Википедија

Кофи Анан

гански политичар, 7. генерални секретар УН (1997-2006)

Кофи Анан (енгл. Kofi Annan;[1]Кумаси, 8. април 1938 — Берн, 18. август 2018) био је политичар и дипломата из Гане, који је био седми генерални секретар Уједињених нација[2]од 1. јануара 1997. до 31. децембра 2006. године.[3] Завршио је Институт за напредне међународне студије у Женеви, (Швајцарска). Био је функционер Светске здравствене организације и помоћник генералног секретара за мировне операције УН у Босни и Херцеговини.[2]

Кофи Анан
Гански политичар и генерални секретар Уједињених нација
Лични подаци
Датум рођења(1938-04-08)8. април 1938.
Место рођењаКумаси, Гана
Датум смрти18. август 2018.(2018-08-18) (80 год.)
Место смртиБерн, Швајцарска
РелигијаПротестант
УниверзитетKwame Nkrumah University of Science and Technology, MIT Sloan School of Management
Породица
ДецаКојо, Ама, Нина
1. јануар 1997 — 31. децембар 2006.
ПретходникБутрос Бутрос-Гали
НаследникБан Ки-Мун
Дипломатски представник Уједињених нација и Арапске лиге за Сирију
23. фебруар 2012. — 31. август 2012.
Претходникфункција оформљена
НаследникЛакхдар Брахими
Потпис

Анан је своју каријеру започео године 1962. у Светској здравственој организацији. Од 1972. до 1974. био је директор туризма у Гани. Од године 1987. држао је неке од најважнијих положаја у УН, уживајући титулу помоћника генералног секретара. У 1990-им је био задужен за мировне операције, а од октобра 1995. је био специјални изасланик УН за бившу Југославију. У то време Анан је уживао велику подршку америчке администрације Била Клинтона, незадовољне дотадашњим генералним секретаром УН Бутросом Бутросом Галијем и његовом инсистирању на процедури приликом америчке војне интервенције у бившој Југославији.[4] Уз амерички дипломатски притисак, Савет безбедности УН 13. децембра 1996. је предложио Анана за генералног секретара, а именовала га је Генерална скупштина.[5] Добио је и други мандат који је почео од 1. јануара 2002. године и завршен је 31. децембра 2006.

У последњим годинама мандата Анан је дошао у сукоб с новом америчком администрацијом Џорџа В. Буша, јер је изразио противљење нападу на Ирак. Након неког времена је организација УН дошла под жестоки удар критика због неспособности, корупције, сексуалног злостављања и проневере средстава из ирачког програма „Храна за нафту“, у што је наводно упетљан и Ананов син Коџо.[6]

Године 2001. добио је Нобелову награду за мир.[2][7] Био је оснивач и председник Фондације Кофи Ананa, као и председник Старешина, међународне организације коју је основао Нелсон Мандела.[8] Године 2012, Анан је био заједнички специјални представник УН−Арапске лиге за Сирију, како би помогао да се реши тренутни сукоб у том региону.[9][10] Анан је одустао услед фрустрације због недостатка напретка УН у погледу решавања сукоба.[11][12] У септембру 2016. године Анан је постављен да води комисију УН за истраживање Рохинџске кризе.[13]

Ране године и образовање

уреди

Кофи Анан је рођен у априлу Кофандрос у месту Кумаси у Златној обали (сада Гана) 8. априла 1938. Његова сестра близанка Ефуа Ата, која је умрла 1991. године, имала је исто средње име Ата, што на аканском језику значи „близанкиња”.[14] Анан и његова сестра рођени су у једној од племићких породица Ашанти и Фанте етничких група Гане[2]; обе његове деде и ујак били су племенски поглавари.[15]

У Аканско традицији давања имена, нека се деца именују према дану у недељи на којој су рођена, понекад у имајући у виду колико деце им претходи. Кофи на аканском је име које одговара петку.[16] Анан је рекао да се његово презиме римује са речју „cannon” у енглеском језику.[17]

Од 1954. до 1957. године, Анан је похађао елитну школу Мфантсипим, обитавајући у методистичком интернату у Кејп Коуст, основаној током 1870-их. Анан је рекао да га је та школа научила да се „патња било где, тиче се људи свуда”.[18] Године 1957, када је Анан матурирао у Мфантсипиму, Златна обала је стекла независност од Велике Британије и почео је да се користи назив „Гана”.

Године 1958, Анан је почео да студира економију на Кумаси колеџу за науку и технологију, сада Кваме Нкрумах универзитету науке и технологије у Гани. Он је добио стипендију од фондације Форд, што му је омогућило да заврши додипломске студије економије на Макалестер колеџу у Сент Полу у Минесоти, Сједињене Државе, 1961. године.[2] Анан је стекао диплому напредних студија у области међународних релација на Постдипломском институту за интернационалне и развојне студије у Женеви у Швајцарској[2], које је похађао током 1961–62. Након неколико година радног искуства, он је студирао на МИТ Слоан шлоли менаџмента[19] (1971–72) у оквиру програма Слоан фелоус и стекао магистратуру из менаџмента.

