Википедија

Криминал на Косову и Метохији

Косово и Метохија су у комунистичкој Југославији имали најнижу стопу криминала у целој земљи.[1] После рата на Косову и Метохији (1999), регион је постао значајан центар организованог криминала, трговине дрогом, трговине људима и трговине људским органима. Такође постоји етнички сукоб између Албанаца и Срба. Током 1990-их велики број становништва Косова и Метохије преселио се у западну и средњу Европу, а уз политичку нестабилнст, створени су идеални услови да Косово и Метохија постане „европско средиште злочина”.[2] УНМИК је 1999. године основао Полицију Косова. Године 2004. она је имала оперативне снаге од 7.000 полицајаца, док је 2010. тај број повећан на 9.000. Депримирајућа стопа криминала довела је 2008. године до додатног распоређивања цивилних ресурса под називом ЕУЛЕКС.

Полицијско возило на улици у Приштини

Извештај о злочину и безбедности на Косову и Метохији за 2012. годину Стејт департмента наводи следеће,

„Висока незапосленост и други економски фактори подстичу криминалне активности на Косову и Метохији. На овом простору се јавља учестали стамбени и нерезиденцијални криминал. Улични злочини који се састоје од крађе и отимања новчаника представљају озбиљан проблем на Косову и Метохији, посебно у Приштини. Криминалци често чине злочине док су наоружани пиштољем, јер је оружје прилично лако набавити.”

Регистрована стопа криминала уреди

Број пријављених убистава је порастао за 80% са 136 у 2000. на 245 у 2001. Број пријављених подметнутних пожара порастао је за 140% са 218 на 523 у истом периоду.[3] Број уочених тешких кривичних дела порастао је између 1999. и 2000. године.[4] Током 2000-их извештаји „почињу да личи на исте обрасце других европских градова”.[3]

УНМИК је истакао да би се пораст пријављених инцидената могао приписати повећаном поверењу у полицијске снаге, а не више стварног криминала.[3] Према Канцеларији Уједињених нација за дрогу и криминал до 2008. године, стопа убистава на Косову и Метохији опала је за 75% за пет година.[5]

Преостале нагазне мине и друга неексплодирана убојна средства остала су присутна, иако су сви путеви и колосеци очишћени. Препоручује се опрез при путовању у удаљена подручја.[6]

Организовани криминал уреди

Иако је стабилизација почела касније,[7] статистика може показати да је насилни и организовани криминал на Косову и Метохији у сталном паду.[8] Према извештају Савета Европе о стању организованог криминала, 82% свих истрага организованог криминала на Косову и Метохији, до 2005. године, укључивало је трговину људима. Осталих 15% су биле истраге о изнуди.[9]

У извештају УН о дрогама из 2005. године наведено је да организовани криминал на Косову и Метохији контролише тржиште хероина у региону.[5] Извештај из 2007. их је идентификовао као пораст увоза и дистрибуције јужноамеричког кокаина у региону.[5]

Постоји неколико институција које се боре против организованог криминала, укључујући ЕУЛЕКС, КФОР и Полицију Косова.[10] Тренутно, главна активност организованог криминала делује на Северном Косову.[10]

Дрога уреди

Трговина дрогом уреди

Косово и Метохија је регион који је изузетно подлежан организованом криминалу, а самим тим и прању новца. Међународне агенције су 2000. године процениле да је нарко-мафија Косова и Метохија снабдевала до 40% хероина продатог у Европи и Северној Америци.[11] Због грађанског рата у Албанији 1997. и рата на Косову и Метохији 1998—1999, етнички Албанци су уживали конкурентску предност, која је опадала како се регион стабилизовао.[5] Према извештају Канцеларије Уједињених нација за дрогу и криминал из 2008. године, етнички Албанци, не само са Косова и Метохије, снабдевају 10 до 20% хероина у Западној Европи, а промет је у опадању.[5]

Од 2001. до 2007. године заплењено је 175,84 kg хероина, 17,34 kg кокаина и укупно 286,89 kg конопље.[12] Косово и Метохија је један од три главна кријумчарска пута за Европу. Делује као једна од транзитних земаља између Авганистана и Италије.[5]

