Крварење
Крварење, такође познат као хеморагија или једноставно губитак крви, представља истицање крви из организма приликом повреде крвног суда.[1] Крварење се може јавити изнутра или споља кроз природни отвор као што су уста, нос, уво, уретра, вагина или анус, или кроз рану на кожи.
Крварење | |
---|---|
Синоними | Хеморагија |
![]() | |
Крварење из прста | |
Специјалности | Хитна медицинска помоћ, хематологија |
Компликације | Ексангвинација, хиповолемијски шок, кома, шок |
Хиповолемија је масивно смањење запремине крви, а смрт услед прекомерног губитка крви се назива искрвављењем.[2] Типично, здрава особа може да издржи губитак од 10–15% укупне запремине крви без озбиљних медицинских потешкоћа (поређења ради, давањем крви обично се узима 8–10% запремине крви даваоца).[3] Заустављање или контрола крварења назива се хемостаза и важан је део прве помоћи и операције. Употреба цијаноакрилатног лепка за спречавање крварења и заптивање бојних рана је дизајнирана и први пут коришћена у Вијетнамском рату. Данас многи медицински третмани користе медицинску верзију „супер лепка” уместо традиционалних шавова који се користе за мале ране које треба затворити на нивоу коже.
Дијагноза/имиџинг
уредиХемија диоксаборолана омогућава обележавање црвених крвних зрнаца радиоактивним флуоридом (18F), што омогућава снимање интрацеребралних крварења помоћу позитронске емисионе томографије (ПЕТ).[4]
Класификација
уредиУ зависности од тога да ли крв истиче у спољашњу средину или у унутрашњост организма, разликују се:[5]
- спољашње крварење,
- унутрашње крварење
Унутрашња крварења-крв се избацује преко телесних отвора. хематурија-постојање крви у мокраћи хемаптоа-постојање крви у испљувку хемаптизија-постојање крви у испљувку, али у виду жилица мелена-постојање крви у столици(столица је црна као талог од кафе) хематемеза-постојање крви у повраћеној маси
Постоји и подела крварења према типу конкретног крвног суда, па се разликују:
- артеријско крварење -крв излази у јаком млазу и светлоцрвене је боје јер је обогаћена кисеоником
- венско крварење -крв се слива низ рану и тамноцрвене је боје јер је угљен-диоксид у већој количини
- капиларно крварење -јавља се у виду крваве росе
- паренхиматозно -крварење унутрашњих органа
Масивно крварење
уредиИако не постоји универзално прихваћена дефиниција масивног крварења, следеће се може користити за идентификацију стања: „(i) губитак крви већи од запремине циркулишуће крви у периоду од 24 сата, (ii) губитак крви од 50% запремине циркулишуће крви у периоду од 3 сата, (iii) губитак крви већи од 150 ml/min, или (iv) губитак крви који захтева трансфузију плазме и тромбоцита."[6]
Светска Здравствена Организација
уредиСветска здравствена организација је направила стандардизовану скалу за мерење тежине крварења.[7]
Етиологија
уредиНајчешћи узроци крварења су: прскање и разједање зида крвног суда и дијапедезно крварење.
Прскање зида крвног суда је један од најчешћих узрока крварења. Ово се дешава код судова који су захваћени атеросклерозом, а нарочито уколико је истовремено повишен крвни притисак. Осим тога, прскање се јавља и код анеуризми аорте, крвних судова мозга, срчаних комора итд.
Разједање зида крвног суда настаје због ширења разних запаљењских процеса (туберкулозе, гнојних запаљења, тифуса итд) и малигних тумора који најчешће показују тенденцију да инфилтрују и деструишу околна здрава ткива.
Дијапедезна крварења су углавном мала крварења, али су често многобројна (јавља се велики број појединачних малих крварења) и настају као резултат проласка црвених крвних зрнаца кроз зид крвног суда. Ово се може јавити код хемофилије (код које постоји склоност ка крварењу), хипопротромбинемије и хипофибриногенемије (поремећаја који се одликују недостатком протромбина и фибриногена - беланчевина које су важне у процесу згрушавања крви), тромботичне тромбоцитопеничне пурпуре (где се због неадекватне функције тромбоцита јављају бројна тачкаста крварења, хемолитичка анемија и др), примарне и секундарне тромбоцитопеније (обољења код којих је смањен број крвних плочица), урођене хеморагијске телангиектазије (наследне болести код које се јављају артериовенске малфорације у разним деловима организма), алергија, недостатка витамина Ц, деловања токсичних супстанци, хипоксије (недовољног дотока кисеоника у одређено подручје, што утиче и на ендотелне ћелије које облажу унутрашњост крвног суда и њихову пропустљивост) итд.
