Креманско пророчанство

Креманско пророчанство је зборник наводних пророчанстава златиборске породице Тарабића. Добило је име по Кремнима, селу на северу Златибора у коме живи породица Тарабић.

Оспоравање пророчанства уреди

О креманском пророчанству је, између осталих, писао и Воја Антонић, у књизи „Креманско непророчанство: студија једне обмане“. Утврдио је да постоји 12 издања књиге „Креманско пророчанство“, које су све различите и мењане током времена. Током свог истраживања посетио је Кремнa, где су му понуђени „оригинални рукописи“ Митра Тарабића, који је био неписмен.[1] Антонић је тиме недвосмислено доказао да се не ради ни о каквом пророчанству, већ о вешто смишљеној и годинама потхрањиваној манипулацији насталој у политичке сврхе.

Иницијална потреба за настанком пророчанства било је оправдање развода брака између краља Милана Обреновића и краљице Наталије. У ту сврху су Чеда Мијатовић и Пера Тодоровић објавили низ текстова о „пророцима из Кремана“, у којима је, између осталог, проречена и неминовност развода овог брака.[2]

Такозвана пророчанства породице Тарабића је наводно забележио прота Захарије Захарић и пренео их др Радовану Казимировићу, а он их је објавио у књизи „Тајанствене појаве у српском народу и Креманско пророчанство“. Међутим, истраживања[1] говоре да је стварање мита започето 1902. године, када је Пера Тодоровић у "Малим новинама" објавио сведочење тадашњег министра иностраних дела, Чеде Мијатовића, о томе како се краљ Милан Обреновић позвао на пророке из Кремана када је требало да се разведе од краљице Наталије.[3]

Види још уреди

Референце уреди

Спољашње везе уреди