Отворите главни мени

Краљевачки мостобран

Краљевачки мостобран, или Мостобран Краљево (нем. Brückenkopf Kraljevo), назив је за одбрамбену операцију немачких снага у захвату Западне Мораве од 15. октобра до 29. новембра 1944. Ову операцију немачка Команда Југоистока (Група армија Ф) предузела је у циљу заштите последњег преосталог пута за извлачење Групе армија Е са југа, који је водио ибарским правцем од Косовске Митровице на север. Слабост и изложеност маршевског правца Групе армија Е били су предмет посебне бриге и пажње немачких штабова.

Краљевачки мостобран
Део Другог светског рата
Време:октобар-новембар 1944.
Место:долина Западне Мораве
Исход: Победа немачког Вермахта
Сукобљене стране
Yugoslav Partisans flag (1942-1945).svg
Народноослободилачка војска Југославије
Савез Совјетских Социјалистичких Република Црвена армија
Трећи рајх
Немачки Вермахт
Команданти и вође
командант Трећег украјинског фронта маршал Фјодор Толбухин
командант Главног штаба Нов и ПО за Србију генерал Коча Поповић
генерал пешадије Фридрих Вилхелм Милер (нем. General der Infanterie Friedrich-Wilhelm Müller)
Укључене јединице
Четрнаести корпус НОВЈ
Друга пролетерска дивизија
Седамнаеста дивизија НОВЈ
Корпусна група Милер
Јачина
40.000 бораца крајем октобра (20.500 бораца НОВЈ[1])
80.000 бораца половином новембра (60.000 бораца НОВЈ[1])
23.530 бораца 6. новембра[2]

У циљу заштите ове стратешки вашне позиције, немачка Команда Југоистока образовала је Корпусну групу Милер састављену од делова разних јединица, која је непрекидно појачавана. Према њој, на овом правцу биле су ангажоване снаге 64. (касније 68.) корпуса Црвене армије, Друге пролетерске и Седамнаесте дивизије, и Четрнаестог корпуса НОВЈ.

Будући да се команда Црвене армије определила да тежиште њеног наступања буде на другом месту, у Барањи, совјетско-југословенске снаге на Краљевачком мостобрану нису располагале довољним снагама за његово уништење. И поред повремено жестоких борби, упорном одбраном Корпусна група Милер успела је да одржи Краљевачки мостобран довољно дуго да обезбеди извлачење главнине Групе армија Е из Косовске Митровице преко Рашке за Нови Пазар. Након извршења овог задатка, главнина Групе армија Е наставила је пробој кроз Санџак, а Корпусна група Милер, инкорпорирана у 34. корпус, орбанизовано се повлачила према долини Дрине, као задатој линији фронта. Потискујући њене заштитнице, снаге НОВЈ су 29. новембра 1944. ослободиле Краљево, 3. децембра Чачак, а 16. децембра Ужице, овладавши целокупним простором мостобрана. Оштре борбе наставиле су се у доњем току Дрине.

Претходне околностиУреди

Суочена са превратима у Румунији и Бугарској, и могућношћу брзог продора Црвене армије кроз ове две земље, немачка команда донела је одлуку о евакуацији Групе армија Е из Грчке и њеном чврстом повезивању са Другом оклопном армијом на територији Србије, у циљу одбране фронта на Плавој линији (од Ђердапа на југ до Скопља). Међутим, продор главнине Групе армија Е у моравску долину није успео, и она је заустављена у нивоу Врања. Немачки импровизовани фронт на бугарској граници није издржао напад Црвене армије, НОВЈ и бугарске армије. Јединица која је држала фронт од Зајечара на југ, 7. СС дивизија, тешко је поражена и разбијена у Нишкој операцији, а бројно стање сведено јој је на трећину. На тај начин настала је ситуација да је долина Западне Мораве, простор од велике оперативне важности, слабо брањена. За Немце је постојала опасност да савезничке снаге брзим продором у захвату Западне Мораве затворе ибарску комуникацију, последњу која је остала на располагању Групи армија Е.