Последице и значај
уредиНакон престанка крварења, судбина крви изливене у унутрашњост организма углавном зависи од њене количине. Мање количине крви бивају лизиране и фагоцитоване, док се у случају веће количине крви ствара везивна капсула и настаје псеудоцистична формација. Значај крварења зависи од његове локализације и количине изливене крви, а најопаснија су она која настају у пределу виталних зона - срца и мозга.
Системски ефекти настају код обилних крварења и подразумевају: пад крвног притиска, периферну вазоконстрикцију (сужавање крвних судова на периферији организма), централизацију крви (преусмеравање крви у виталне зоне - главу и грудни кош), појачано деловање антидиуретског хормона (који утиче на количину течности која се излучује преко бубрега), појачано деловање адреналина и норадреналина и сл. Уколико ови механизми нису у стању да обезбеде прилив довољне количине крви у виталне зоне и одговарајућу вредност крвног притиска, долази до настанка шока и могућ је и смртни исход.
Менаџмент
уредиАкутно крварење од повреде коже често се третира применом директног притиска.[8] За тешко повређене пацијенте, подвези су од помоћи у спречавању компликација шока.[9] Неопходно је да се престане са применом антикоагуланаса и евентуално може постојати потреба да се поништи њихов ефекат код пацијената са клинички значајним крварењем.[10] Пацијентима који су изгубили превелике количине крви може бити потребна трансфузија крви.[11]
Референце
уреди- ^ „Bleeding Health Article”. Healthline. Архивирано из оригинала 2011-02-10. г. Приступљено 2007-06-18.
- ^ „Dictionary Definitions of Exsanguination”. Reference.com. Архивирано из оригинала 2007-07-11. г. Приступљено 2007-06-18.
- ^ „Blood Donation Information”. UK National Blood Service. Архивирано из оригинала 2007-09-28. г. Приступљено 2007-06-18.
- ^ Wang, Ye; An, Fei-Fei; Chan, Mark; Friedman, Beth; Rodriguez, Erik A; Tsien, Roger Y; Aras, Omer; Ting, Richard (2017-01-05). „18F-positron-emitting/fluorescent labeled erythrocytes allow imaging of internal hemorrhage in a murine intracranial hemorrhage model”. Journal of Cerebral Blood Flow & Metabolism (на језику: енглески). 37 (3): 776—786. PMC 5363488 . PMID 28054494. doi:10.1177/0271678x16682510.
- ^ Manning JE (2003-11-04). „Fluid and Blood Resuscitation”. Ур.: Tintinalli JE, Kelen GD, Stapczynski JS. Emergency Medicine: A Comprehensive Study Guide, Sixth edition. McGraw Hill Professional. стр. 227. ISBN 978-0-07-150091-3.
- ^ Irita K (март 2011). „Risk and crisis management in intraoperative hemorrhage: Human factors in hemorrhagic critical events”. Korean J Anesthesiol. 60 (3): 151—60. PMC 3071477 . PMID 21490815. doi:10.4097/kjae.2011.60.3.151.
- ^ Webert K, Cook RJ, Sigouin CS, Rebulla P, Heddle NM (новембар 2006). „The risk of bleeding in thrombocytopenic patients with acute myeloid leukemia”. Haematologica. 91 (11): 1530—37. PMID 17043016.
- ^ „Severe bleeding: First aid”. Mayo Clinic (на језику: енглески). Приступљено 15. 6. 2020.
- ^ Scerbo, MH; Holcomb, JB; Taub, E; Gates, K; Love, JD; Wade, CE; Cotton, BA (децембар 2017). „The Trauma Center Is Too Late: Major Limb Trauma Without a Pre-hospital Tourniquet Has Increased Death From Hemorrhagic Shock”. J Trauma Acute Care Surg. 83 (6): 1165—1172. PMID 29190257. S2CID 19121937. doi:10.1097/TA.0000000000001666.
- ^ Hanigan, Sarah; Barnes, Geoffrey D. „Managing Anticoagulant-related Bleeding in Patients with Venous Thromboembolism”. American College of Cardiology. Приступљено 15. 6. 2020.
- ^ Nunez, TC; Cotton, BA (децембар 2009). „Transfusion Therapy in Hemorrhagic Shock”. Curr Opin Crit Care. 15 (6): 536—41. PMC 3139329 . PMID 19730099. doi:10.1097/MCC.0b013e328331575b.
