Краткокљуни пузић

Краткокљ (лат. Certhia familiaris) птица је станарица из реда птица певачица која насељава све врсте шума од низије до горње шумске границе али показује афинитет ка четинарима.

Краткокљуни пузић
Краткокљуни пузић
Научна класификација уреди
Домен: Eukaryota
Царство: Animalia
Тип: Chordata
Класа: Aves
Ред: Passeriformes
Породица: Certhiidae
Род: Certhia
Врста:
C. familiaris
Биномно име
Certhia familiaris
Мапа распрострањености Краткокљуног пузића
Certhia familiaris macrodactyla

Опис уреди

Мала је птица дужине тела од 12,5 до 14 cm. горњи део тела је светлосмеђе боје са белим и светлим пегама. На глави има светлу обрву чија величина и боја зависи од подврсте, што је северније то је светлија боја. Дњи део тела је беле боје а подрепње је прљаво беле боје. Реп је светлосмеђе боје. Полни диморфизам није присутан, а младе јединке имају нешто тупљу боју од одраслих јединки. Има у просеку нешто краћи кљун од дугокљуног пузића (лат. Certhia brachydactyla) [2]

Распрострањење и станиште уреди

Распрострањен је на готово целој Европи (сем у деловима јужне и западне Европе), као и у широком појасу умерене Азије. Део популације се током зиме помера ка југозападу. Населјава различита шумска станишта често шуме у којима су присутни четинари од равнице до горње шумске границе. У јужној Европи је углавном присутан у планинским четинарским и мешовитим шумама. Гнездо гради у шупљинама дрвећа. [3][4]

Биологија уреди

Достиже полну зрелост са годину дана. Гнезди се на дрвећу у шупљинама и удубљењима у кори. За изграднњу гнезда користи меке природне материје као што је трава длака животиња, маховина и лишајеви. Легло броји 5 до 6 јаја и полаже их у периоду од марта до јуна. На јајима седи женка а инкубација траје 15—17 дана. Животни век ове пртице је око 2 године а најстарија јединка је живела 8 година и десет месеци. Храни се ситним безкичмењацима које налаз изпод коре дрвећа и одатле их извлачи својим дугим и танким кљуном.[5][4]

Краткокљуни пузић у Србији уреди

Током репродуктивног периода присутна је на већем броју локалитета у Србији. Најбројнији је на брдско-планинским пределима, у буковими мешовитим буково-четинарским шумама. На старој планини је оцењена као једна од чешћих врста у четинарским и мешовитим шумама Горњег Висока и на Тари. Одсуствује из већине шумских подручја Војводине, а тамо где га има, редак је. Популација је стабилна и броји од 18.000 до 26.000 гнездећих парова.[6][7]

Референце уреди

  1. ^ http://www.iucnredlist.org/details/22714700/0
  2. ^ Killian Mullerney, Lars Svensson, Dan Zetterström, Peter J. Grant: Collins Bird Guide The Most Complete Guide To the Birds of Britain and Europe. HarperCollins, London, 2009
  3. ^ „BioRas - Biološka Raznovrsnost Srbije”. Архивирано из оригинала 29. 11. 2021. г. Приступљено 06. 10. 2019. 
  4. ^ а б https://www.iucnredlist.org/species/22714679/111075343#habitat-ecology
  5. ^ Harrap, Simon; Quinn, David: Tits, Nuthatches and Treecreepers. Christopher Helm. 1996. ISBN 978-0-7136-3964-3. стр. 177–195.
  6. ^ Пузовић, С., Радишић, Д., Ружић, М., Рајковић, Д., Радаковић, М., Пантовић, У., Јанковић, М., Стојнић, Н., Шћибан, М., Туцаков, М., Гергељ, Ј., Секулић, Г., Агоштон, А., & Раковић, М. 2015. Птице Србије: процена величина популација и трендова гнездарица 2008-2013. Друштво за заштиту и проучавање птица Србије и Природно-математички факултет, Департман за биологију и екологију, Универзитет у Новом Саду, Нови Сад.
  7. ^ Шћибан, М., Рајковић, Д., Радишић, Д., Васић, В. и Пантовић, У. (2015):Птице Србије - критички списак врста. Покрајински завод за заштиту природе и Друштво за заштиту и проучавање птица Србије, Нови Сад.

Спољашње везе уреди

  Медији везани за чланак Краткокљуни пузић на Викимедијиној остави