Заплене хероина уреди

Све веће количине прокријумчареног хероина задржавају се на Косову и Метохији за употребу од стране локалних клијената. Године 2007. дошло је до благог повећања уличне цене хероина (са 21 евра на 25 евра за 1 грам), али је цена остала иста, без повећања, у 2008. Ниво чистоће уличног хероина је око 1%.[13] Табела испод приказује заплене хероина од 2007. до 2010. године.[13]

Опис активности 2007. 2008. 2009. 2010.
Број заплена 72 66 77 84
Заплењене количине (kg) 47 44 36 55
Ухапшена лица 110 98 71 112

Заплене кокаина уреди

Већина кокаин на Косово и Метохију стиже путем поштанских пошиљки или курира из уже Србије и/или земаља Јужне Америке, које су познате по производњи кокаина. Прво се шаље у Италију или Грчку, а обично у малим количинама.[13] Цена за 1 грам кокаина варирала је од 45 до 65 евра у 2007. и од 50 до 70 евра у 2008.[13] Табела испод приказује заплене кокаина од 2007. до 2010. године.[13]

Опис активности 2007. 2008. 2009. 2010.
Број заплена 3 4 3 2
Заплењене количине (kg) 2 2 1,5 0,5
Ухапшена лица 6 7 4 2

Заплене конопље уреди

Конопља је једина наркотичка биљка која се широко узгаја на Косову и Метохији, првенствено за домаћу употребу. Према Полицији Косова, током периода 2007—2010. узгој конопље је био раширен на већем делу територије покрајине.[13] Табела испод приказује заплене конопље од 2007. до 2010. године.[13]

Опис активности 2007. 2008. 2009. 2010.
Број заплена 35 23 35 42
Број заплењених биљака конопље 21.712 9.249 33.497 9.724
Ухапшена лица 41 27 42 44

Трговина људским органима уреди

За више информација погледајте: Трговина људским органима на Косову и Метохији

Трговина људским органима на Косову и Метохији (или „Досије Жута кућа”) односи се на наводно вађење органа и убиство неодређеног броја „несталих” људи. Разни извори процењују да се број жртава креће од „шачице”,[14] па све до 50,[15] или између 24 и 100.[16] Верује се да су жртве углавном етнички Срби, које су наводно убили чланови терористичке Ослободилачке војске Косова (ОВК) током 1999. До 2011. године око 1.900 „несталих” људи (око две трећине Албанаца) и даље се сматрају несталима.[17]

У извештају швајцарског тужиоца Дика Мартија Савету Европе (СЕ) 2010. године откривене су „веродостојне, конвергентне индиције”[18] о илегалној трговини људским органима која траје више од једне деценије,[14] укључујући смрт „шачице” српских заробљеника који су убијени за ову сврху.[14] Савет Европе је подржао извештај 25. јануара 2011. године, који је позвао на пуну и озбиљну истрагу. Међутим, ЕУЛЕКС и многи чланови Европског парламента изразили су сумње у вези са извештајем и његовим основама, верујући да Марти није пружио „веродостојне доказе” у вези са оптужбама.[19] Специјална истрага ЕУЛЕКС-а покренута је у августу 2011. године.

Ватрено оружје уреди

Косово и Метохија више није транзитно место или тржиште за илегални шверц оружја.[20]

Од 1999. до 2005. године више од 15.432 илегална оружја су заплењена или одузета од цивила на Косову и Метохији.[21]

Трговина људима уреди

Amnesty International је известио да су последице рата довеле до пораста трговине женама ради сексуалне експлоатације.[22][23][24] Према подацима Међународној организацији за миграције, у периоду 2000—2004. Косово и Метохија је константно било на четвртом или петом месту међу деловима Југоисточне Европе по броју жртава трговине људима, после Албаније, Молдавије, Румуније, а понекад и Бугарске.[5][25]

Полиција Косова уреди

Полиција Косова је полицијска агенција за спровођење закона на Косову и Метохији. Полицијске снаге су првобитно формиране 1999. године, где су први кандидати почели обуку 6. септембра.[26] Прву генерацију полицајаца чинило је 176 припадника.[26]

