Коњиц
градско насеље и седиште истоимене општине у Федерацији Босне и Херцеговине, БиХ
Коњиц је градско насеље и седиште истоимене општине у Федерацији Босне и Херцеговине, БиХ. Према прелиминарним подацима пописа становништва 2013. године, у насељеном месту Коњиц пописано је 11.165 лица.[1]
Коњиц | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Босна и Херцеговина |
Ентитет | Федерација БиХ |
Кантон | Херцеговачко-неретвански кантон |
Општина | Коњиц |
Становништво | |
— 2013. | 11.165 |
Географске карактеристике | |
Координате | 43° 39′ 12″ С; 17° 57′ 43″ И / 43.65334° С; 17.96202° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
Остали подаци | |
Поштански број | 88400 |
Позивни број | (+387) 036 |
Веб-сајт | www |
Географија
уредиНалази се на крајњем сјеверу планинске Херцеговине, у централном дијелу Босне и Херцеговине, у котлини са обе стране ријеке Неретве и око ушћа Неретвине притоке Трешанице.
Историја
уредиТоком Другог светског рата овде је вођена битка за Коњиц фебруара 1943.
У Коњицу се налази подземни војни бункер АРК Д-0, атомско склониште зидано између 1953. и 1979. године.[2]
Овде постоји Коњичко дрворезбарство.
Становништво
уредиСастав становништва – насељено мјесто Коњиц | |||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
2013. | 1991. | 1981. | 1971. | 1961. | |||
Укупно | 10 732 (100,0%) | 13 729 (100,0%) | 11 545 (100,0%) | 9 584 (100,0%) | 5 927 (100,0%) | ||
Бошњаци | 9 475 (88,29%) | 6 697 (48,78%)1 | 4 947 (42,85%)1 | 4 316 (45,03%)1 | 2 090 (35,26%)1 | ||
Хрвати | 607 (5,656%) | 3 036 (22,11%) | 2 566 (22,23%) | 2 925 (30,52%) | 1 727 (29,14%) | ||
Срби | 195 (1,817%) | 2 536 (18,47%) | 2 116 (18,33%) | 2 000 (20,87%) | 1 652 (27,87%) | ||
Босанци и Херцеговци | 141 (1,314%) | – | – | – | – | ||
Неизјашњени | 127 (1,183%) | – | – | – | – | ||
Остали | 57 (0,531%) | 265 (1,930%) | 50 (0,433%) | 71 (0,741%) | 22 (0,371%) | ||
Муслимани | 45 (0,419%) | – | – | – | – | ||
Босанци | 44 (0,410%) | – | – | – | – | ||
Албанци | 18 (0,168%) | – | 26 (0,225%) | 2 (0,021%) | 7 (0,118%) | ||
Непознато | 9 (0,084%) | – | – | – | – | ||
Југословени | 8 (0,075%) | 1 195 (8,704%) | 1 755 (15,20%) | 160 (1,669%) | 337 (5,686%) | ||
Црногорци | 3 (0,028%) | – | 60 (0,520%) | 64 (0,668%) | 48 (0,810%) | ||
Македонци | 2 (0,019%) | – | 8 (0,069%) | 16 (0,167%) | 15 (0,253%) | ||
Словенци | 1 (0,009%) | – | 13 (0,113%) | 23 (0,240%) | 23 (0,388%) | ||
Мађари | – | – | 4 (0,035%) | 7 (0,073%) | 6 (0,101%) |
- 1 На пописима од 1971. до 1991. Бошњаци су пописивани углавном као Муслимани.
Саобраћај
уредиОвај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Познате личности
уреди- Анте Марковић, последњи премијер СФРЈ и први председник бившег Савеза реформских снага Југославије.
- Ранко Живак, бригадни генерал и командант ваздухопловства и противваздухопловне одбране војске Србије.
- Зуко Џумхур, путописац, сликар и карикатуриста.
- Максим Кујунџић, народни херој из Другог светског рата.
- Тијана Арнаутовић, мис Канаде 2004.
- Менсур Цакић, каратиста, европски првак 2006. и светски вицепрвак.
- Драган Стојковић Босанац, прослављени хармоникаш, композитор, аранжер и продуцент.
- Амра Халебић, поп-фолк певачица.
- Давор Јозић, фудбалер, репрезентативац бивше Југославије.
Референце
уреди- ^ „Прелиминарни резултати Пописа становништва, домаћинстава и станова у Босни и Херцеговини 2013, Агенција за статистику БиХ, Сарајево, 5. 11. 2013.” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 23. 11. 2018. г. Приступљено 9. 5. 2016.
- ^ „Титов бункер за атомски рат („Прес“)”. 21. новембар 2007. Архивирано из оригинала 30. 05. 2011. г. Приступљено 9. 4. 2013.