneous Medicine and Surgery. 25 (1): 2—10. PMID 16616298. doi:10.1016/j.sder.2006.01.002. 
  4. ^ Feughelman, Max (1997). Mechanical Properties and Structure of Alpha-keratin Fibres: Wool, Human Hair and Related Fibres. UNSW Press. ISBN 978-0-86840-359-5. Приступљено 27. 1. 2016. 
  5. ^ а б Hair Structure and Hair Life Cycle. follicle.com
  6. ^ „Topic 2”. Texascollaborative.org. Архивирано из оригинала на датум 15. 4. 2013. Приступљено 18. 2. 2015. 
  7. ^ Ley, Brian (1999). „Diameter of a Human Hair”. Приступљено 28. 6. 2010. 
  8. ^ Councilman, W. T. (1913). „Ch. 1”. Disease and Its Causes. United States: New York Henry Holt and Company London Williams and Norgate The University Press, Cambridge, USA. 
  9. ^ Freinkel, R.K.; Woodley, D.T., ур. (15. 3. 2001). The Biology of the Skin. CRC Press. стр. 80. ISBN 9781850700067. 
  10. ^ „Најдужа влас косе”. Гинисова књига рекорда-. Архивирано из оригинала на датум 10. 11. 2014. Приступљено 3. 7. 2014. 

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди