Кроз васиону и векове

Кроз васиону и векове је научно популарни роман српског научника Милутина Миланковића, настао у периоду 19251928. године[1]. Као засебно дело први пут је објављено 1928. године у Летопису Матице српске,[2], после чега је доживело још 6 српских и 2 немачка издања[3]. Роман описује древне цивилизације, античке, ренесансне и савремене мислиоце, Сунчев систем, достигнућа из области небеске механике, [1] аутобиографске детаље[4], као и виђење будућности[5], о путовању на удаљена небеска тела много пре него што је до њих заиста и дошло.[6] Према речима самог аутора Кроз васиону и векове по броју штампаних и продатих примерака је његово најчитаније дело[7].

Кроз васиону и векове
Кроз васиону и векове.jpg
Кроз васиону и векове
Настанак и садржај
АуторМилутин Миланковић
Земља Краљевина Југославија
Језиксрпски
Жанрнаучна фантастика
Издавање
ИздавачМатица српска
Датум
издавања

1928.
Број страница212
Тип медијакартон

ИсторијаУреди

Милутин Миланковић је за време боравка на Семериншким планинама у Аустрији, још 1925. године дошао на идеју да опише развитак астрономије, научнике из ове области, као и велика открића у виду личних доживљаја. Током наредне три године написао је око тридесетак писама, која је упућивао непознатој пријатељици и објављивао их једном месечно[7] у Летопису Матице српске. Ова писма, заједно са још њих неколико, укупно тридесетшест, под називом „Кроз васиону и векове. Писма једног астронома“ су објављена као засебно дело 1928. година.[8]. Аутор га је затим проширио, превео на немачки језик и 1936. године објавио у издању књижара „Келер“ и „Амеланг“. За кратко време издато је и друго немачко издање. У Немачкој је дело годинама било лектира за средње школе[9] у тамошњим школама[10] Проширивањем и бољим међусобним повезивањем другог немачког издања, 1943. године настало је и друго српско издање, са тридесетседам писама, под називом „Кроз васиону и векове. Једна астрономија за свакога.“, које је објавило издавачко предузеће Југоисток.[11][2]

Школска лектираУреди

Председник Српске академије наука и уметности је 2005. године покренуо иницијативу да Министарство просвете Миланковићево научно – популарно дело Кроз васиону и векове уврсти у школску лектиру, али од Министарства није добио чак ни одговор.[12] Сада се налази у лектири за гимназије.

РеференцеУреди

  1. ^ а б Виртуална библиотека - математички факултет: „Милутин Миланковић путник кроз васиону и векове“, Спасова, Даница, Радиновић, Ђуро, Милићевић, Владо, Максимовић, Славко. 2008. ISBN 978-86-910617-0-8.., приступ 22.6.2013 (језик: српски)(језик: енглески)
  2. ^ а б Виртуална библиотека - математички факултет: „Кроз васиону и векове“ Милутин Миланковић, друго издање, Југоисток, Београд (1943), приступ 22.6.2013
  3. ^ Матица српска: „Милутин Миланковић о Матица српска“ Архивирано на сајту Wayback Machine (16. мај 2013), приступ 22.6.2013
  4. ^ Српско народно вијеће: „Знаменити Срби у Хрватској“ Архивирано на сајту Wayback Machine (17. октобар 2013), Филип Шкиљан, Загреб. 2009. ISBN 978-953-7442-06-4.., pp. 23-25, приступ 22.6.2013
  5. ^ Армика: „Милутин Миланковић: Још 16 сунчевих година и живот на Венери“, приступ 22.6.2013
  6. ^ Едука приручник за 4. разред: „Приручник за учитеље“ Архивирано на сајту Wayback Machine (7. септембар 2012), Нада Тодоров, Милован Б. Цветковић, Борислав Првуловић, Београд, приступ 22.6.2013
  7. ^ а б Глобус бр. 34: [1], Јелена Стојановић-Макивић, (2009), приступ 22.6.2013
  8. ^ Дигитална Народна библиотека Србије - Збирка књига Милутина Миланковића „Кроз васиону и векове : писма једног астронома“[мртва веза], Милутин Миланковић, Нови Сад (1928), Матица српска, приступ 23.6.2013
  9. ^ Правда: „Свет се одужио великом научнику“, 29.3.2011, приступ 22.6.2013
  10. ^ Политика: „Портрет научника у младости“, Стефан Вукашин, 7.2.2009приступ 22.6.2013
  11. ^ Политика: „Купац Просвете да настави издавачку делатност“, Бета, 22.11.2008, приступ 22.6.2013
  12. ^ Универзитетска библиотека Светозар Марковић - Каталог изложбе: „Милутин Миланковић - великан светске науке са Београдског универзитета“ Архивирано на сајту Wayback Machine (14. октобар 2013), др Александар Петровић. ISBN 978-86-7301-025-0. стр. 6,., Београд (2006), приступ 22.6.2013