Коњиц
Коњиц је градско насеље и сједиште истоимене општине у Федерацији Босне и Херцеговине, БиХ. Према прелиминарним подацима пописа становништва 2013. године, у насељеном месту Коњиц пописано је 11.165 лица.[1]
Коњиц | |
|---|---|
 Ријека Неретва у Коњицу | |
 Грб
| |
| Административни подаци | |
| Држава | Босна и Херцеговина |
| Ентитет | Федерација БиХ |
| Кантон | Херцеговачко-неретвански кантон |
| Општина | Коњиц |
| Становништво | |
| — 2013. |  11.165 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 43° 39′ 12″ СГШ; 17° 57′ 43″ ИГД / 43.65334° СГШ; 17.96202° ИГД |
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
  Коњиц Коњиц на мапи Босне и Херцеговине | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 88400 |
| Позивни број | (+387) 036 |
Овде постоји Коњичко дрворезбарство.
ГеографијаУреди
Налази се на крајњем сјеверу планинске Херцеговине, у централном дијелу Босне и Херцеговине, у котлини са обе стране ријеке Неретве и око ушћа Неретвине притоке Трешанице.
ИсторијаУреди
Током Другог светског рата овде је вођена битка за Коњиц фебруара 1943.
У Коњицу се налази подземни војни бункер АРК Д-0, атомско склониште зидано између 1953. и 1979. године.[2]
СтановништвоУреди
По последњем службеном попису становништва из 1991. године, општина Коњиц је имала 43.878 становника од чега 23.815 Бошњака (54,3%), 11.513 Хрвата (26,2%), 6.620 Срба (15,1%), и 1.930 осталих (4,4%), распоређених у 151 насељеном месту. У граду је живело 13.729 становника. Године 1997, само две године по завршетку рата, структура становништва је била драстично промењена. У граду је живело 32.000 становника од чега 92,7% Бошњака, 4,7% Хрвата, 2,4% Срба, и 0,2% осталих.
| Националност[3] | 1991. | 1981. | 1971. |
| Муслимани [а] | 23.815 (54,27%) | 22.826 (52,26%) | 21.599 (52,83%) |
| Хрвати | 11.513 (26,23%) | 11.748 (26,89%) | 12.034 (29,43%) |
| Срби | 6.620 (15,08%) | 6.518 (14,92%) | 6.669 (16,31%) |
| Југословени | 1.358 (3,09%) | 2.051 (4,69%) | 202 (0,49%) |
| остали и непознато | 572 (1,30%) | 534 (1,22%) | 375 (0,91%) |
| Укупно | 43.878 | 43.677 | 40.879 |
У границама данашње општине Коњиц са деловима општина Невесиње и Калиновик, који су припали Федерацији БиХ, национални састав 1991. године је био следећи:
| Националност[3] | 1991. |
| Муслимани [б] | 24.164 (54,57) |
| Хрвати | 11.530 (26,04) |
| Срби | 6.647 (15,01) |
| Југословени | 1.361 (3,07) |
| остали и непознато | 573 (1,31) |
| укупно | 44.275 |
СаобраћајУреди
.jpg)
Овај одељак треба проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Познате личностиУреди
- Анте Марковић, последњи премијер СФРЈ и први председник бившег Савеза реформских снага Југославије.
- Ранко Живак, бригадни генерал и командант ваздухопловства и противваздухопловне одбране војске Србије.
- Зуко Џумхур, путописац, сликар и карикатуриста.
- Максим Кујунџић, народни херој из Другог светског рата.
- Тијана Арнаутовић, мис Канаде 2004.
- Менсур Цакић, каратиста, европски првак 2006. и светски вицепрвак.
- Драган Стојковић Босанац, прослављени хармоникаш, композитор, аранжер и продуцент.
- Амра Халебић, поп-фолк певачица.
- Давор Јозић, фудбалер, репрезентативац бивше Југославије.
НапоменеУреди
РеференцеУреди
- ^ „Прелиминарни резултати Пописа становништва, домаћинстава и станова у Босни и Херцеговини 2013, Агенција за статистику БиХ, Сарајево, 5. 11. 2013.” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) на датум 23. 11. 2018. Приступљено 9. 5. 2016.
- ^ Титов бункер за атомски рат („Прес“, 21. новембар 2007), Приступљено 9. 4. 2013.
- ^ а б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