Канцеларија Уједињених нација за дрогу и криминал оценила је да „Косово и Метохија вероватно има највећу концентрацију безбедносног особља на свету”. У 2008. години било је укупно 26.233 припадника обезбеђења, од којих су 8.834 били службеници Полиције Косова.[27]

Од 2013. године Полиција Косова имају укупно 51 станицу широм Косова и Метохије, подељених у 6 региона, а то су: Приштина, Пећ, Косовска Митровица, Призрен, Гњилане и Урошевац.[28]

Међуетнички злочини уреди

Од 1981. до 1987. на Косову и Метохији се догодило само пет међуетничких убистава.[1]

Међутим, после рата тешко је разликовати злочине као такве и етнички мотивисане злочине.[29] Због тога нема поузданих података о међуетничком криминалу.[29] Други велики проблем у истраживању ових злочина је недоследност између података УНМИК-а и Полиције Косова.[29]

Постоји много тензија између Срба и Албанаца на северу, нарочиту у Косовској Митровици. Мост који повезује јужни део града са северним делом града постао је позорница насиља између две етничке групе. Такви инциденти као што је насиље над двема етничким групама нису тако чести у другим деловима Косова и Метохије.

Референце уреди

  1. ^ а б Macdonald, David Bruce (2002). Balkan Holocausts?: Serbian and Croatian Victim Centered Propaganda and the War in Yugoslavia. Manchester University Press. стр. 78. ISBN 9780719064678. 
  2. ^ „IMAGE MATTERS! Deconstructing Kosovo's Image Problem” (PDF). Forum 2015 by IKS – Kosovar Stability Initiative p.19. Архивирано из оригинала (PDF) 3. 12. 2013. г. Приступљено 24. 2. 2013.  Financed by: Kosova Foundation for Open Society. "Kosovo has a serious image problem. In many European countries, the name ‘Kosovo’ still conjures up images of ethnic conflict and organized crime." citing:
    • David Binder, Kosovo - a Mafia society, Balkananalysis, 23 February 2008.
    • Mathias Joop & Sammi Sandawi Operationalizing of the Security Sector Reform in the Western Balkans, Institute for European Policy ()
    • "Kosovo drug mafia supply heroin to Europe", The Guardian, World News, 13 March 2000
    • "Report on the Transparency International Global Corruption Barometer 2007" Released by Transparency International – December 06, 2007
    • "Trafficking in Persons Report", US State Department, June 2007, p.180
  3. ^ а б в „UNMIK statistics”. Unmikonline.org. Архивирано из оригинала 6. 3. 2010. г. Приступљено 28. 4. 2010. 
  4. ^ Kosovo Crime Wave Архивирано на сајту Wayback Machine (26. новембар 2010), 17 January 2001 "Nothing unusual in that. Business is flourishing for bandits in Kosovo. Masked, armed men frequently burst into the homes of Kosovo Albanians and carry off their money under threat of death. Theft, brigandry and illegal possession of arms are sharply on the rise."
  5. ^ а б в г д ђ е „CRIME AND ITS IMPACT ON THE BALKANS and affected countries” (PDF). United Nations. Приступљено 23. 2. 2013. "For the purposes of this Report, the Balkans comprises the nine nations of the Stability Pact: Albania, Bosnia and Herzegovina, Bulgaria, Croatia, the former Yugoslav Republic of Macedonia, Moldova, Montenegro, Romania, and Serbia (without Kosovo)." The report does not contain any data for Kosovo.
  6. ^ „Kosovo travel advice”. Fco-stage.fco.gov.uk. Архивирано из оригинала 4. 7. 2009. г. Приступљено 20. 7. 2009. 
