Коста Алковић

Костантин Коста Алковић је био физичар, професор физике и механике од 1863. до 1892. на београдској Великој школи, државни саветник и министар грађевина.

Константин Коста Алковић
Коста Алковић.jpg
Биографија
Датум рођења(1834-10-03)3. октобар 1834.
Место рођењаЗемун
 Аустријско царство
Датум смрти15. мај 1909.(1909-05-15) (74 год.)
Место смртиБеоград
 Краљевина Србија

БиографијаУреди

Константин Коста Алковић рођен је у Београду 1834. године. Добио је државну стипендију после завршенога Лицеја на Политехничком институту у Бечу. Дипломирао је 1859. математику, физику, механику и практичну геометрију на бечкој политехници. Био је професор физике[1] и механике у Лицеју и Великој школи (од 1862. суплент, а професор од 26. септембра 1863. до 1893.), декан Техничког одсека Велике школе (1868.), ректор Велике школе (1885/1886;1891/92), редовни члан Српског ученог друштва, почасни члан Српске Краљевске академије (1892), министар грађевина Србије (од 9. августа 1891. до 8. марта 1893.), заступник Министра просвете и црквених послова (од 26. децембра 1892. до 4. јануара 1893).

КаријераУреди

Коста Алковић није писао уџбенике, ни научне радове, али је ипак пратио научна и техничка достигнућа и настојао да физички кабинет унапреди корисном литературом. По повратку са студија у Србију 1862. године постављен је за суплента упражњене катедре физике на Лицеју, а 1863. године за једног од десет професора физике на Великој школи. Поред физике предавао је механику, а од исте године предавао је и елементе метеорологије и физичке географије на Војној академији. У току свог рада био је и директор физичког кабинета. Прославио је 1887. године редак јубилеј - 25. година за професорском катедром на Великој школи.[2] Од 1863. до 1892. године је био професор физике на београдској Великој Школи. Од 1893. године његов рад су наставили његови ученици и колеге Ђорђе Станојевић и Милан Недељковић. Као министар грађевина од 21. августа 1892. до 20. марта 1893. године у влади Јована Авакумовића је одликован Орденом Светог Саве првог реда. Касније је био и саветник у српској влади. Одликован је за учешће у Српско-турским ратовима 1876—1878. године. Од 25. јануара/7. фебруара 1870. године је био редовни члан Српског ученог друштва, и обављао је функцију секретара Одбора за науке природне и математичке 1879/1880. Од 15/27. новембра 1892. године је био почасни члан Српске краљевске академије.[3]

РеференцеУреди

  1. ^ "Просветни гласник", Београд 1. мај 1943.
  2. ^ "Стражилово", Нови Сад 3. децембар 1887.
  3. ^ Биографија на сајту САНУ

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди


Претходник:
Панта Срећковић
ректор Велике школе
18851886

Наследник:
Јован Бошковић
Претходник:
Сима Лозанић
ректор Велике школе
18911892
Наследник:
Димитрије Нешић
Претходник:
Светислав Вуловић
ректор Велике школе
18941895
Наследник:
Војислав Бакић