Кримски рејон

Општински рејон у Русији

Кримски рејон (рус. Крымский район) административно-територијална је јединица другог нивоа и општински рејон смештен у западном делу Краснодарске покрајине, односно на југозападу европског дела Руске Федерације.

Кримски рејон
Крымский район
Застава Кримског рејона
Застава
Грб Кримског рејона
Грб
Положај Кримског рејона
Позабытая площадка "Варениковская" - panoramio.jpg
Држава Русија
Федерални округЈужни ФО
Административни субјектКраснодарски крај
Админ. центарград Кримск
Координате44°56′37″N 37°59′31″E / 44.94361° СГШ; 37.99194° ИГД / 44.94361; 37.99194
Статусопштински рејон
Оснивање1924.
Површина1.601 km2
Становништво2017.
 — број ст.133.659
 — густина ст.83,48 ст./km2
Временска зонаUTC+3
Регистарске таблице23, 93, 123
Позивни број+7 86131
ОКАТО код03 225 000
Званични веб-сајт Измените ово на Википодацима

Административни центар рејона и његово највеће и најважније насеље је град Кримск.

Према подацима националне статистичке службе Русије за 2017. на територији рејона живело је 133.659 становника или у просеку 80,5 ст/km². Површина рејонске територије је 1.601 km².

ГеографијаУреди

 
Рељеф на северу рејона

Кримски рејон се налази на западу Краснодарске покрајине, обухвата територију површине 1.601 km², и по том параметру осамнаести је по величини рејон у Покрајини. Граничи се са Славјанским и Темрјучким рејоном на северу и северозападу, на истоку је Абински рејон, југу Геленџички и западу Новоросијски и Анапски градски округ.

У рељефу рејона јасно се издвајају све регије, на северу је низијски део Закубањске равнице који идући ка југу постепено прелази у заталасану подгорину Великог Кавказа. Северни део рејона уз десну обалу реке Кубањ, која је уједно и његова северна граница, је доста низак и испресецан бројним каналима, а на североистоку се налази велико вештачко Варнавинско језеро на реци Адагум, површине око 40 km². Све реке у овом подручју теку у смеру севера ка Кубању, а поред Адагума већи водотоци су и Псебепс и Абин. Крајњи северозапад рејона се налази у делти Кубања.

ИсторијаУреди

Кримски рејон је званично успостављен 2. јуна 1924. као као административна јединица тадашњег Кубанског округа Југоисточне области и првобитно га је чинило 28 сеоских совјета. Потом је постао делом Севернокавкаске покрајине, затим Црноморског округа и на послетку садашње Краснодарске покрајине.

Град Кримск је издвојен из сстава рејона 1981. и као засебна административна јединица егзистирао је све до 2005. када је поново инкорпориран у његов састав.

Почетком јула 2012. Кримски рејон су захватиле катастрофалне поплаве у којима је погинуло 130 особа и у којима је оштећено више од 12.000 стамбених јединица.[1]

Демографија и административна поделаУреди

Према подацима са пописа становништва из 2010. на територији рејона живело је укупно 74.761 становника,[2] док је према процени из 2017. ту живело 133.659 становника, или у просеку око 80,5 ст/km².[3] По броју становника налази се на 3. месту у Покрајини.

Кретање броја становника
1959. 1970. 1979. 1989. 2002. 2010. 2017.
93.351 110.600 111.944 62.859[4] 70.576[5] 74.761[2] 133.659*

Напомена:* Према процени националне статистичке службе.

На територији рејона налази се укупно 91 насељено место административно подељена на 11 другостепених општина (једну урбану и 10 руралних). Административни центар рејона и његово највеће насеље је град Кримск са око 60.000 становника. Остала већа насеља су станице Варениковскаја (15.000), Нижњебаканскаја (8.500) и Троицкаја (7.000), те село Кијевско (око 9.000 становника).

СаобраћајУреди

Преко територије Кримског рејона пролази деоница А-146 КраснодарНоворосијск, затим и друмски правци КримскПорт Кавказ, Кримск—Тамањ, Кримск—Темрјук и Кримск—Славјанск на Кубану. Град Кримск је и значајно железничко чвориште.

Северно од Кримска се налази и мањи војни аеродром.

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ „Власти подсчитывают ущерб от катастрофического наводнения на Кубани”. РИА Новости. 7. 7. 2012. Приступљено 4. 3. 2018. 
  2. 2,0 2,1 "Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1".
  3. ^ „Численность населения Российской Федерации по муниципальным образованиям на 1 января 2017 года”. 
  4. ^ „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012. 
  5. ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012. 

Спољашње везеУреди