Од тог тренутка Група армија Е фактички је одсечена. Остаје доступан само један пут за извлачење: он води од Скопља преко Митровице Краљева, Ужица, према Сарајеву, али је у последњој трећини поседнут јаким бандама. На овом путу води се током наредних недеља права одлучујућа битка. Добро знајући какав успех им је на видику, Руси нападају од Крагујевца дуж Западне Мораве према у почетку слабо поседнутом Краљеву. (нем. Von diesem Augenblick ab ist Heeresgruppe E tatsächlich abgeschnitten. Nur eine Straße steht ihr noch zur Verfügung; sie führt von Skoplje über Mitrovica, Kraljevo, Usice nach Sarajevo, ist aber im letzten Drittel von starken Banden besetzt. Um diese Straße geht in den folgenden Wochen der eigentliche Entscheidungskampf. Wohl wissend, welcher Erfolg in Aussicht steht, greift der Russe von Kragujevac aus entlang der westlichen Morava gegen das zunächst schwach besetzte Kraljevo an.)

[3]

Генарлпуковник Лер није ни на тренутак сумњао да би са губитком поменутог пута и Краљева као кључне тачке на њему судбина њему потчињеног немачког људства била запечаћена; јер је провлачење кроз албанско-црногорске планине с обзиром на наступајућу зиму изгледало погубно. (нем. Generaloberst Löhr ist sich keinen Moment darüber im Zweifel, daß mit dem Verlust der genannten Straße und ihres Schlüsselpunktes Kraljevo das Schicksal der ihm unterstellten deutschen Menschen besiegelt wäre; denn ein Ausweichen in die albanisch-montenegrinischen Berge erscheint angesichts des herannahenden Winters für die Masse der Truppen verderblich.)

[3]

Стога је Група армија Е настојала да, упркос тешкоћама, деловима јединица из свог поретка што пре ојача Корпусну групу Милер.

К-да Корпуса »Милер« има задатак да безусловно спречи пробој противника ка Краљеву. Непријатељ ће са прикупљеним рус-буг. снагама, потпомогнутим јаким групама банди, у више наврата покушати да доведе до слома ист. и сев. ист. фронт Групе армија. Треба очекивати груписање у виду образовања тежишта ради удара према западу дуж долине Западне Мораве на Ужице као и путевима који воде од Ниша ка Прокупљу, од Бујановца ка Урошевцу и од Криве Паланке ка Куманову — Скопљу.

[4]

Код Корпуса »Милер« треба сада очекивати концентричан напад јаких снага руске 57. армије на мостобран у Краљеву. Сем тога, ваздушним извиђањем и појавом вишецевних топова у рејону сев. од Чачка, утврђено је ангажовање и кретања непр. снага према северозап. боку корпуса са циљем да пресеку доцније повлачење путем Чачак — Вишеград.

...

2) Намере: Поред потпомагања група »Шолц« и »Шустер — Волдан«, додељивање што јачих снага Милеру да би се омогућило држање мостобрана у Краљеву и заштитио северозап. бок у рејону сев. од Чачка — Ужица. За овај задатак предвиђена је 104. лов. дивизија, чији су челни делови стигли у Градско, као и тврђав. пешад. батаљон, који ће бити на располагању.

[5]

104. лов. дивизију хитно по деловима извући и упутити Корпусу »Милер« у Краљево.

Мот. делове упутити у Краљево пешке а све остале делове из рејона Градског пребацити железницом у Краљево. Марш 104. противокл. диви-зиона убрзати тако да први делови стигну у Краљево до 25. 10.

[6]

Након ослобођења Крушевца 14. октобра отворена је могућност за напад на простор Краљевачког мостобрана са истока, а након ослобођења Крагујевца 21. октобра и са севера. Међутим, команда Црвене армије определила се да тежиште офанзиве Трећег украјинског фронта буде на другом месту (у Барањи), па је напад великог стила у долини Западне Мораве изостао. Снаге НОВЈ су у великој мери следиле совјетске оперативне замисли. Ипак, постојеће снаге биле су довољне да изврше озбиљан притисак и учине ситуацију Групе армија Е драматичном.

