Бјеловарско-крижевачка жупанија

жупанија Краљевине Хрватске и Славоније
(преусмерено са Крижевачка жупанија)

Бјеловарско-крижевачка жупанија (лат. Comitatus Belovariensis-Crisiensis, мађ. Belovár-Kőrös vármegye, нем. Komitat Bellau-Kreutz) назив је историјске жупаније у Краљевини Хрватској и Славонији унутар Земаља круне св. Стефана након Хрватско-угарске нагодбе. Постојала је од 1886. до 1918. године, а центар јој је био у Бјеловару.

Бјеловарско-крижевачка жупанија
Положај
ДржаваКраљевина Хрватска и Славонија
Админ. центарБјеловар
ЖупанПетар Зрелец (1921—1924.)
Површина5,048 км² km2
Становништво1910.
 — број ст.332.592

Географија

уреди

Бјеловарско-крижевачка жупанија граничила је са жупанијом Сомођ у Угарском краљевству, Вировитичком, Пожешком, Вараждинском и Загребачком жупанијом у Хрватско-славонском краљевству. Њену северну границу чинила је река Драва, а око 1910. површина јој је обухватала 5.048 km².

 
Детаљна мапа жупаније

Историја

уреди

Бјеловарско-крижевачка жупанија је настала 1886. године, уједињењем двају дотадашњих жупанија, Бјеловарске и Крижевачке, а обједињавање њихових жупанијских управа извршено је по слову Закона о уређењу управе и устројства жупанија. Новостворена жупанија наследила је администативну структуру и историјске традиције својих претходница, како младе Бјеловарске жупаније која је основана 1871. године, тако и древне Крижевачке жупаније која је основана још у средњем веку (лат. Comitatus Crisiensis).[1]

Питање обједињавања поменутих жупанија било је отворено још од времена развојачења старог Вараждинског генералата, чије су регименте (крижевачка и ђурревачка) укинуте 1871. године и реорганизоване у нову Бјеловарску жупанију, која се граничила са старом Крижевачком жупанијом, тако да се од почетка постављало питање о њиховом евентуалном спајању, које је најзад и спроведено 1886. године.[2]

Године 1918, након што је Хрватска раскинула државно-правне везе с Аустроугарском и постала делом Краљевине СХС, и подручје ове жупаније постало је делом исте. Наставила је да постоји као административна јединица све до увођења нове обласне организације (1921-1924).[3]

Попис великих жупана

уреди

Велики жупани бјерловарско-крижевачки били су:[4]

  • Будислав пл. Будисављевић-Приедорски (1886—1889.)
  • Радислав Рубидо-Зихи (1889—1893.)
  • Милутин пл. Кукуљевић-Сакцински (1893—1904.)
  • Теодор Георгијевић (1904—1910.)
  • Ђуро Дедовић (1910 – 1914)
  • Гјуро Дедовић (1910—1914.)
  • Теодор Бошњак (1914)
  • Владимир Трешчец-Брањски (1914 – 1915)
  • Ладислав пл. Лабаш-Блажековечки (1915 – 1918)
  • Гавро Гојковић (1918)
  • Матија Лисичар (1919)
  • Лука Шошки (1919—1920.)
  • Петар Зрелец (1921—1924.)

Становништво

уреди

Према попису из 1910. жупанија је имала 332.592 становника, а по језику којим је говорило подељено је овако:

Управна подела

уреди

Почетком 20. века, жупанија је била подељена на следеће котареве:

Котареви
Котар Средиште
Бјеловар Бјеловар
Чазма Чазма
Гарешница Гарешница
Гјургјевац Ђурђевац
Грубишно Поље Грубишно Поље
Копривнициа Копривница
Крижевци Крижевци
Кутина Кутина
Муниципални градови
Бјеловар
Копривница
Крижевци

Извори

уреди
  1. ^ „Povijest Bjelovarsko-bilogorske županije”. Архивирано из оригинала 02. 05. 2012. г. Приступљено 14. 06. 2012. 
  2. ^ Valentić 1981.
  3. ^ Димић 2001, стр. 111-117.
  4. ^ Željko Karaula, Veliki župani bjelovarski 1872./1924—1941./1945., HAZU - HAZU Bjelovar - Gradski muzej Bjelovar - Državni arhiv Bjelovar, Zagreb-Bjelovar, 2011.

Литература

уреди