Анан је течно говорио енглески, француски, акански и неке од кру језика, као и друге афричке језике.[20]

Каријера

уреди

Кофи Аннан је 1962. године почео да ради као буџетски службеник у Светској здравственој организацији, агенцији Уједињених нација (УН).[2][21] Од 1974. до 1976. радио је као менаџер државне компаније за развој туризма у Гани у Акри.[22] Године 1980, он је постао шеф канцеларије Високе комисије УН за избеглице (UNHCR) у Женеви. Године 1983. постао је директор административних служби Секретаријата УН у Њујорку. Анан је 1987. године постављен за помоћника генералног секретара за управљање људским ресурсима и координатора за безбедност у систему УН. Године 1990, постао је помоћник генералног секретара за планирање програма, буџет и финансије, и контролу.[22]

Године 2001. изабран је по други пут за генералног секретара.[2]

Референце

уреди
  1. ^ Host. „BBC – The Editors: How to say: Kofi Annan” (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 10. 2. 2018. г. Приступљено 26. 1. 2018. 
  2. ^ а б в г д ђ е ж Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 46—47. ISBN 86-331-2075-5. 
  3. ^ Umro Kofi Anan
  4. ^ Логос 2019, стр. 60-61 са напоменом 26. "У СБ УН представници 14 држава гласали су за избор Б. Галија, али представник САД у СБ УН (Мадлен Олбрајт) ставила је вето на тај избор 19. новембру 1996... Основна незадовољства у САД деловањем Б. Галија настала су због договора склопљеног између УН и Ирака у мају 1996. а који је познат као размена „нафта за храну”. Други извор незадовољства било је тражење Галија да се утврди одговорност Израела за бомбардовање избегличког логора у Кани (Либан), који је био под заштитом УН, у априлу 1996. и убиство око 90 лица".
  5. ^ Логос 2019, стр. 61. "Већ, почетком децембра 1996, Египат и друге афричке државе одустале су од подршке Галију и противљења вољи владе из Вашингтона (САД). Средином децембра 1996. СБ УН предложио је, а Генерална скупштина УН изабрала је новог генералног секретара Кофи Анана (1.1.1997-2006)".
  6. ^ Editorial (30. 3. 2005). „The Verdict on Kofi Annan”. The New York Times. ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 23. 7. 2016. г. Приступљено 12. 9. 2016. 
  7. ^ „The Nobel Peace Prize 2001”. NobelPrize.org. Nobel Media AB 2018. Архивирано из оригинала 19. 8. 2018. г. Приступљено 19. 8. 2018. 
  8. ^ „Kofi Annan | Ghanaian statesman and secretary-general of the United Nations”. Архивирано из оригинала 11. 10. 2016. г. Приступљено 12. 9. 2016. 
  9. ^ „United Nations Department of Political Affairs – Syria”. Un.org. 19. 10. 2012. Архивирано из оригинала 3. 5. 2013. г. Приступљено 29. 3. 2013. 
  10. ^ Marcus, Jonathan (28. 2. 2012). „Syria unrest: Opposition seeks arms pledge”. BBC News. Архивирано из оригинала 13. 5. 2013. г. Приступљено 29. 3. 2013. 
  11. ^ „Kofi Annan resigns as UN Syria envoy”. The Times of India. 2. 8. 2012. Архивирано из оригинала 3. 8. 2012. г. Приступљено 2. 8. 2012. 
  12. ^ „Kora Award winners announced”. news24.com. 20. 11. 2000. Архивирано из оригинала 25. 03. 2017. г. Приступљено 30. 6. 2016. 
  13. ^ „Kofi Annan vows to lead impartial Myanmar mission”. www.aljazeera.com. 8. 9. 2016. Архивирано из оригинала 8. 9. 2016. г. Приступљено 12. 9. 2016. 
  14. ^ „Kofi Annan Fast Facts”. CNN International. Архивирано из оригинала 18. 8. 2018. г. Приступљено 18. 8. 2018. 
  15. ^ „Kofi Annan – The Man To Save The World?”. Saga Magazine. новембар 2002. Архивирано из оригинала 14. 1. 2014. г. Приступљено 21. 8. 2018 — преко William Shawcross. 
  16. ^ Akan dictionary entry for Kofi dictionary.kasahorow.com
  17. ^ Crossette, Barbara (10. 1. 1997). „New U.N. Chief Promises Reforms but Says He Won't Cut Jobs”. New York Times. Приступљено 25. 2. 2008. 
  18. ^ „Kofi Annan – Center of the Storm. Life Map. "A Chief's Son"”. Архивирано из оригинала 11. 10. 2017. г. Приступљено 15. 05. 2020. ., PBS.
  19. ^ „The MIT 150: 150 Ideas, Inventions, and Innovators that Helped Shape Our World”. The Boston Globe. 15. 5. 2011. Архивирано из оригинала 19. 5. 2011. г. Приступљено 8. 8. 2011. 
  20. ^ „"Kofi Annan"”. Архивирано из оригинала 13. 07. 2010. г. Приступљено 15. 05. 2020. ., The Elders
  21. ^ Stanley Meisner: Kofi Annan: A Man of Peace in a World of War. 2007. ISBN 978-0-470-28169-7. стр. 27.
  22. ^ а б Issaka K. Souare (2006). Africa in the United Nations System, 1945–2005. London: Adonis & Abbey Publishers Ltd. стр. 175. ISBN 9781912234837. Архивирано из оригинала 19. 8. 2018. г. Приступљено 19. 8. 2018. 

Литература

уреди

Спољашње везе

уреди


Генерални секретар УН-а
1997—2007.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Кофи_Анан&oldid=29873633”