Котеков дворац

Котеков дворац се налази у Футогу, у улици Царице Милице број 2. Спада у споменике културе под заштитом државе. Од 1948. године до данас у згради се налази Средња пољопривредна школа „Др Синиша Станковић”.

Котеков дворац
Футог 02.jpg
Котеков дворац
Опште информације
МестоФутог
ОпштинаНови Сад
Врста споменикаНепокретно културно добро - споменик културе
Време настанка18. век
Надлежна институција
Надлежна установа за заштитуЗавод за заштиту споменика културе Града Новог Сада
АдресаБулевар Михајла Пупина 22 
Званични веб-сајт

ИсторијатУреди

Дворац је 1777. године подигао гроф Андреас Хадик, аустријски генерал и председник Дворског ратног савета. У првим деценијама 19. века у део поседа футошког властелинства улази породица Котек, која временом, све до пропасти Аустроугарске монархије остаје власник целог поседа. Године 1922. власник постаје гроф Франц Шенборн, а за време Другог светског рата гроф Александар Палавичини када је дворац служио као болница. Од 1947. до данас у згради се налази Средња пољопривредна школа.

АрхитектураУреди

Репрезентативни спратни објекат правоугаоне основе, изграђен је на пространој парцели и дубоко је повучен од уличне регулације. Конципран је по правилима барока, али са изменама у стилу класицизма начињеним у време обнове 1805. године, што се пре свега односи на спољашњи изглед. На главној фасади налази се улаз са приступачним степеништем, а изнад њега је тераса са богато орнаментисаном оградом од кованог гвожђа коју носе четири витка стуба од ливеног гвожђа. Кров је масиван, четвороводни. Уз бочне фасаде су приземни анекси, од којих је онај са десне стране некада служио као породична капела.

Организација простора у ентеријеру изведена је ходником по средини објекта и просторијама у низу. На крају ходника налази се монументално степениште са оградом од кованог гвожђа. На спрату је свечана сала са делимично сачуваном штуко-декорацијом и столаријом у дуборезу.

Са леве стране уз западни анекс прислоњен је партерни објекат са тремом, резбарене дрвене конструкције, који има функцију покривеног пролаза.[1]

ГалеријаУреди

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Добрић, Катарина (2009). Културна добра Новог Сада. стр. 197. ISBN 9788690744329.