  7. ^ „CRIME AND ITS IMPACT ON THE BALKANS and affected countries p.5” (PDF). UNODC. Приступљено 24. 2. 2013. 
  8. ^ „CRIME AND ITS IMPACT ON THE BALKANS and affected countries p.17” (PDF). UNODC. Приступљено 24. 2. 2013. 
  9. ^ „CRIME AND ITS IMPACT ON THE BALKANS and affected countries p.57” (PDF). UNODC. Приступљено 24. 2. 2013. 
  10. ^ а б Michaletos, Ioannis. „Trends in Balkan Organized Crime Activities”. World Security Network. Приступљено 24. 2. 2013. 
  11. ^ O'Kane, Maggie (13. 3. 2000). „Kosovo drug mafia supply heroin to Europe , World news”. The Guardian. UK. Приступљено 20. 7. 2009. 
  12. ^ http://www.iksweb.org/Photos/Publikimet/Images/Imazhi_%C3%A7on_pesh%C3%AB!/enIMIDZ_english.pdf Архивирано 3 децембар 2013 на сајту Wayback Machine IMAGE MATTERS! Deconstructing Kosovo's Image Problem, p.24, Nov. 2008
  13. ^ а б в г д ђ е „Country overview: Kosovo (under UNSCR 1244/99)”. EMCDDA. Архивирано из оригинала 16. 03. 2016. г. Приступљено 23. 2. 2013. 
  14. ^ а б в Lewis, Paul (14. 12. 2010). „Kosovo physicians accused of illegal organs removal racket”. The Guardian. London. Приступљено 22. 1. 2011. 
  15. ^ Flottau, Renate (22. 9. 2008). „Albania's House at the End of the World: Family Denies Organ Harvesting Allegations”. Der Spiegel. Приступљено 4. 8. 2012. 
  16. ^ „United Nations Document” (PDF). UN. Архивирано из оригинала (PDF) 1. 1. 2013. г. Приступљено 24. 2. 2013. 
  17. ^ Lotte Leicht, European Union director at Human Rights Watch (19. 1. 2011). „Kosovo: EU Mission Needs Special Prosecutor to Investigate KLA | Human Rights Watch”. Hrw.org. Приступљено 19. 7. 2012. 
  18. ^ „New Details Emerge in Kosovo Organ Trafficking Case”. Balkan Insight. 14. 12. 2010. Приступљено 22. 1. 2011. 
  19. ^ Politician angers MEPs over Kosovo organ harvesting claim (The Irish Times)
  20. ^ „IMAGE MATTERS! Deconstructing Kosovo's Image Problem” (PDF). Forum 2015 by IKS – Kosovar Stability Initiative p.19. Архивирано из оригинала (PDF) 3. 12. 2013. г. Приступљено 24. 2. 2013. 
  21. ^ „CRIME AND ITS IMPACT ON THE BALKANS and affected countries p.16” (PDF). UNODC. Приступљено 24. 2. 2013. 
  22. ^ „Kosovo UN troops 'fuel sex trade'”. BBC News. 6. 5. 2004. Приступљено 6. 11. 2011. 
  23. ^ „Kosovo: Trafficked women and girls have human rights”. 13. 12. 2007. Архивирано из оригинала 13. 10. 2007. г. Приступљено 6. 11. 2011. 
  24. ^ Ian Traynor in Zagreb (7. 5. 2004). „Nato force 'feeds Kosovo sex trade'”. London: Guardian. Приступљено 6. 11. 2011. 
  25. ^ Second Annual Report on Victims of Trafficking in South-Eastern Europe Архивирано 25 фебруар 2012 на сајту Wayback Machine. Geneva:International Organization for Migration, 2005. P. 31, 247–295.
  26. ^ а б „History: Police of Kosovo”. Kosovo Police. Приступљено 24. 2. 2013. 
  27. ^ „IMAGE MATTERS! Deconstructing Kosovo's Image Problem p.39” (PDF). Forum 2015 by IKS – Kosovar Stability Initiative. Архивирано из оригинала (PDF) 3. 12. 2013. г. Приступљено 24. 2. 2013. 
  28. ^ „Kosovo Police Stations List”. Kosovo Police. Приступљено 24. 2. 2013. 
  29. ^ а б в „IMAGE MATTERS! Deconstructing Kosovo's Image Problem p.33” (PDF). Forum 2015 by IKS – Kosovar Stability Initiative. Архивирано из оригинала (PDF) 3. 12. 2013. г. Приступљено 24. 2. 2013. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Криминал_на_Косову_и_Метохији&oldid=26909408”