Ангажоване снагеУреди

Немачке снаге 6. новембра 1944:[2]

Савезничке снаге 25. октобра 1944:

Савезничке снаге 15. новембра 1944:

Ток борбиУреди

Борбе током октобраУреди

Наступајући од Крушевца према Краљеву, 52. стрељачка дивизија 64. корпуса Црвене армије и Друга пролетерска дивизија ослободиле су 16. октобра, после оштре борбе, Врњачку Бању и Трстеник. Пред њима се налазила немачка борбена група Бургемајстер (нем. Burgemeister), састављена углавном од делова 524. пука 297. дивизије, пребачена из састава 21. корпуса, бројчано слаба и способна само за задржавајућу борбу. Одсудну одбрану немачке снаге у висини села Витановац и Врба.

У борбама од 14. до 21. октобра 93, и 113. дивизија 68. корпуса Црвене армије и Седамнаеста дивизија НОВЈ ослободиле су Крагујевац. Тиме се отворио простор за напад на Краљевачки мостобран са севера. Тај простор покриле су Седамнаеста дивизија НОВЈ и један пук 93. дивизије Црвене армије. У одбрани пред њима стајали су делови борбене групе Фишер који су се повукли из Крагујевца: мањи делови 117. ловачке дивизије, 14. СС пука и три батаљона 1. брдске дивизије.

Током последње недеље октобра свакодневно су вршени снажни напади совјетско-југословенских снага на мостобран, што је довело до распламсавања врло оштрих борби. Немачке снаге браниле су се са великом упорношћу, трпећи тешке губитке, које су надокнађивали довођењем појачања. Почев од 23. октобра делове одбране преузимали су делови 7. СС дивизије, који су пристизали пешачким маршем од Јастрепца и Бруса. Одбрана је такође појачавана пристизањем делова 104. ловачке дивизије са Косова, из маршевског поретка Групе армија Е. Са своје стране, штаб Четрнаестог корпуса НОВЈ наредио је 22. октобра 23. дивизији да се укључи у напад на мостобран у области северно од Чачка, у циљу развлачења немачких снага. Њен напад испољио се од 30. октобра.

Упркос снажним нападима и обострано тешким губицима, совјетско-југословенске снаге до почетка новембра нису постигле одлучујући успех. Немачка одбрана издржала је период најтежих искушења, успевши да се упркос драматичним борбама консолидује и стабилизује. Команда Југоистока сматрала је такав развој догађаја својом великом победом.

22.10. почела је битка за Краљево, распламсавајући се из дана у дан, досегавши врхунац руским развијањем према Чачку, чему је могло бити парирано само развлачењем нашег танког фронта, и окончала се око 2.11. ванредно високим губицима непријатеља, јасном победом одбране. Пут преко Краљева остао је у нашим рукама! (нем. Am 22.10. beginnt die Schlacht um Kraljevo, wogt tagelang hin und her, erreicht ihren Höhepunkt mit einem russischen Umfassungsversuch über Cacak, der gerade noch durch rasche Verbreiterung der eigenen dünnen Front pariert werden kann, und endet unter außerordentlich hohen Verlusten für den Feind etwa am 2.11. mit einem klaren Abwehrsieg. Die Straße über Kraljevo ist in eigener Hand geblieben!)

[3]

При крају октобра партизани су западно од Чачка успели да направе пробој положаја, који је поново угрозио целу операцију Групе армија Е, али је противнападима свих овде прикупљених делова 117. ловачке, 181. дивизије, а такође и морнаричких јединица, 2. новембра могао бити рашчишћен. (нем. Gegen Ende Oktober gelang westlich Čačak den Partisanen ein Durchbruch der Stellungen, der die gesamte Operation der Heeresgruppe E erneut gefährdete, aber am 2. November durch Gegenangriffe aller hier inzwischen eingeflossenen Teile der 117. Jäg.Div., 181. Div. und auch von Marineeinheiten bereinigt werden konnte.)

