Крварење

Класификација	D ICD-10: R58; ICD-9-CM: 459.0; MeSH: D006470;
Спољашњи ресурси	MedlinePlus: 000045;

Крварење
Крварење
Синоними	Хеморагија
	Крварење из прста
Специјалности	Хитна медицинска помоћ, хематологија
Компликације	Ексангвинација, хиповолемијски шок, кома, шок
	[уреди на Википодацима]

Крварење, такође познат као хеморагија или једноставно губитак крви, представља истицање крви из организма приликом повреде крвног суда.^[1] Крварење се може јавити изнутра или споља кроз природни отвор као што су уста, нос, уво, уретра, вагина или анус, или кроз рану на кожи.

Хиповолемија је масивно смањење запремине крви, а смрт услед прекомерног губитка крви се назива искрвављењем.^[2] Типично, здрава особа може да издржи губитак од 10–15% укупне запремине крви без озбиљних медицинских потешкоћа (поређења ради, давањем крви обично се узима 8–10% запремине крви даваоца).^[3] Заустављање или контрола крварења назива се хемостаза и важан је део прве помоћи и операције. Употреба цијаноакрилатног лепка за спречавање крварења и заптивање бојних рана је дизајнирана и први пут коришћена у Вијетнамском рату. Данас многи медицински третмани користе медицинску верзију „супер лепка” уместо традиционалних шавова који се користе за мале ране које треба затворити на нивоу коже.

Дијагноза/имиџингУреди

Хемија диоксаборолана омогућава обележавање црвених крвних зрнаца радиоактивним флуоридом (¹⁸F), што омогућава снимање интрацеребралних крварења помоћу позитронске емисионе томографије (ПЕТ).^[4]

КласификацијаУреди

У зависности од тога да ли крв истиче у спољашњу средину или у унутрашњост организма, разликују се:^[5]

спољашње крварење,
унутрашње крварење

Унутрашнја крварења-крв се избацује преко телесних отвора. хематурија-постојање крви у мокраћи хемаптоа-постојање крви у испљувку хемаптизија-постојање крви у испљувку, али у виду жилица мелена-постојање крви у столици(столица је црна као талог од кафе) хематемеза-постојање крви у повраћеној маси

Постоји и подела крварења према типу конкретног крвног суда, па се разликују:

артеријско крварење -крв излази у јаком млазу и светлоцрвене је боје јер је обогаћена кисеоником
венско крварење -крв се слива низ рану и тамноцрвене је боје јер је угљен-диоксид у већој количини
капиларно крварење -јавља се у виду крваве росе
паренхиматозно -крварење унутрашњих органа

Масивно крварењеУреди

Иако не постоји универзално прихваћена дефиниција масивног крварења, следеће се може користити за идентификацију стања: „(i) губитак крви већи од запремине циркулишуће крви у периоду од 24 сата, (ii) губитак крви од 50% запремине циркулишуће крви у периоду од 3 сата, (iii) губитак крви већи од 150 ml/min, или (iv) губитак крви који захтева трансфузију плазме и тромбоцита."^[6]

Светска Здравствена ОрганизацијаУреди

Светска здравствена организација је направила стандардизовану скалу за мерење тежине крварења.^[7]

ЕтиологијаУреди

Отворени прелом кости потколенице, који је довео до повреде крвних судова и спољашњег крварења

Најчешћи узроци крварења су: прскање и разједање зида крвног суда и дијапедезно крварење.

Прскање зида крвног суда је један од најчешћих узрока крварења. Ово се дешава код судова који су захваћени атеросклерозом, а нарочито уколико је истовремено повишен крвни притисак. Осим тога, прскање се јавља и код анеуризми аорте, крвних судова мозга, срчаних комора итд.

Разједање зида крвног суда настаје због ширења разних запаљењских процеса (туберкулозе, гнојних запаљења, тифуса итд) и малигних тумора који најчешће показују тенденцију да инфилтрују и деструишу околна здрава ткива.

