Кошарка за жене на Летњим олимпијским играма 1980.

Кошаркашки турнир на Летњим олимпијским играма 1980. је други званични кошаркашки турнир на Олимпијских игара на којем су учествовале жене. Турнир је одржан у Москви, СССР. На завршном турниру је учествовало укупно 6 репрезентација и одиграно је укупно 17 утакмица.

Кошарка за жене на Летњим олимпијским играма 1980.
Руководеће телоФИБА
Догађаји2 (мушки: 1; женски: 1)
Игре
  • 1896.
  • 1900.
  • 1904.
  • 1908.
  • 1912.
  • 1920.
  • 1924.
  • 1928.
  • 1932.
  • 1936.
  • 1948.
  • 1952.
  • 1956.
  • 1960.
  • 1964.
  • 1968.
  • 1972.
  • 1976

Кошарка на ОИ
Жене  Мушкарци

Турнир се играо на једноструком систему, две првопласиране репрезентације из групе су се квалификовале за финале а треће и четвртопласиране репрезентације су играле међусобно за бронзану медаљу. Своју другу златну медаљу је освојила репрезентација СССРа, друго место је припало репрезентацији Бугарске а треће репрезентацији Југославије. Кошаркашки турнир женских репрезентација је такође је био погођен америчким бојкотом, на турниру нису биле неколико репрезентација представнице држава које су се придружиле бојкоту. Женска кошаркашка репрезентација Италије је учествовала на турниру али под окриљем олимпијске заставе.

Југославија уреди

Југославији[1] је ово било прво учешће на женском кошаркашком олимпијском турниру.

Прво учешће на олимпијади женска кошаркашка репрезентација је обележила бронзаном медаљом а од финала су је делила само три коша у полуфиналној утакмици. У одлучујућем сусрету за пласман у групи улазак у „супер-финале“ искуснији тим Бугарске победио је са два коша предности. Југославија је на крају морала да се задовољи борбом за треће место у новом мечу са репрезентацијом Мађарском, а важност сусрета утицала је да овог пута Мађарице до самог финиша остану „у игри”. Најефикасније играчице у овом одлучујућем сусрету биле су Пекић (29) и Ђурковић (17). Тренер репрезентације био је Милан Васојевић, а Александар Станимировић други тренер.

Репрезентација Југославије је на шест утакмица остварила скор од четири победе и две изгубљене утакмице. Југословенски репрезентативци су на шест утакмица постигли 424 кошева а примили 429. Просек постигнутих кошева Југославије је био 70,66 по утакмици према 71,5 примљених и укупна негативна кош разлика од -5 кошева.[2].

Земље учеснице турнира уреди

Свакој репрезентацији је омогућено да има највише 12 играча. На турниру је укупно било 72 играчице који су представљали 6 репрезентација учесница. На кошаркашком турниру је одиграно укупно 17 утакмица.

Резултати уреди

Репрезентација Бод. Ута. Поб. Изг. К+ К-
1.   СССР 10 5 5 0 553 316
2.   Бугарска 9 5 4 1 440 405
3.   Југославија 8 5 3 2 356 364
4.   Мађарска 7 5 2 3 344 407
5.   Куба 6 5 1 4 346 403
6.   Италија 5 5 0 5 308 452
20. јул
Италија 65–102 Бугарска
Југославија 62–97 СССР
Куба 66–76 Мађарска
22. јул
Италија 81–85 Југославија
Бугарска 83–122 СССР
Куба 70–83 Мађарска
24. јул
Мађарска 48–61 Југославија
Бугарска 84–64 Куба
Италија 53–119 СССР
25. јул
Италија 57–69 Југославија
26. јул
СССР 95–56 Куба
27. јул
Мађарска 75–90 Бугарска
28. јул
Италија 63–79 Куба
Југославија 79–81 Бугарска
СССР 120–62 Мађарска

Утакмица за треће место уреди

Датум Репрезентација Резултат Репрезентација
30. јул   Југославија 68-65   Мађарска

Финале уреди

Датум Репрезентација Резултат Репрезентација
30. јул   СССР 104-73   Бугарска

Медаље уреди

 
2. место

  Бугарска
 
Олимпијски шампион

  СССР[3]
2. титула
 
3. место

  Југославија

Коначан пласман уреди

Поз. Репрезентација
    Совјетски Савез
    Бугарска
    Југославија
4.   Мађарска
5.   Куба
6.   Италија

Референце уреди

Спољашње везе уреди