Отворите главни мени

Косци (Opiliones) су зглавкари који веома личе на пауке, али се од њих разликују по јако дугим, танким ногама које се лако ломе. У случају опасности могу да одбаце екстремитете. Име су вероватно добили по томе што се најчешће налазе у свежем сену у време косидбе. Поред тога могу се наћи и у влажним стаништима, пећинама а многе од њих су ноћне животиње. Познато је преко 6.650 врста косаца широм света,[1] а процењује се да тотални број постојећих врста премашује 10.000.[2] Ред Opiliones обухвата пет подредова: Cyphophthalmi, Eupnoi, Dyspnoi, Laniatores, и Tetrophthalmi, који је именован 2014. године.[3][4]

Косци
Временски распон: 400–0 Ma
Девон — данас
Opiliones harvestman.jpg
Hadrobunus grandis
Научна класификација
Царство:
Тип:
Класа:
Поткласа:
Ред:
Opiliones

Sundevall, 1833
подредови

Cyphophthalmi
Dyspnoi
Eupnoi
Laniatores

Синоними

Phalangida

Спољашња анатомијаУреди

Тело им је подељено на два региона, који су широко спојени:

На прозоми се налази 6 пари екстремитета:

  1. пар су хелицере које се састоје од три чланка и завршавају се клештима; помоћу хелицера се врши дробљење хране; у њиховој близини су отвори жлезда које луче секрет снажног мириса;
  2. пар у педипалпи који су слични ногама за ходање само што су краћи од њих; када су узнемирени подижу педипалпе јер се на њиховим крајевима налазе чулне ћелије;
  3. четири пара ногу за ходање чија дужина неколико пута превазилази дужину тела које је спуштено ниско па се средишњи део ногу налази изнад тела.

Опистозома се састоји од 9 сегмената, али се јасно уочава само 7 пошто су први и други сегмент срасли и образују оперкулум, поклопац на коме се налазе полни отвори.

Унутрашња анатомијаУреди

За разлику од других пауколиких животиња класе арахнида косци не узимају само течну, полусварену храну већ и парчиће чврсте хране. Хране се врло разноврсно деловима биљака, живим и мртвим инсектима које хватају педипалпима, а ови их додају хелицерама на мацерирање.

Излучивање врше паром коксалних жлезда које се изливају између места поласка трећег и четвртог пара ногу.

Крвни систем је отворен са срцем које има два пара остија[потребна одредница].

Косци дишу помоћу система трахеја.

Полни органи се отварају на оперкулуму. Женски полни систем садржи и легалицу (овипозитор) на трбушној страни опистозоме, а мушки дугачку, цев обложену хитином (пенис) којом се завршава полни отвор. Мужјаци се међусобно боре да придобију женку. Женке помоћу легалице полажу на стотине јаја у групама шупљине дрвета, земљу или испод камења. Врло често легалица може да буде и три пута дужа од самог тела (видети слику). Код већег броја врста постоји и партеногенеза.

КласификацијаУреди

Ред косаца (Opiliones) подељен је на следеће подредове:

Siro duricorius и
Siro đorđevici живе на просторима бивше Југославије;
Liobunum
Mitopus
Opilio
Phalangrium

Списак породицаУреди

Списак редоваУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Kury, Adriano B. „Classification of Opiliones”. www.museunacional.ufrj.br. Приступљено 2017-11-29. 
  2. ^ Glauco Machado, Ricardo Pinto-da-Rocha & Gonzalo Giribet (2007). „What are harvestmen?”. Ур.: Ricardo Pinto-da-Rocha, Glauco Machado & Gonzalo Giribet. Harvestmen: the Biology of Opiliones. Harvard University Press. стр. 1—13. ISBN 978-0-674-02343-7. 
  3. ^ Garwood, Russell J.; Sharma, Prashant P.; Dunlop, Jason A.; Giribet, Gonzalo (2014). „A Paleozoic Stem Group to Mite Harvestmen Revealed through Integration of Phylogenetics and Development”. Current Biology. 24 (9): 1017—1023. PMID 24726154. doi:10.1016/j.cub.2014.03.039. Приступљено 17. 4. 2014. 
  4. ^ Tepper, Fabien (11. 4. 2014). „Ancient four-eyed wonder resolves daddy longleg mystery”. Christian Science Monitor. Приступљено 16. 4. 2014. 

ЛитератураУреди

  • Догељ, В, А: Зоологија бескичмењака, Научна књига, Београд, 1971.
  • Крунић, М: Зоологија инвертебрата 1, Научна књига, Београд, 1977.
  • Крунић, М: Зоологија инвертебрата 2, Научна књига, Београд, 1979.
  • Крстић, Љ: Човек и микроби, Драганић, Београд, 2003.
  • Маричек, магдалена, Ћурчић, Б, Радовић, И: Специјална зоологија, Научна књига, Београд, 1986.
  • Матоничкин, И, Хабдија, И, Примц - Хабдија, Б: Бескраљешњаци - билогија нижих авертебрата, Школска књига, Загреб, 1998.
  • Marcon, E, Mongini, M: Све животиње света, ИРО Вук Караџић, Београд, 1986.
  • Петров, И: Сакупљање, препаровање и чување инсеката у збиркама, Биолошки факултет, Београд, 2000.
  • Радовић, И, Петров, Бригита: Разноврсност живота 1 - структура и функција, Биолошки факултет Београд и Stylos Нови Сад, Београд, 2001.
  • Ратајац, Ружица: Зоологија за студенте Пољопривредног факултета, ПМФ у Новом Саду и МП Stylos Нови Сад, 1995.

Спољашње везеУреди