Коштунићи
Ves Kostunici pod Ravnou Gorou - stary mlyn.jpg
Коштунићи
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округМоравички
ОпштинаГорњи Милановац
Становништво
 — 2011.Пад 544
Географске карактеристике
Координате44° 03′ 32″ СГШ; 20° 10′ 28″ ИГД / 44.059° СГШ; 20.1745° ИГД / 44.059; 20.1745
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина519 м
Коштунићи на мапи Србије
Коштунићи
Коштунићи
Коштунићи на мапи Србије
Остали подаци
Позивни број032
Регистарска ознакаGM

Коштунићи су насеље у Србији у општини Горњи Милановац у Моравичком округу. Према попису из 2011. било је 544 становника. Удаљено је 32 км од Горњег Милановца, а налази се поред старог пута за Пожегу. Надморска висина Коштунића је од 390 до 720 м, а површина износи 4.736 ха (највеће је село у читавој општини).[1]

ИсторијаУреди

На основу једног предања, на локалитету Џојићи у средњем веку постојала је православна црква у којој су се причестили ратници пред полазак у бој на Косово поље 1389. године, под вођством Орловића Павла. У селу постоји и шљачиште што доказује да је ту постојао рудник.[1]

Наводно, село је своје име добило на основу шуме коштуничавих ораха којих је у селу било много. Име Коштунићи први пут се помиње у турском попису 1525. године. Тада су на том простору постојала два села: Чибан и Коштуница. Свако село је имало по 7 домова.[1]

Село је било напуштено пред најездом Турака. Насељено је у 18. веку када су се ту доселили некадашњи становници Старог Влаха, Црне Горе, Јадра и са Косова поља.

Село је имало општину и основну школу. На сеоском гробљу налази се црква брвнара Свете Петке, пореклом из прве половине 19. века. Године 1996. изграђена је нова црква – црква Свете Петке у Коштунићима.[1] Сеоска преслава је на мали Спасовдан, а вашари су у недељу по Петровдану и на трећи дан Божића. Било је седам записа.

Пореклом своје фамилије из Коштунића потиче Војислав Коштуница (бивши премијер Србије), из фамилије Дамјановића. Презиме Коштуница потиче од имена овог села. Из овога села је такође родом и бивши начелник генералштаба ВЈ Момчило Перишић.

Овде постоји туристичко насеље „Анђелија Мишић”.[2][3]

У ратовима у периоду од 1912. до 1918. године село је дало 242 ратника. Погинуло их је 143 а 99 је преживело.[1]

ГеографијаУреди

Село је у Подгорини Сувобора, а куће су по странама, брежуљцима и косама, углавном на три дугачке косе. На територији овог села, на висоравни Сувобора је Равна гора.

ГалеријаУреди

ДемографијаУреди

У пописима село је 1910. године имало 1155 становника, 1921. године 1065 , а 2002. године тај број је спао на 666.[1]

У насељу Коштунићи живи 551 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 46,2 година (45,3 код мушкараца и 47,0 код жена). У насељу има 211 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,13.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[4]
Година Становника
1948. 1.423
1953. 1.397
1961. 1.262
1971. 1.098
1981. 932
1991. 756 751
2002. 660 664
2011. 544
Етнички састав према попису из 2002.[5]
Срби
  
655 99,24%
Црногорци
  
2 0,30%
Хрвати
  
1 0,15%
Муслимани
  
1 0,15%
Мађари
  
1 0,15%
непознато
  
0 0,0%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ а б в г д ђ Ђуковић, Исидор (2005). Рудничани и Таковци у ослободилачким ратовима Србије 1912-1918. године. Горњи Милановац: Музеј Рудничко-таковског краја. стр. 250. 
  2. ^ На продају етно село Коштунићи („Политика”, 17. јул 2020)
  3. ^ Након 15 година у стечају: Србин из Америке за 45 милиона динара купио село (Б92, 28. август 2020)
  4. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  5. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  6. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

ЛитератураУреди

  • Миленко С. Филиповић: Таково, Српски етнографски зборник, 1960.

Спољашње везеУреди