Отворите главни мени
Википедија

Кошице

За друге употребе, погледајте Кошице (вишезначна одредница).
„Косице” преусмерава овде. Такође погледајте и Косице (Храдец Кралове).

Кошице (свк. Košice, мађ. Kassa, нем. Kaschau, лат. Cassovia, русин., Кошицы) је други по величини град у Словачкој и културно и привредно средиште источног дела државе. Кошице и управно средиште истоименог Кошичког краја.

Кошице
Košice
Kosice - State Theatre and Main Street.JPG
Застава
Застава
Административни подаци
Држава Словачка
КрајКошички
ОкругКошице I, II, III, IV
РегијаАбов (Кошице и околина)
Становништво
Становништво‍
 — 01.08.2010238.725
 — густина966 ст./km2
Географске карактеристике
Координате48°43′00″ СГШ; 21°15′00″ ИГД / 48.716667° СГШ; 21.25° ИГД / 48.716667; 21.25Координате: 48°43′00″ СГШ; 21°15′00″ ИГД / 48.716667° СГШ; 21.25° ИГД / 48.716667; 21.25
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина208 m
Површина242, 768 069 km2
Кошице на мапи Словачке
Кошице
Кошице
Кошице на мапи Словачке
Остали подаци
Градоначелникинг. Франтишек Кнапик (KDH, SDKÚ - DS, SMK - MKP)
Поштански број040 00
Позивни број0 55
Регистарска ознакаKE
Веб-сајт
www.kosice.sk

Кошице су познате као словачки град са највећим старим градским језгром. Кошице су први европски град који је добио свој грб (1369. године), 2013. разглашена је као европска престоница културе.

Порекло називаУреди

Први помен назива града је из 1230. године у латинском облику villa Cassa. Верује се да је он изведен од словенског имена Коша. Из овог облика су изведени називи на језицима околних народа.

ГеографијаУреди

Кошице су смештене у источној половини државе, недалеко од Мађарске - 20 км северно од границе. Престоница државе, Братислава, налази се 440 км западно.

Рељеф: Кошице су се развиле у истоименој Кошичкој котлини, коју прави река Хорнад. Надморска висина града је око 200 m. Оближне планине припадају планинском венцу Карпата. Западно од града је издиже Словачко рудогорје, док се источно издижу Сланске врхи.

Клима: Клима у Кошицама је умерено континентална.

Воде: Кроз град протиче река Хорнад, у средишњем делу свог тока. Она дели град на западни и источни део.

ИсторијаУреди

Простор Кошица био је насељен још у време праисторије. Постоје подаци о словенском становништву у овом крају почетком средњег века. Насеље под данашњим називом први пут се помиње у списима из 1230. године, а 1369. године му је одобрен грб, што га чини градом са најстаријим таквим сачуваним документом. У ово време то је био мађарски град, насељен Немцима и Мађарима. Значај града види се и из податка да је овде било средиште северне Угарске. Грб је свој данашњи изглед добио 1502. године и од тада се није променио.

Током династичких сукова на мађарском двору у 15. и 16. веку град је тешко страдао. Град је био седиште бунтовних покрета против Хабзбурговаца. Тек крајем 17. века долази до смиривања стања у граду и околини. У ово време град се обнавља и осавремењује, а његов углед као „средишта северне Угарске“ поново долази до изражаја. Град остаје верско, културно и привредно средиште. Овај положај није значајније пољуљан ни после тешких страдања у Револуцији 1848—1849. године. У другој половини века град се развио у снажно средиште, а главно становништво су били Мађари и Јевреји.

На крају Првог светског рата Кошице су се нашле у метежима око разграничења новостворене Чехословачке и Мађарске. Тријанонским споразумом 1919. године, град је постао део Чехословачке. У следећим година становништво се мења и све више долази до изражаја словачки елемент. Међутим, од 1938. до 1945. године град је предат Хортијевој Мађарској, што је на крају довело до масовног страдања Јевреја и протеривања словачког становништва из града. После рата град је враћен Чехословачкој, која постаје комунистичка земља. Тада је дошло до масовног исељавања Мађара из града. У време комунистичке власти град је нагло индустријализован, што је условило нагли раст становништва - са 60.700 у 1950. године на 235.000 у 1991. години.

Кошице су данас седиште једног од словачких крајева и Уставног суда. У њему столују католички надбискуп, лутерански бискуп и грчкокатолички епископ.

 
Поглед на град из ваздуха
 
Панорама средишта Кошица
 
Пешачка улица у старом језгру Кошица
 
Градски блокови из времена комунизма

СтановништвоУреди

Популација (ист.): Кошице
Година2001
Становништво236093

Данас су Кошице по броју становника други град у држави. Он се послдње две деценије кретао 230-235 хиљада становника.

Етнички састав: По попису из 2001. године састав је следећи[1]:

Ово је значајно различито у односу на време од пре 100 година када су Мађари чинли око 75% градског становништва.

Верски састав: По попису из 2001. године састав је следећи[1]:

ПривредаУреди

Кошице су привредно средиште источне Словачке и дају 9% бруто националног производа. Највећи значај има железара са 16.000 запослених. Друге важне индустријске гране су машинска и прехрамбена индустрија.

Кошице су и важно трговачко и услужно средиште, а последњих година туризам постаје све важнији чинилац развоја града.

Градске знаменитостиУреди

Кошице имају очувано старо градско језгро, образовано око Хлавне (тј. Главне) улице. То је највећи стари град у целој држави. У његовом средишту је највећа словачка црква, Катедрала свете Алжбете, која је и најисточнија велика црква, иницијално подигнута у готском стилу. У градском језгру постоји још неколико мањих црква, као и низ градских палата и монументалних здања. Ту треба поменути:

  • Црква св. Михала,
  • Торањ св. Урбана,
  • Гркокатоличка црква,
  • Здање универзитета,
  • стара градска кућа,
  • Капетанова палата,
  • градски бастиони.

Важност културне основе града била је пресудна да град добије звање Културне престонице Европе 2013. године.

Партнерски градовиУреди

РеференцеУреди

ГалеријаУреди

  • Катедрала св. Алжбете

  • Црква св. Михала

  • једна од градских палата

  • Државно позориште у Кошицама

  • Торањ светог Урбана

  • Палата дивизија, седиште Кошичког краја

  • Гркокатоличка црква

  • Градска железара

Спољашње везеУреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Кошице&oldid=22086758”