[7]

Борбе током новембраУреди

Почетком новембра, Корпусна група Милер успела је да стабилизује одбрану мостобрана. С друге стране, деловање и састав совјетских снага стално су се мењали. Након ослобођења Крагујевца, у резерву је извучена главнина 93. стрељачке дивизије, а у нападу на мостобран учествовао је само један њен пук. До краја октобра, и 113. стрељачка дивизија извучена је из контакта са Немцима. 31. октобра 52. стрељачка дивизија 64. корпуса извучена је и враћена у састав свог корпуса[8], рати учешћа у форсирању Дунава код Батине. Њене положаје преузела је 223. стрељачка дивизија 68. корпуса. Према оцени генерала Шмит-Рихберга, начелника штаба Групе армија Е, вероватно је присуство веома јаке противваздушне артиљерије у Краљеву заварало штабове Црвене армије у погледу снаге немачких трупа на мостобрану, што их је навело на методичан и опрезан приступ[7].

Током првих двадесетак дана новембра дошло је до равнотеже снага и релативног примирја на Краљевачком мостобрану. Свакодневно су вођени артиљеријски дуели, уз честе пешадијске испаде са обе стране. Током овог периода снаге НОВЈ стално су појачаване. Главни штаб Србије упутио је на Краљевачки мостобран 25. и 45. дивизију. Од 18. до 22. новембра 25. дивизија уведена је десно од Друге пролетерске, посевши фронт ширине 40 км на главном гребену планине Котленика[9]. 19. новембра је 45. дивизија избила је у рејон северно од Ужица, ширећи фронт притиска[10]. Извршавајући наређење Врховног штаба од 15. октобра о спречавању пробоја Немаца од Пожеге ка Вишеграду и од Сјенице ка Пријепољу, слабији делови 37. санџачке дивизије протерали су слабије непријатељске делове и посели Ужице, а 22. октобра и Пожегу. Корпусна група Милер у циљу рашчишћавања ове кризе на свом правцу формирала је борбену групу Шрајбер (нем. Schreiber, ојачани оклопни ловачки батаљон 104. дивизије). 4. новембра ова борбена група заузела је Пожегу, а 6. новембра Ужице, што је Команда Југоистока констатовала са задовољством и оптимизмом.

6. новембар 1944. године

Команда Корпуса »Барон ф. Милер«: Борбена група »Шрајбер« заузела је Ужице, које су браниле банде.

8. новембар 1944. године

Развој ситуације код Корпуса »Милер« је добар. После заузимања Ужица, отворен је директан пут за Зворник а тиме и успостављање везе са 68. армијским корпусом, чиме се опипљиво приближава довођење снага за северни бок Команде 2. оклопне армије.

[11]

12. новембра Корпусна група Милер преименована је у 34. армијски корпус за специјалну намену, са намером да се, по окончању свог задатка одбране пробијања главнине Групе армија Е, пробије правцем Ужице-Зворник, повеже са корпусном групом Киблер на Сремском фронту, и преузме команду над тим сектором[12].

Борбена дејства оживљавала су са увођењем свежих јединица НОВЈ. 17. новембра фронт Друге пролетерске дивизије ојачан је слањем свежих батаљона Шесте српске бригаде. У том периоду уведене су у борбу и бригаде 25. дивизије. Делови ове две дивизије извели су од 22. до 26. новембра успешну акцију забацивањем у добину и позадину немачких линија јужно од Краљева. Са ослонцем на Деветнаесту српску, Трећа српска бригада избила је на десну обалу Ибра у рејону Матаруге, и 23. новембра са два батаљона форсирала Ибар. Изнад села Роћевићи ова бригада успела је да прекине немачку колону у покрету. У току 24. новембра дошло је до интервенције немачких снага против батаљона Треће српске, којој је прискачочила у помоћ с десне обале Шеста српска бригада. У овој борби Немци су, према извештају јединица НОВЈ, имали око 200 погинулих, већи број рањених и 23 заробљена војника. Уништена су 2 тенка, 10 камиона и више других возила. Батаљони на левој обали Ибра заузели су Прогорелицу, Богутовац и Дебело брдо. Против овог озбиљног угрожавања комуникација и позадине, Немци су били присиљени да формирају и ангажују две јаче нападне групе[13].

