Крива Паланка је град у Северној Македонији, у североисточном делу државе, подно Осоговских планина. Крива Паланка је седиште истоимене општине Крива Паланка.

Крива Паланка
Крива Паланка
Застава
Грб
Административни подаци
Држава Северна Македонија
ОпштинаКрива Паланка
Основан1633.
Становништво
Становништво
 — 14.558
 — густина30,28 ст./km2
Географске карактеристике
Координате42° 12′ 24″ С; 22° 20′ 13″ И / 42.206710224549845° С; 22.33699137105575° И / 42.206710224549845; 22.33699137105575
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина651 m
Површина480,81 km2
Крива Паланка на карти Северне Македоније
Крива Паланка
Крива Паланка
Крива Паланка на карти Северне Македоније
Остали подаци
ГрадоначелникСашко Митовски (СДСМ)
Поштански број1330
Позивни број(0)31
Веб-сајт
krivapalanka.gov.mk

Кроз Криву Паланку протиче Крива Река. У близини Криве Паланке се налази манастир Свети Јоаким Осоговски. Град је удаљен од Куманова 60 km, а од Скопља 100 km. У општини живи преко 20 хиљада становника. Крива Паланка се налази близу граничног прелаза са БугарскомДеве Баир“. Градоначалник је Сашко Митовски.

Порекло назива

уреди

Име града потиче од турског назива за Криву реку, „Егри Дере“ (егри=крива, дере=река), на чијим обалама лежи град.[1] Ерги Дере био је стари назив града. Временом је реч „паланка“ заменила турску реч „дере“.

Географија

уреди

Град Крива Паланка је смештен у крајње североисточном делу Северне Македоније, близу државне тромеђе са Србијом и Бугарском. Од најближег града, Куманова град је удаљен 60 km источно, а од главног града Скопља 100 km источно.

Рељеф: Крива Паланка се налази у историјској области Славиште. Насеље је положено у узаној долини Криве реке, на приближно 650 m надморске висине. северно од града издижу се планине Герман и Билина, а јужно Осоговске планине.

Клима у Кривој Паланци је континентална.

Воде: Кроз Криву Паланку протиче Крива Река, која дели град на северни и јужни део.

Историја

уреди
 
Манастир светог Јоакима Осоговског у близини Криве Паланке
 
Крива Паланка и Крива Река

Крива Паланка је један од најмлађих градова у Северној Македонији. Град је под именом „Ерги Дере“ основао турски везир Бајрам-паша, као утврду за заштиту важног караванског пута од Скопља за Софију. Град је био намењен јачању ове области Македоније. У турским документима је забележено да је град основан 1633. године по хришћанском, односно 1403. године по муслиманском календару. Тај документ, који је био написан на плочи, чуван је на улазу у на тврђаву и био је написан арапском азбуком. Касније је плоча премештена у џамију, која се налазила у самом средишту града. Данас се ова плоча са датумом оснивања града чува у Историјском музеју у Скопљу. По другом извору место са околином помиње се 1371. године као посед српских великаша Дејановића.[2]

Добар положај на коме се налази, овом малом насељу је омогућио да прерасте у веће насељено место. Према пописима из 19. века, град се водио као место насељено Бугарима (хришћанима) и Турцима (муслиманима).

За време Карпошевог устанка 1689. године, Крива Паланка заједно са околином била је важно упориште његових устаника. Због тога су након гушења устанка, османске власти провеле масовног притиска на становништво, па и насилна пресељења у друге крајеве. У граду је образован значајан хришћански слој, који је у 19. веку на својим плећима понео преображај и развој града у град са хришћанским и православним манирима. Током овог периода у Криву Паланку долази Јоаким Крчовски, који је помогао локалним трговцима од 1814—1819. године, и који је у Будиму одштампао својих пет познатих књига, уз то одржавши и јавни говор. Крчовски не само да је развио потребу за описмењавањем, већ је извршио и пресудни подстицај за оснивање црквено-ћелијне школе 1817. године. која је била смештена у приватној кући, у чијој близини је 1833. године, уз велики допринос локалног трговца Давида Јереја, изграђена градска Црква Светог Димитрија.

