Отворите главни мени

Кроја (алб. Krujë или Kruja, тур. Akçahisar) је градић у Албанији и седиште је истоимене области. Године 2004. у Кроји је живело око 20.000 становника.

Кроја
Kruja
Krujë-KrujaAlbania 2016.jpg
Qyteti i Krujes nga Kalaja.jpgRreze malit ne Kalane e Krujes.jpg
Bazaar in Krujë C IMG 4561.JPGSkenderbeu afer keshtjelles se tij ne Kruje.jpg
[[File:Widok z zamku na miast Kruja 4.jpg|290px]]
Кроја
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Албанија
Становништво
 — (2001)19 372
Географске карактеристике
Координате41°31′00″ СГШ; 19°48′00″ ИГД / 41.516667° СГШ; 19.8° ИГД / 41.516667; 19.8Координате: 41°31′00″ СГШ; 19°48′00″ ИГД / 41.516667° СГШ; 19.8° ИГД / 41.516667; 19.8
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Кроја на мапи Албаније
Кроја
Кроја
Остали подаци
Регистарска ознакаKR
тврђава и музеј Скендербега

Кроја је најпознатија као утврђење Ђурађа Кастриота Скендербега, јунака из времена када је град упормно пружао отпор Турцима Османлијама.

Садржај

ИсторијаУреди

Град је освојио цар Стефан Душан од Византије, и он је, као и остали српски градови тог времена, уживао одређен степен аутономије. Османско царство је од 1443. до 1478. четири пута безуспешно покушало да освоји град. Град је коначно пао под османску власт након Скендербегове смрти.

Иван Јастребов о КројиУреди

Иван Јастребов наводи податак да су црквени историчари Кројско владичанство називали албанским именом, а један стари турски историчар га наводи као престоницу Арнаутлука. [1] Скендербег је најпре под своју власт узео Кроју, некон бекства из султановог логора код Ниша. Из Кроје је започео активности против Турака. Кроја, Круја, Круа на арнаутском значи извор, због великог броја водоскока у стенама на којима је подигнуто утврђење. Турци су је прозвали бела тврђава тј. Акче Хисар. У стара времена се звала на гр. Еривиа. По Хамеру, наводно Clodia. Барлеције подизање града приписује Карлу Топији, чији су потомци били Скенербегови савременици. Топија је само утврђивао тај град 1366. , који је постојао и пре њега. И у доба Акрополита, 1254. била је то стратешки важна тврђава. 1277 напуљски начелник добија овај град и наредио је да се он утврди. Град и тврђава су изграђени на врху планине са неприступачне стране, само је са севера лакши приступ. На врху Кројске планине је мала капела Св. Наума. Султан ју је тешко освојио.

У тврђави је у доба Јастребова стајао топ из 1400. године као и сат с механизмом, који је исправно радио. Од два звона једно је било ван употребе. На понеком камену у тврђави видели су се амблеми: два лава. У тврђави је било 60 полусрушених кућа. Мештани су муслимани. Око 110 Цинцара из Тиране овде су повремено боравили. У граду су била 4 џамије, а једна саборна је била у тврђави. На базару је џамија која је била црква Св. Софије. Житељи тргују маслинама и веома су сиромашни. 1395. Јелена, удоица Марка Барбарига, предаје први пут Кроју Турцима. Султан је за вазала поставио Константин Кастриота, брата Ивана Кастриота. Јелена Бабариго по смрти мужа ступа у брак са Константином. Године 1403. Кројом је завладао албански гроф Никита (пореклом из рода Аријанита Комниновића) и остао у њој у својству вазала Венеције. Затим Кројом управљају Амурад-беј и Балабан-беј и други до Скендербега. Турци су је четири пута опседали. Први пут је освојена 1394, а други пут 1415. године. Балабан бег управитељ. Турци је освајају у пролеће 1443. Султан Мурат ју је опседао 1450. г. са 60000 водиника. Султан Мехмед II ју је опседао 1464, али без успеха, као и султан Мурат. Године 1477. Кроју су поново опседали Турци, након што су завладали Дривастом и Дањом. Без обзира на херојску одбрану Млечана, Кроја је пала у руке Турака.

Поглед од Кроје обухвата огромно пространство на запад до Драча, тј. до самог мора, на југ до Петреље. Читав тај простор је био насељен Албанцима и звао се Арбегија, Арбанон, Алванон, Албанија, тј. од Елбасана до реке Мат и од Кројских планина до мора. У време анжујске лозе тај предео је чинио regnum Albaniae под влашу кнежева староседелаца. После је њиме владао Карло Топија. Отуда је и Кроја била у његовој власти. Област Мат је служио као граница између Албанаца и Срба, а такође су и Кројске планине на истоку и Бена заклањале Маане, који су такође били српска племена: у овом подручју су владали Кастриоти. Карло Топија, син Андреја владара Драча, назицао се кнезом Албаније (princeps Albaniae). [2]

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Јастребов, Иван (2018). Стара Србија и Албанија, pp. 456., 486. Београд: Службени гласник. 
  2. ^ Јастребов, Иван (2018). Стара Србија и Албанија, pp. 467. - 469. Београд: Службени гласник.