Завршна фазаУреди

Крајем новембра 1944, захваљујући одбрани Краљевачког мостобрана, успешно је окончано извлачење главнине Групе армија Е из Македоније и са Косова. Тиме је мостобран изгубио своју сврху, па је отпочела његова планска евакуација. 25. новембра трупе су добиле наређење да отпочну рушење војних, привредних и саобраћајних објеката, а 27. новембра почело је повлачење из Краљева[14]. 29. новембра, прогонећи немачке заштитнице, 1041. пук 223 стрељачке дивизије Црвене армије, Четврта пролетерска и Трећа српска бригада на својим правцима форсирале су Ибар и ослободиле Краљево.

Немци су се повукли из Краљева скоро неопажено, што је велики пропуст јединица дивизије и ЦА. Као једино ублажујуће оправдање би се могла навести неприиремљеност наших јединица за кретање кроз минирану просторију. Немци су обилато искористили минирање са против-пешадијским и прот. тенковским минама.

[15]

Пред повлачење, Немци су темељно уништили све што су сматрали да би могло бити од користи НОВЈ.

Немци су плански све рушили: мостове, вагоне, аеродром, возила, итд. Тако је било и у Краљеву. Наишли смо на пустош и рушевине, 600 вагона, 250 возила, сви мостови, све је то било уништено.

[15]

Након ослобођења Краљева, 68. корпус Црвене армије пребачен је на Сремски фронт у циљу учествовања у офанзиви 3. децембра. С озиром на задату линију фронта на Дрини коју је требало да изгради и поседне, Корпусна група Милер, односно 34. армијски корпус постепено се, под снажним притиском Четрнаестог корпуса НОВЈ, повлачио из долине Западне Мораве, истовремено осигуравајући тачке на линији напредовања од Ужица према Зворнику. Четрнаести корпус ослободио је 3. децембра Чачак, а 16. децембра Ужице.

Оцене о тактици борбеУреди

Према оцени Средоја Урошевића, тадашњег команданта Друге пролетерске дивизије, иницијативу током борби на Краљевачком мостобрану имале су снаге и штабови Црвене армије, док су се снаге НОВЈ приклониле њиховим концепцијама. Делом због прецењивања противника, делом због офанзивних планова на другом сектору који су онемогућивали дуготрајну концентрацију јачих снага, Црвена армија према немачком мостобрану није наступила амбициозно.

68. корпус ЦА ... по свему судећи није имао великих амбиција на овом сектору. По концентрацији - распореду својих снага, он је био више дефанзивно оријрнтисан. Његов превасходни задатак био је обезбедити леви бок главнини својих снага. Отуда по једна дивизија на правцима Чачак - Горњи Милановац и Краљево - Крагујевац, са дивизијом у резерви у рејону Топола - Младеновац. Совјетска команда је знала о каквој се немачкој групи на југу ради и тако се и поставила. Читава ова замисао процењује наше снаге, одвојене и оријентисане на поменуту немачку групу као недовољне

[16]

Снаге НОВЈ, по Урошевићу, такође су се непотребно приклониле за њих неадекватном облику борбених дејстава Црвене армије.

На тај начин ми смо напустили наш начин ратовања и почели смо да ратујемо као модерно наоружане јединице само без тог наоружања.

[16]

Јединице НОВЈ служиле су као помоћне снаге у фронталном ратовању, уместо да се, користећи простор и топографске одлике терена, забацују у дубину немачких положаја, при чему би биле знатно корисније и ефикасније.

положаји од Матарушке Бање па узводно, са обе стране Ибра на десетине километара били су непоседнути. То је био терен као наручен за наше јединице, али њих, слободних, није било.

[16]

Исправност овакве концепције сугерише успешно изведен смели напад 22-25. новембра у области Маглича и Богутовца, који је Немце коштао знатних губитака и натерао их на опсежне узвратне мере. Међутим, то је био само изолован случај, а не правило.