Крива Паланка је крајем 19. века била варош са 4-5.000 становника, а поред Турака има доста православних, међу којима и Власа сточара који номаде. Преко Дурачке реке водио је тада камени мост, а преко Криве реке су три лоше дрвене ћуприје. Дућани и занатске радње су све у низу, око ућумата (суднице). У околини има мало кречњака па су куће зато ретко окречене. Од култура доста има шљива, од којих се прави ракија шљивовица. Од јавних здања ту су две џамије и једна текија са 2-3 дервиша. Срби и бугарски егзархисти деле једне цркву на крају вароши. Српска школа је такође на крају насеља а отворена 1894. године.[1]

Након Првог балканског рата 1912. године, Османлије су напустиле Криву Паланку, те је она потпала под власт Краљевине Србије све до 1915. године. За време Првог светског рата, између 1915. и 1918. године, окупирали су је Бугари. Након рата ту је саграђена спомен-капела изгинулим српским ратницима за ослобођење.[3] Од 1918. године, град је у саставу Краљевине СХС и тад први пут постаје средиште општине. Тад је изграђено и неколико значајних грађевина: зграда општине, официрски дом, зграда гимназије, болница итд. Тад је направљена и прва регулација корита Криве Реке и први урбанистички план. Градић је почео да добија изглед који је у основи задржао и данас. За време Другог светског рата, од 1941. до 1944. године, Криву Паланку су поново окупирали Бугари. Од 1944. до 1991. године град је у саставу СФРЈ, а од 1991. године у саставу Северне Македоније.

Становништво

уреди

Крива Паланка је према последњем попису из 2002. године имала 14.558 становника, следећег националног састава:

Попис 2002.‍
Македонци
  
13.758 94,50%
Роми
  
668 4,58%
Срби
  
88 0,60%
Турци
  
2 0,01%
Власи
  
2 0,01%
Бошњаци
  
1 0,00%
остали
  
39 0,26%
укупно: 14,558

Претежна вероисповест месног становништва је православље.

Економија

уреди

Још од настанка града, трговина је најразвијенија грана економије због близине бугарске границе. Друге развијене гране су земљорадња (највише се узгаја кромпир а у мањој мери кукуруз, пшеница, јечам, раж, овас и др.) и рударство (познатији рудници су рудник олова и цинка Тораница и рудник „Бентомак”). У центру Криве Паланке постоји више старих занатских радњи попут часовничара, казанџија, оптичара и других занатлија који и даље активно раде. У центру града налази се и робна кућа, а на ободима града постоји неколико пилана и постројења за сечу и обраду дрвета за огрев и намештај.

У граду се налази неколико обданишта, три основне школе и гимназија „Ѓорче Петров“.

Због свог географског положаја град се налази са европском железничком коридору Г-8 и то је разлог што већ дуго година постоји план за продужетак железничке пруге од Куманова до Криве Паланке и даље до границе са Бугарском. Изградња прве деонице ове пруге је у току и до сада је изграђено 8 km пруге од Куманова до места Бељаковце а крај свих радова очекује се 2023. године.[4]

У плану је и скорија реализација пројекта гасификације града за шта је већ обезбеђен новац.

Културне знаменитости

уреди

Поред града налази се манастир светог Јоакима Осоговског. Основан је у 12. веку и познат је и по имену „Сарандапор“.

По предању, његов оснивач био је пустињак и чудотворац Свети Јоаким Осоговски или Св. Јанићије Осоговски[1] (по српски). Данашњи изглед потиче из 19. века, када је манастир у потпуности обновљен.

Занимљивости

уреди

Околина овог малог планинског градића богата је рудама (локалитет из античких времена), па су је у 13. веку населили Саси, који су се временом стопили са словенским становништвом. Но и данас постоје њихови трагови у бројним топонимима, који имају немачко порекло (нпр. планина и село Герман, село Луке, планина Осогово итд).

Галерија

уреди

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ а б в "Цариградски гласник", Цариград 1899. године
  2. ^ "Просветни гласник", Београд 1902. године
  3. ^ "Политика", Београд 3. јун 2018. године
  4. ^ „Ќе имаме железничка пруга помеѓу Бугарија и Македонија до 2023 година - Tatkovina”. Tatkovina (на језику: бугарски). 18. 05. 2018. Приступљено 08. 07. 2018. 

Спољашње везе

уреди