Дијапедезна крварења су углавном мала крварења, али су често многобројна (јавља се велики број појединачних малих крварења) и настају као резултат проласка црвених крвних зрнаца кроз зид крвног суда. Ово се може јавити код хемофилије (код које постоји склоност ка крварењу), хипопротромбинемије и хипофибриногенемије (поремећаја који се одликују недостатком протромбина и фибриногена - беланчевина које су важне у процесу згрушавања крви), тромботичне тромбоцитопеничне пурпуре (где се због неадекватне функције тромбоцита јављају бројна тачкаста крварења, хемолитичка анемија и др), примарне и секундарне тромбоцитопеније (обољења код којих је смањен број крвних плочица), урођене хеморагијске телангиектазије (наследне болести код које се јављају артериовенске малфорације у разним деловима организма), алергија, недостатка витамина Ц, деловања токсичних супстанци, хипоксије (недовољног дотока кисеоника у одређено подручје, што утиче и на ендотелне ћелије које облажу унутрашњост крвног суда и њихову пропустљивост) итд.

Последице и значајУреди

Након престанка крварења, судбина крви изливене у унутрашњост организма углавном зависи од њене количине. Мање количине крви бивају лизиране и фагоцитоване, док се у случају веће количине крви ствара везивна капсула и настаје псеудоцистична формација. Значај крварења зависи од његове локализације и количине изливене крви, а најопаснија су она која настају у пределу виталних зона - срца и мозга.

Системски ефекти настају код обилних крварења и подразумевају: пад крвног притиска, периферну вазоконстрикцију (сужавање крвних судова на периферији организма), централизацију крви (преусмеравање крви у виталне зоне - главу и грудни кош), појачано деловање антидиуретског хормона (који утиче на количину течности која се излучује преко бубрега), појачано деловање адреналина и норадреналина и сл. Уколико ови механизми нису у стању да обезбеде прилив довољне количине крви у виталне зоне и одговарајућу вредност крвног притиска, долази до настанка шока и могућ је и смртни исход.

МенаџментУреди

Акутно крварење од повреде коже често се третира применом директног притиска.^[8] За тешко повређене пацијенте, подвези су од помоћи у спречавању компликација шока.^[9] Неопходно је да се престане са применом антикоагуланаса и евентуално може постојати потреба да се поништи њихов ефекат код пацијената са клинички значајним крварењем.^[10] Пацијентима који су изгубили превелике количине крви може бити потребна трансфузија крви.^[11]

РефернцеУреди

^ „Bleeding Health Article”. Healthline. Архивирано из оригинала на датум 2011-02-10. Приступљено 2007-06-18.
^ „Dictionary Definitions of Exsanguination”. Reference.com. Архивирано из оригинала на датум 2007-07-11. Приступљено 2007-06-18.
^ „Blood Donation Information”. UK National Blood Service. Архивирано из оригинала на датум 2007-09-28. Приступљено 2007-06-18.
^ Wang, Ye; An, Fei-Fei; Chan, Mark; Friedman, Beth; Rodriguez, Erik A; Tsien, Roger Y; Aras, Omer; Ting, Richard (2017-01-05). „18F-positron-emitting/fluorescent labeled erythrocytes allow imaging of internal hemorrhage in a murine intracranial hemorrhage model”. Journal of Cerebral Blood Flow & Metabolism (на језику: енглески). 37 (3): 776—786. PMC 5363488  . PMID 28054494. doi:10.1177/0271678x16682510.
^ Manning JE (2003-11-04). „Fluid and Blood Resuscitation”. Ур.: Tintinalli JE, Kelen GD, Stapczynski JS. Emergency Medicine: A Comprehensive Study Guide, Sixth edition. McGraw Hill Professional. стр. 227. ISBN 978-0-07-150091-3.
^ Irita K (март 2011). „Risk and crisis management in intraoperative hemorrhage: Human factors in hemorrhagic critical events”. Korean J Anesthesiol. 60 (3): 151—60. PMC 3071477  . PMID 21490815. doi:10.4097/kjae.2011.60.3.151.
^ Webert K, Cook RJ, Sigouin CS, Rebulla P, Heddle NM (новембар 2006). „The risk of bleeding in thrombocytopenic patients with acute myeloid leukemia”. Haematologica. 91 (11): 1530—37. PMID 17043016.
^ „Severe bleeding: First aid”. Mayo Clinic (на језику: енглески). Приступљено 15. 6. 2020.
^ Scerbo, MH; Holcomb, JB; Taub, E; Gates, K; Love, JD; Wade, CE; Cotton, BA (децембар 2017). „The Trauma Center Is Too Late: Major Limb Trauma Without a Pre-hospital Tourniquet Has Increased Death From Hemorrhagic Shock”. J Trauma Acute Care Surg. 83 (6): 1165—1172. PMID 29190257. S2CID 19121937. doi:10.1097/TA.0000000000001666.
^ Hanigan, Sarah; Barnes, Geoffrey D. „Managing Anticoagulant-related Bleeding in Patients with Venous Thromboembolism”. American College of Cardiology. Приступљено 15. 6. 2020.
^ Nunez, TC; Cotton, BA (децембар 2009). „Transfusion Therapy in Hemorrhagic Shock”. Curr Opin Crit Care. 15 (6): 536—41. PMC 3139329  . PMID 19730099. doi:10.1097/MCC.0b013e328331575b.

