Косовка девојка

Косовка девојка је главна личност истоимене песме косовског циклуса српских епских народних песама. Она је млада девојка која после Косовске битке лута по бојном пољу, поји и вида ране рањеним ратницима, док истовремено тражи свог вереника, кума и девера, а по народној песми они су Топлица Милан, Милош Обилић и Косанчић Иван. Најзад наилази на тешко рањеног ратника, по народној песми витез Павле Орловић, ког поји док јој он беседи да су сва тројица страдала у боју, а касније и сам умире на њеним рукама.

Песма Косовка девојка броји се заједно са песмом Смрт мајке Југовића у најлепше косовске песме, а велику популарност у српском народу добила је као алегорија за бригу, помоћ и љубав према ближњима.

ИдентитетУреди

По народном предању, Косовка девојка је била Јелица — рођена сестра српског великаша Стевана Мусића. Мусић је познат као охол властелин који је господарио у месту Брвенику. Јелица је такође била сестричина српског кнеза Лазара, косовског мученика. У њу се „загледао” Милан Топлица, побратим Милоша Обилића.[1]

Инспирација за уметникеУреди

 
Маркица Косовка девојка, 1921.

Косовку девојку је 1879. године први насликао Фердо Кикерец под француским утицајем, где су тада биле у моди историјске теме — због подизања патриотског духа.[2] Њега је 40 година касније копирао Урош Предић, који је 1919. године насликао познату слику Косовке девојке. Модел за лик девојке била је Лепосава Станковић, касније Лулик (1899—1995).[3]

Иван Мештровић створио је 1909. године мермерни рељеф, као део вајарске декорације за Видовдански храм, који је требало да буде подигнут на Косову. Скулптура се одликује чврстим и стабилним облицима, који делују монументално, јасно асоцирајући на метопе, односно рељефима украшена поља на античким храмовима. Мештровићева Косовка девојка приказује девојку и јунака, који као у неком трансу посматрају место најтежег окршаја и илуструје десет стихова Орловића Павла[4] из истоимене народне песме:

Ал’ беседи Орловићу Павле:

„Сестро драга, Косовко девојко!
Видиш, душо, она копља бојна
Понајвиша а и понајгушћа,
Онде ј’ пала крвца од јунака
Та доброме коњу до стремена,
До стремена и до узенђије,
А јунаку до свилена паса,
Онде су ти сва три погинула,
Већ ти иди двору бијеломе,
Не крвави скута ни рукава.”

Популарна култураУреди

 
Улица Косовке девојке у Београду

Лик Косовке девојке се појављује у филму Бој на Косову (1989).

Улица Косовке девојке налази се у општини Стари град. Ова улица повезује улицу Краљице Наталије и улицу Краља Милана. У близини се може видети Андрићев венац, Руски центар и споменик цару Николају II. Улице са овим именом такође се налазе у Нишу, Младеновцу, Сурчину и Бања Луци.

РеференцеУреди

  1. ^ "Време", Београд 15. јануара 1930.
  2. ^ Сви ликови из комшилука. Архивирано из оригинала на датум 15. 01. 2019. Приступљено 14. 01. 2019. 
  3. ^ „Да ли знате да је Косовка девојка стварна особа (4. јун 2021)”. Архивирано из оригинала на датум 08. 06. 2021. Приступљено 08. 06. 2021. 
  4. ^ Павловић & 22. 3. 2014.

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди