Отворите главни мени

Костантин Коста Алковић је био физичар, професор физике и механике од 1863. до 1892. на београдској Великој школи, државни саветник и министар грађевина.

Константин Коста Алковић
Коста Алковић.jpg
Коста Алковић
Биографија
Датум рођења(1834-10-03)3. октобар 1834.
Место рођењаЗемун
 Аустријско царство
Датум смрти15. мај 1909.(1909-05-15) (74 год.)
Место смртиБеоград
 Краљевина Србија

Садржај

БиографијаУреди

Константин Коста Алковић рођен је у Београду 1834. Био је професор физике и механике у Лицеју и Великој школи (од 1862. суплепент, а професор од 26. септембра 1863. до 1893.), декан Техничког одсека Велике школе (1868.), ректор Велике школе (1885/1886;1891/92), редовни члан Српског ученог друштва, почасни члан Српске Краљевске академије (1892), министар грађевина Србије (од 9. августа 1891. до 8. марта 1893.), заступник Министра просвете и црквених послова (од 26. децембра 1892. до 4. јануара 1893). Добио је државну стипендију после завршенога Лицеја на Политехничком институту у Бечу. Дипломирао је 1859. математику, физику, механику и практичну геометрију на бечкој политехници. По повратку у Србију 1862. постављен је за суплента упражњене катедре физике на Лицеју, а 1863. постављен је за једног од десет професора физике на Великој школи. Поред физике предавао је механику, а од исте године предавао је и елементе метеорологије и физичке географије на Војној академији. У току свог рада био је и директор физичког кабинета.

КаријераУреди

Коста Алковић није писао уџбенике, ни научне радове, али је ипак пратио научна и техничка достигнућа и настојао да физички кабинет унапреди корисном литературом. Од 1863. до 1892. је био професор физике на београдској Великој Школи. Од 1893. његов рад су наставили његови ученици и колеге Ђорђе Станојевић и Милан Недељковић. Као министар грађевина од 21. августа 1892. до 20. марта 1893. у влади Јована Авакумовића је одликован Оредном Светог Саве првог реда. Касније је био и саветник у српској влади. Одликован је за учешчће у Српско-турским ратовима 1876—1878. Од 25. јануара/7. фебруара 1870. је био редовни члан Српског ученог друштва и обављао је функцију секретара Одбора за науке природне и математичке 1879/1880. Од 15/27. новембра 1892. је био почасни члан Српске краљевске академије.

ИзвориУреди

Спољашње везеУреди