ЛитератураУреди

Павле Будаков и сарадници: Патологија за студенте стоматологије, Медицински факултет Нови Сад. 2008. ISBN 978-86-7197-290-1. стр. 37—40.
Schultz, GS; Sibbald, RG; Falanga, V; Ayello, EA; Dowsett, C; Harding, K; Romanelli, M; Stacey, MC; Teot, L; Vanscheidt, W (март 2003). „Wound bed preparation: a systematic approach to wound management”. Wound Repair and Regeneration. 11 (s1): S1—28. PMID 12654015. doi:10.1046/j.1524-475X.11.s2.1.x.
Fletcher, J (2007). „Wound assessment and the TIME framework”. British Journal of Nursing. 16 (8): 462—4, 446. PMID 17551428. doi:10.12968/bjon.2007.16.8.23415.
Dowsett, C; Gronemann, M; Harding, K (2015). „Taking wound assessment beyond the edge”. Wounds International. 6 (1).
Dowsett, C; Protz, K; Drouard, M; Harding, K (мај 2015). „Triangle of wound assessment made easy” (PDF). Wounds International.
Lawton, S; Langøen, A (октобар 2009). „Assessing and managing vulnerable periwound skin”. World Wide Wounds. SMTL. Приступљено 9. 5. 2017.
Cornforth, A (децембар 2013). „Holistic wound assessment in primary care”. British Journal of Community Nursing. 18 (12): S28, S30, S32—4. PMID 24796082. doi:10.12968/bjcn.2013.18.Sup12.S28.
Ackermann, PW; Hart, DA (октобар 2013). „Influence of Comorbidities: Neuropathy, Vasculopathy, and Diabetes on Healing Response Quality”. Advances in Wound Care. 2 (8): 410—421. PMC 3842870  . PMID 24688829. doi:10.1089/wound.2012.0437.
Anderson, K; Hamm, R (децембар 2012). „Factors That Impair Wound Healing”. Advances in Wound Care. 4 (4): 84—91. PMC 4495737  . PMID 26199879. doi:10.1016/j.jccw.2014.03.001.
Guo, S; Dipietro, LA (март 2010). „Factors affecting wound healing”. Journal of Dental Research. 89 (3): 219—29. PMC 2903966  . PMID 20139336. doi:10.1177/0022034509359125.
Gosain, A; Dipietro, L (март 2004). „Aging and wound healing”. World Journal of Surgery. 28 (3): 321—6. PMID 14961191. doi:10.1007/s00268-003-7397-6.
Wilson, JA; Clark, JJ (2003). „Obesity: impediment to wound healing”. Critical Care Nursing Quarterly. 26 (2): 119—32. PMID 12744592. doi:10.1097/00002727-200304000-00006.
Arnold, M; Barbul, A (јун 2006). „Nutrition and wound healing”. Plastic & Reconstructive Surgery. 117 (7S): 42S—58S. PMID 16799374. doi:10.1097/01.prs.0000225432.17501.6c.
Russell, L (март 2001). „The importance of patients' nutritional status in wound healing”. British Journal of Nursing. 10 (6S): S42, S44—9. PMID 12070399. doi:10.12968/bjon.2001.10.Sup1.5336.
„Drugs that delay wound healing”. Prescrire International. 22 (137): 94—8. април 2013. PMID 23662318.
Frykberg, RG; Banks, J (септембар 2015). „Challenges in the treatment of chronic wounds”. Advances in Wound Care. 4 (9): 560—582. PMC 4528992  . PMID 26339534. doi:10.1089/wound.2015.0635.
Nicks, BA; Ayello, EA; Woo, K; Nitzki-George, D; Sibbald, RG (децембар 2010). „Acute wound management: revisiting the approach to assessment, irrigation, and closure considerations”. International Journal of Emergency Medicine. 3 (4): 399—407. PMC 3047833  . PMID 21373312. doi:10.1007/s12245-010-0217-5.
Hollinworth, H (октобар 2009). „Challenges in protecting peri-wound skin”. Nursing Standard. 24 (7): 53—4, 56, 58 passim. PMID 19927560. doi:10.7748/ns2009.10.24.7.53.c7330.
Woo, KY; Ayello, EA; Sibbald, G. (2009). „The skin and periwound skin disorders and management”. Wound Healing Southern Africa. 2 (2).