Стицајем ових околности, иако је постојала могућност да се пробој Групе армија Е знатно отежа или чак спречи, она није искоришћена, и „немачке трупе су се, скоро некажњене, извукле из нимало завидног положаја"[17].

РеференцеУреди

  1. 1,0 1,1 Урошевић 1997, стр. 36
  2. 2,0 2,1 Извештај команде Корпусне групе Милер Команди Групе армија Е, Зборник докумената и података о народноослободилачком рату југословенских народа, том XII (немачки документи), књига 4, документ 170
  3. 3,0 3,1 3,2 Из излагања Команданта Југоистока, Групе армија Ф, у јануару 1945, Otto Kumm: VORWÄRTS, PRINZ EUGEN! - Geschichte der 7. SS-Freiwilligen-Division "Prinz Eugen". pp. 305.
  4. ^ Ратни дневник Групе армија Е 1. октобар – 31. децембар 1944, 16. октобар - Зборник докумената и података о народноослободилачком рату југословенских народа, том XII (немачки документи), књига 4, Војноисторијски институт, Београд, Прилог 2
  5. ^ Ратни дневник Групе армија Е 1. октобар – 31. децембар 1944, 21. октобар - Зборник докумената и података о народноослободилачком рату југословенских народа, том XII (немачки документи), књига 4, Војноисторијски институт, Београд, Прилог 2
  6. ^ Ратни дневник Групе армија Е 1. октобар – 31. децембар 1944, 22. октобар - Зборник докумената и података о народноослободилачком рату југословенских народа, том XII (немачки документи), књига 4, Војноисторијски институт, Београд, Прилог 2
  7. 7,0 7,1 Erich Schmidt-Richberg: DER ENDKAMPF AUF DEM BALKAN. pp. 54.
  8. ^ Урошевић 1997, стр. 32.
  9. ^ Милојица Пантелић: 25. СРПСКА НОУ ДИВИЗИЈА. pp. 106–107
  10. ^ ОСЛОБОДИЛАЧКИ РАТ НАРОДА ЈУГОСЛАВИЈЕ - књига 2. pp. 377.
  11. ^ Ратни дневник Групе армија Ф 1. јули – 31. децембар 1944, 6. и 8. новембар - Зборник докумената и података о народноослободилачком рату југословенских народа, том XII (немачки документи), књига 4, Војноисторијски институт, Београд, Прилог 1
  12. ^ Ратни дневник Групе армија Ф 1. јули – 31. децембар 1944, 12. новембар - Зборник докумената и података о народноослободилачком рату југословенских народа, том XII (немачки документи), књига 4, Војноисторијски институт, Београд, Прилог 1
  13. ^ Средоје Урошевић: ДРУГА ПРОЛЕТЕРСКА ДИВИЗИЈА - ОПЕРАЦИЈЕ У ЖУПСКО-ЗАПАДНОМОРАВСКО - ИБАРСКОМ БАСЕНУ. pp. 35.
  14. ^ Otto Kumm: VORWÄRTS, PRINZ EUGEN!, Der Brückenkopf Kraljevo[мртва веза]страна 316
  15. 15,0 15,1 Средоје Урошевић: ДРУГА ПРОЛЕТЕРСКА ДИВИЗИЈА - ОПЕРАЦИЈЕ У ЖУПСКО-ЗАПАДНОМОРАВСКО - ИБАРСКОМ БАСЕНУ. pp. 37.
  16. 16,0 16,1 16,2 Средоје Урошевић: ДРУГА ПРОЛЕТЕРСКА ДИВИЗИЈА - ОПЕРАЦИЈЕ У ЖУПСКО-ЗАПАДНОМОРАВСКО - ИБАРСКОМ БАСЕНУ. pp. 36.
  17. ^ Средоје Урошевић: ДРУГА ПРОЛЕТЕРСКА ДИВИЗИЈА - ОПЕРАЦИЈЕ У ЖУПСКО-ЗАПАДНОМОРАВСКО - ИБАРСКОМ БАСЕНУ. pp. 38.

ЛитератураУреди

РеференцеУреди

ЛитератураУреди