Коњиц
Коњиц је градско насеље и сједиште истоимене општине у Федерацији Босне и Херцеговине, БиХ. Према прелиминарним подацима пописа становништва 2013. године, у насељеном месту Коњиц пописано је 11.165 лица.[1]
Коњиц | |
|---|---|
 Ријека Неретва у Коњицу | |
 Грб
| |
| Административни подаци | |
| Држава | Босна и Херцеговина |
| Ентитет | Федерација БиХ |
| Кантон | Херцеговачко-неретвански кантон |
| Општина | Коњиц |
| Становништво | |
| — 2013. |  11.165 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 43° 39′ 12″ С; 17° 57′ 43″ И / 43.65334° С; 17.96202° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
  Коњиц Коњиц на мапи Босне и Херцеговине | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 88400 |
| Позивни број | (+387) 036 |
Овде постоји Коњичко дрворезбарство.
ГеографијаУреди
Налази се на крајњем сјеверу планинске Херцеговине, у централном дијелу Босне и Херцеговине, у котлини са обе стране ријеке Неретве и око ушћа Неретвине притоке Трешанице.
ИсторијаУреди
Током Другог светског рата овде је вођена битка за Коњиц фебруара 1943.
У Коњицу се налази подземни војни бункер АРК Д-0, атомско склониште зидано између 1953. и 1979. године.[2]
СтановништвоУреди
| Састав становништва – насељено мјесто Коњиц | |||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 2013. | 1991. | 1981.[3] | 1971.[4] | ||||
| Укупно | 25 148 (100,0%) | 44 086 (100,0%) | 43 677 (100,0%) | 40 879 (100,0%) | |||
| Бошњаци | 22 486 (89,41%) | 24 019 (54,48%)1 | 22 826 (52,26%)1 | 21 599 (52,84%)1 | |||
| Хрвати | 1 553 (6,175%) | 11 513 (26,11%) | 11 748 (26,90%) | 12 034 (29,44%) | |||
| Срби | 355 (1,412%) | 6 620 (15,02%) | 6 518 (14,92%) | 6 669 (16,31%) | |||
| Неизјашњени | 168 (0,668%) | – | – | – | |||
| Босанци и Херцеговци | 152 (0,604%) | – | – | – | |||
| Роми | 114 (0,453%) | – | 179 (0,410%) | 70 (0,171%) | |||
| Муслимани | 89 (0,354%) | – | – | – | |||
| Босанци | 86 (0,342%) | – | – | – | |||
| Остали | 83 (0,330%) | 573 (1,300%) | 142 (0,325%) | 188 (0,460%) | |||
| Непознато | 24 (0,095%) | – | – | – | |||
| Албанци | 18 (0,072%) | – | 29 (0,066%) | 2 (0,005%) | |||
| Југословени | 10 (0,040%) | 1 361 (3,087%) | 2 147 (4,916%) | 202 (0,494%) | |||
| Црногорци | 4 (0,016%) | – | 67 (0,153%) | 76 (0,186%) | |||
| Македонци | 3 (0,012%) | – | 8 (0,018%) | 16 (0,039%) | |||
| Православци | 2 (0,008%) | – | – | – | |||
| Словенци | 1 (0,004%) | – | 13 (0,030%) | 23 (0,056%) | |||
- 1 На пописима од 1971. до 1991. Бошњаци су пописивани углавном као Муслимани.
СаобраћајУреди
.jpg)
Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Познате личностиУреди
- Анте Марковић, последњи премијер СФРЈ и први председник бившег Савеза реформских снага Југославије.
- Ранко Живак, бригадни генерал и командант ваздухопловства и противваздухопловне одбране војске Србије.
- Зуко Џумхур, путописац, сликар и карикатуриста.
- Максим Кујунџић, народни херој из Другог светског рата.
- Тијана Арнаутовић, мис Канаде 2004.
- Менсур Цакић, каратиста, европски првак 2006. и светски вицепрвак.
- Драган Стојковић Босанац, прослављени хармоникаш, композитор, аранжер и продуцент.
- Амра Халебић, поп-фолк певачица.
- Давор Јозић, фудбалер, репрезентативац бивше Југославије.
НапоменеУреди
РеференцеУреди
- ^ „Прелиминарни резултати Пописа становништва, домаћинстава и станова у Босни и Херцеговини 2013, Агенција за статистику БиХ, Сарајево, 5. 11. 2013.” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 23. 11. 2018. г. Приступљено 9. 5. 2016.
- ^ Титов бункер за атомски рат („Прес“, 21. новембар 2007), Приступљено 9. 4. 2013.
- ^ „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1981.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 31. 10. 2015.
- ^ „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1971.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 31. 10. 2015.