Спољашње везеУреди

Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).

[1] „Bleeding Health Article”. Healthline. Архивирано из оригинала на датум 2011-02-10. Приступљено 2007-06-18.

[2] „Dictionary Definitions of Exsanguination”. Reference.com. Архивирано из оригинала на датум 2007-07-11. Приступљено 2007-06-18.

[3] „Blood Donation Information”. UK National Blood Service. Архивирано из оригинала на датум 2007-09-28. Приступљено 2007-06-18.

[4] Wang, Ye; An, Fei-Fei; Chan, Mark; Friedman, Beth; Rodriguez, Erik A; Tsien, Roger Y; Aras, Omer; Ting, Richard (2017-01-05). „18F-positron-emitting/fluorescent labeled erythrocytes allow imaging of internal hemorrhage in a murine intracranial hemorrhage model”. Journal of Cerebral Blood Flow & Metabolism (на језику: енглески). 37 (3): 776—786. PMC 5363488  . PMID 28054494. doi:10.1177/0271678x16682510.

[EM2004-5] Manning JE (2003-11-04). „Fluid and Blood Resuscitation”. Ур.: Tintinalli JE, Kelen GD, Stapczynski JS. Emergency Medicine: A Comprehensive Study Guide, Sixth edition. McGraw Hill Professional. стр. 227. ISBN 978-0-07-150091-3.

[pmid21490815-6] Irita K (март 2011). „Risk and crisis management in intraoperative hemorrhage: Human factors in hemorrhagic critical events”. Korean J Anesthesiol. 60 (3): 151—60. PMC 3071477  . PMID 21490815. doi:10.4097/kjae.2011.60.3.151.

[pmid17043016-7] Webert K, Cook RJ, Sigouin CS, Rebulla P, Heddle NM (новембар 2006). „The risk of bleeding in thrombocytopenic patients with acute myeloid leukemia”. Haematologica. 91 (11): 1530—37. PMID 17043016.

[8] „Severe bleeding: First aid”. Mayo Clinic (на језику: енглески). Приступљено 15. 6. 2020.

[9] Scerbo, MH; Holcomb, JB; Taub, E; Gates, K; Love, JD; Wade, CE; Cotton, BA (децембар 2017). „The Trauma Center Is Too Late: Major Limb Trauma Without a Pre-hospital Tourniquet Has Increased Death From Hemorrhagic Shock”. J Trauma Acute Care Surg. 83 (6): 1165—1172. PMID 29190257. S2CID 19121937. doi:10.1097/TA.0000000000001666.

[10] Hanigan, Sarah; Barnes, Geoffrey D. „Managing Anticoagulant-related Bleeding in Patients with Venous Thromboembolism”. American College of Cardiology. Приступљено 15. 6. 2020.

[11] Nunez, TC; Cotton, BA (децембар 2009). „Transfusion Therapy in Hemorrhagic Shock”. Curr Opin Crit Care. 15 (6): 536—41. PMC 3139329  . PMID 19730099. doi:10.1097/MCC.0b013e328331575b.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

Класификација	D ICD-10: R58 ICD-9-CM: 459.0 MeSH: D006470
Спољашњи ресурси	MedlinePlus: 000045