Отворите главни мени

Коста Чавошки

српски политичар

Коста Чавошки (26. октобар 1941, Банатско Ново Село, код Панчева) је српски правник, теоретичар права, професор Правног факултета Универзитета у Београду, академик САНУ и члан Сената Републике Српске.

Коста Чавошки
Kosta Cavoski-mc.rs.jpg
Коста Чавошки
Датум рођења(1941-10-26)26. октобар 1941.(78 год.)
Место рођењаБанатско Ново Село
 Краљевина Југославија
Пољеправо

БиографијаУреди

Рођен је 26. октобра 1941. у Банатском Новом Селу. Правни факултет у Београду завршио је 29. јуна 1964. године с просечном оценом 9,85, магистрирао на истом факултету 1969. године, а докторирао 1973. Почетком 1970. године изабран за асистента на предмету Увод у право.

Марта 1973. године осуђен на пет месеци затвора, условно на две године, због критике Уставних амандмана из 1971. и подршке професору Правног Факултета Михаилу Ђурићу. Потом је 31. децембра 1975. године једногласном одлуком Наставно-научног већа избачен на улицу због тзв. морално-политичке неподобности.[1]

Добрица Ћосић у својој књизи Пишчеви записи 1981—1991, на сто двадесет другој страни, о Чавошком пише: "Најхрабрији и највреднији опозиционар из наше групе, јака и морална личност и способан правник". Њих двојица су 1984. заједно написали програм делатности Одбора за одбрану слободе мисли и изражавања.

Један од 13 интелектуалаца који су обновили рад предратне Демократске странке.

На Правни факултет је враћен тек 1. јануара 1991. године у својству редовног професора. Крајем 2003. године изабран је за дописног члана САНУ.

Оснивач је некадашње Српске либералне странке. Такође је и члан Тима за одбрану Радована Караџића пред Међународним кривичним судом за ратне злочине у Хагу. Коста Чавошки је члан Сената Републике Српске од 1996. године.

Српску либералну странку Чавошки је основао заједно са неколико виђенијих чланова који су иступили из Демократске странке, а међу којима су били Никола Милошевић и Саша Петровић, режисер. Странка је била монархистички опредељена и залагала се за враћање монархије као облика владавине, рехабилитацију свих политичких осуђеника, обележавање имена свих погинулих Срба у прошлом веку, затим за подизање споменика страдалим Србима, као и за отварање канцеларије при Влади Србије, која би се бавила страдањем Срба у прошлим ратовима.

РадовиУреди

Поред већег броја чланака објавио је следеће књиге:

  • Филозофија отвореног друштва. Политички либерализам Карла Попера (1975)
  • Могућности слободе у демократији (1981)
  • Уставност и федерализам. Судска контрола уставности у англо-саксонским федерацијама (1982)
  • Страначки плурализам или монизам (1983), коаутор Војислав Коштуница;
  • О непријатељу (1989)
  • Револуционарни макијавелизам (1989)
  • Тито – технологија власти (1991)
  • Слободан против слободе (1991)
  • Право као умеће слободе. Оглед о владавини права (1994)
  • Увод у право I. Основни појмови и државни облици (1994)
  • На рубовима српства (1995)
  • Устав као јемство слободе (1996)
  • Увод у право II (1996), коаутор Радмила Васић
  • Затирање српства (1996)
  • Лутка у туђим рукама (1998)
  • Хаг против правде (1998)
  • Од протектората до окупације (1998)
  • Апсолутна и ублажена правда у Есхиловој Орестији (2001), коаутор Мирјана Стефановски
  • Згажени устав (2003)
  • Окупација (2006)
  • Макијавели (2008)
  • Под троном Атлантског пакта: Европски суд за људска права (2009)
  • Издаја (2009)
  • Одбор за одбрану слободе мисли и изражавања (2010)
  • Чавошки, Коста (2011). Расрбљивање. Нови Сад: Orpheus. 
  • Устав као средство агитације и пропаганде (2011)
  • Српско питање (2011)
  • Анатомија једне чистке (2013)
  • Злоупотреба историје у Хагу (2013)
  • Велеиздаја (2014)
  • Да ли судије штите издају? (2014)
  • Моћ и превласт (2015)
  • Никола Милошевић (2015)
  • Велеиздаја у вишеструком поврату (2016)
  • Косово стожер српства (2018)

НаградеУреди

Добитник је награде Милош Црњански за 1989. годину. Награду је добио за дело О непријатељу.[2]

РеференцеУреди

  1. ^ „eizbori.com - Коста Чавошки”. Архивирано из оригинала на датум 08. 08. 2014. Приступљено 27. 07. 2014. 
  2. ^ Задужбина Милоша Црњанског. „Добитници награде Милош Црњански”. Приступљено 29. 11. 2014. 

Спољашње везеУреди