Краљевство Енглеска

Краљевина Енглеска (енгл. Kingdom of England) назив је за државу за која је постојала на подручју северозападне Европе од 927. до 1707. На свом врхунцу Краљевина Енглеска је под својом влашћу држала две трећине Британије — подручје које одговара територији данашње Енглеске и Велса — као и оближња острва, не рачунајући мање прекоморске поседе и колоније успостављене у 16. и 17. веку.

Грб Енглеске
Застава Енглеске
Положај Енглеске

Краљевина Енглеска своје порекло води од држава које су током Велике сеобе народа у 5. веку почели успостављати германски досељеници у Британију, међу којима су се највише истицали Англи, Саси и Јити, а који ће касније бити познати под заједничким именом Англосаксонци, односно преци данашњих Енглеза. Међу тим државама (касније познатим као хептархија) до краја 9. века највише је ојачао Весекс чији ће владари отпочети процес уједињења, довршен 927. године под краљем Етелстаном Сјајним.[1] Године 1066. Енглеску су освојили Нормани чији се вођа, војвода Виљем Освајач, прогласио новим енглеским краљем, али и започео нова освајања,[2] која су до 1283. под власт Краљевине Енглеске подвргле суседни Велс (који је задржао одређену аутономију, првенствено у правним питањима, све до 16. века). На северу је, пак, успостављена граница са Краљевином Шкотском.

Године 1603. под Џејмсом I, првим владаром династије Стјуарт, успоставена је персонална унија између Енглеске и Шкотске која ће се одржати следећи век, уз краћи прекид изазван револуцијом и успоставом републиканског Комонвелта под Кромвелом. Године 1707. парламенти Краљевине Енглеске и Краљевине Шкотске донели су Законе о Унији којима су те две, дотада засебне државе, спојене у унитарну државу под именом Уједињено Краљевство Велике Британије чији је владар била краљица Ана од Велике Британије.

Територијалне поделе

уреди

Енглеске округе су основали Нормани, у већини случајева на основу ранијих области које су основали Англосаксонци. Они су престале да се користе за административне сврхе тек стварањем административних округа 1889. године.[3]

За разлику од делимично самоуправних општина које су покривале урбана подручја, окрузи средњовековне Енглеске постојали су првенствено као средство за спровођење власти централне владе, омогућавајући монарсима да врше контролу над локалним областима преко својих изабраних представника – првобитно шерифа, а касније лорд-поручника – и њихови подређених мировних судија.[4] Окрузи су у почетку коришћене за спровођење правде, прикупљање пореза и организацију војске, а касније за локалну управу и избор парламентарног представника.[5] Неким периферним окрузима с времена на време је даван палатински статус са неким војним и централним владиним функцијама које су биле поверене локалном племићу или бискупу. Последњи такав, палатински округ у Дараму, није изгубио овај посебан статус све до 19. века.

Иако је цела Енглеска била подељена на округе у време норманског освајања, неке грофовије су формиране знатно касније, све до 16. века. Због различитог порекла округи су се значајно разликовали по величини. Границе округа су биле прилично статичне између Закона у Велсу из 16. века и Закона о локалној управи из 1888. године.[6] Свака област је била одговорна за прикупљање пореза за централну владу; за локалну одбрану; и за правосуђе, преко поротних судова.[7]

Референце

уреди
  1. ^ Stenton, Frank (2001). Anglo-Saxon England (3rd изд.). Oxford University Press. стр. 340. ISBN 9780192801395. ; Reuter, Timothy, ур. (1995). The New Cambridge Medieval History. 3. Oxford University Press. стр. 496. ISBN 9780521364478. „His charters indicate that he was regarded henceforth as rex Anglorum ('king of the English') ; Fryde, E.B.; Greenway, D.E.; Porter, S.; Roy, I., ур. (1996). Handbook of British Chronology (3rd изд.). Cambridge University Press. стр. 25. ISBN 9780521563505. 
  2. ^ Brooke, Christopher; Keir, Gillian (1975). London, 800–1216: The Shaping of a City. University of California Press. ISBN 9780520026865. „...rivalry between City and government, between a commercial capital in the City and the political capital of quite a different empire in Westminster. 
  3. ^ „Vision of Britain”. Архивирано из оригинала 16. 04. 2017. г. Приступљено 19. 10. 2006.  – Type details for ancient county..; Youngs, Frederic A Jr. (1979). Guide to the Local Administrative Units of England, Vol.I: Southern England. London: Royal Historical Society. стр. xii—xiii. ISBN 978-0-901050-67-0. „'Ancient County: Counties are geographic entities whose origins reach back into the pre-Conquest period. They were derived either from Anglo-Saxon kingdoms whose size made them suitable administrative units when England was unified in the tenth century, or as artificial creations formed from larger kingdoms. The number of 'shires' (the Anglo-Saxon term) or 'counties' (Norman term) varied in the medieval period, particularly in the north of England. 
  4. ^ Chandler, J. A. (2007). „Local government before 1832”. Explaining Local Government: Local Government in Britain Since 1800. Manchester: Manchester University Press. стр. 2. ISBN 978-0-7190-6706-8. 
  5. ^ Hackwood, Frederick William (1920). The Story of the Shire, being the Lore, History and Evolution of English County Institutions (PDF). London: Heath Cranton Limited. ; Byrne, Tony (1994). Local Government in Britain. Harmondsworth: Penguin Books. ISBN 978-0-14-017663-6. 
  6. ^ „Vision of Britain”. Архивирано из оригинала 16. 04. 2017. г. Приступљено 19. 10. 2006.  – Census Geographies..
  7. ^ Winchester, Angus J L (1990). Discovering Parish Boundaries. Oxford: Shire Publications. ISBN 978-0-7478-0060-6. 

Литература

уреди

Спољашње везе

уреди