Литература
уреди- Павле Будаков и сарадници: Патологија за студенте стоматологије. 2008. стр. 37—40. ISBN 978-86-7197-290-1., Медицински факултет Нови Сад.
- Schultz, GS; Sibbald, RG; Falanga, V; Ayello, EA; Dowsett, C; Harding, K; Romanelli, M; Stacey, MC; Teot, L; Vanscheidt, W (март 2003). „Wound bed preparation: a systematic approach to wound management”. Wound Repair and Regeneration. 11 (s1): S1—28. PMID 12654015. doi:10.1046/j.1524-475X.11.s2.1.x.
- Fletcher, J (2007). „Wound assessment and the TIME framework”. British Journal of Nursing. 16 (8): 462—4, 446. PMID 17551428. doi:10.12968/bjon.2007.16.8.23415.
- Dowsett, C; Gronemann, M; Harding, K (2015). „Taking wound assessment beyond the edge”. Wounds International. 6 (1). Архивирано из оригинала 04. 05. 2018. г. Приступљено 26. 12. 2021.
- Dowsett, C; Protz, K; Drouard, M; Harding, K (мај 2015). „Triangle of wound assessment made easy”. Wounds International.
- Lawton, S; Langøen, A (октобар 2009). „Assessing and managing vulnerable periwound skin”. World Wide Wounds. SMTL. Приступљено 9. 5. 2017.
- Cornforth, A (децембар 2013). „Holistic wound assessment in primary care”. British Journal of Community Nursing. 18 (12): S28, S30, S32—4. PMID 24796082. doi:10.12968/bjcn.2013.18.Sup12.S28.
- Ackermann, PW; Hart, DA (октобар 2013). „Influence of Comorbidities: Neuropathy, Vasculopathy, and Diabetes on Healing Response Quality”. Advances in Wound Care. 2 (8): 410—421. PMC 3842870 . PMID 24688829. doi:10.1089/wound.2012.0437.
- Anderson, K; Hamm, R (децембар 2012). „Factors That Impair Wound Healing”. Advances in Wound Care. 4 (4): 84—91. PMC 4495737 . PMID 26199879. doi:10.1016/j.jccw.2014.03.001.
- Guo, S; Dipietro, LA (март 2010). „Factors affecting wound healing”. Journal of Dental Research. 89 (3): 219—29. PMC 2903966 . PMID 20139336. doi:10.1177/0022034509359125.
- Gosain, A; Dipietro, L (март 2004). „Aging and wound healing”. World Journal of Surgery. 28 (3): 321—6. PMID 14961191. doi:10.1007/s00268-003-7397-6.
- Wilson, JA; Clark, JJ (2003). „Obesity: impediment to wound healing”. Critical Care Nursing Quarterly. 26 (2): 119—32. PMID 12744592. doi:10.1097/00002727-200304000-00006.
- Arnold, M; Barbul, A (јун 2006). „Nutrition and wound healing”. Plastic & Reconstructive Surgery. 117 (7S): 42S—58S. PMID 16799374. doi:10.1097/01.prs.0000225432.17501.6c.
- Russell, L (март 2001). „The importance of patients' nutritional status in wound healing”. British Journal of Nursing. 10 (6S): S42, S44—9. PMID 12070399. doi:10.12968/bjon.2001.10.Sup1.5336.
- „Drugs that delay wound healing”. Prescrire International. 22 (137): 94—8. април 2013. PMID 23662318.
- Frykberg, RG; Banks, J (септембар 2015). „Challenges in the treatment of chronic wounds”. Advances in Wound Care. 4 (9): 560—582. PMC 4528992 . PMID 26339534. doi:10.1089/wound.2015.0635.
- Nicks, BA; Ayello, EA; Woo, K; Nitzki-George, D; Sibbald, RG (децембар 2010). „Acute wound management: revisiting the approach to assessment, irrigation, and closure considerations”. International Journal of Emergency Medicine. 3 (4): 399—407. PMC 3047833 . PMID 21373312. doi:10.1007/s12245-010-0217-5.
- Hollinworth, H (октобар 2009). „Challenges in protecting peri-wound skin”. Nursing Standard. 24 (7): 53—4, 56, 58 passim. PMID 19927560. doi:10.7748/ns2009.10.24.7.53.c7330.
- Woo, KY; Ayello, EA; Sibbald, G. (2009). „The skin and periwound skin disorders and management”. Wound Healing Southern Africa. 2 (2).
Спољашње везе
уредиКласификација | |
---|---|
Спољашњи ресурси |
Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |