Крупац (Источна Илиџа)
Крупац је насељено мјесто у општини Источна Илиџа, град Источно Сарајево, Република Српска, БиХ. Крупац је насеље руралног карактера и простире се на у јужном дијелу општине. Насељено мјесто Крупац је подијељено ентитетском линијом разграничења. Према попису становништва из 1991. у тада јединственом насељу насељу је живјело 326 становника, док је по резултатима пописа становништва у Босни и Херцеговини 2013. у дијелу који припада Републици Српској укупно пописано 233 особе, док је у дијелу насеља у Федерацији БиХ пописано 13 становника чиме је примјетан пад у броју становника.
Крупац | |
|---|---|
| Административни подаци | |
| Држава | Босна и Херцеговина |
| Ентитет | Република Српска |
| Град | Источно Сарајево |
| Општина | Источна Илиџа |
| Становништво | |
| — 2013. |  233 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 43° 46′ 42″ С; 18° 21′ 46″ И / 43.778351° С; 18.362642° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
  Крупац Крупац на карти Босне и Херцеговине | |
| Остали подаци | |
| Позивни број | 057 |
Географија уреди
Насеље Крупац се налази у јућном дијелу општине Источна Илиџа, а чини га источни дио бившег јединственог насеља Крупац. Крупац је насеље изразито руралног сеоског карактера, чије становништво се претежно бави пољопривредом и сточарством. Путном комуникацијом је повезан се Војковићима док кроз само насеље пролази магистрални пут Источно Сарајево - Фоча. Према издању Републичког завода за статистику Републике Српске Систематскик списак насељених мјеста са дјеловима насељених мјеста по општинама, Крупац се наводе као насељено мјесто са три дијела насеља: Вјерча, Каралићи, Шерифићи.[1] Поред ова три дијела насељеног мјеста Крупац, као засебне сеоске цјелине постоје и насеља Стара Гора и Страњаци.[2] Ово насељено мјесто припада мјесној заједници Војковићи.
Кроз насеље протиче ријека Жељезница, десна притока ријеке Босне.
Улице уреди
У насељу Крупац налазе се сљедеће улице:
- Друге сарајевске бригаде - дио
- Равногорска - дио
- Српских извиђача
Историја уреди
Један од најзначајнијих датума у историји овог насеља јесте 4. август 1992. године када је спријечена намјера бошњачких снага да заузму Илиџу и крену према Палама. Сваке године на овај датум обиљежава се дан одбране овог насеља, те Војковића и Грлице. Током борби које су вођене 4. августа 1992. године погинуло је седам, а рањено 14 припадника Друге сарајевске бригаде Војске Републике Српске.[3]
Након потписивања Дејтонског мировног споразума, новоуспостављена међуентитетска линија разграничења је подијелила насељено мјесто Крупац на два дијела, мањи западни дио је припао Федерацији Босне и Херцеговине, док је већи источни дио са самим насељем остао у Републици Српској.
Култура уреди
.JPG)
Крупац на својој територији има изграђен један вјерских објекат, а то је Спомен црква Огњене Марије у Вјерчама, док се комплетно насељено мјесто налази у саставу Црквене општине Војковићи чији парохијални храм је Црква Светог свештеномученика Петра Дабробосанског [4]
Комисија за очување националних споменика Боснe и Херцеговинe , на сједници одржаној од 11. до 17. септембра 2007. године, донијела је одлуку о проглашењу Историјског подручја – Некропола са стећцима и нишанима у Крупцу за националним спомеником Босне и Херцеговине. Национални споменик Некропола са стећцима у Крупцу чине 21 стећак и 12 нишана премјештених са првобитне локације ради отварања каменолома у Крупцу.[5]
На локалитету Крупачке стијене подигнут је споменик за партизанске борце учеснике Народно ослободилачке борбе.[6]
Становништво уреди
| Демографија[7] | ||
|---|---|---|
| Година | Становника | |
| 1961. | 308 | |
| 1971. | 364 | |
| 1981. | 336 | |
| 1991. | 326 | |
| 2013. | 233 | |
Национални састав 2013. (коначни резултати БХАС) уреди
У датој табели налазе се подаци само за дио насељеног мјеста Крупац који припада Републици Српској.
Привреда уреди
На ријеци Жељезници у дијелу насеља Крупац гради се мала хидроелектрана. Министарство за просторно уређење, грађевинарство и екологију Републике Српске, је током 2018. издалоеколошку дозволу за МХЕ „Крупац“, на ријеци Жељезници, на територији општина Источна Илиџа и Трново, инсталиране снаге 0,990 МW.[9] На подручју овог насељеног мјеста налази се највећа индустријска зона у општини Источна Илиџа, Индустријска зона Крупац која обухвата површину од 135,5 хектара. У овој пословној зони до сада своје објекте изградиле су фирме „Нелт“, „Дукат“, „Kомпекс“, „Тотал трејд“, „Фоболукс“, „Сим-импекс“, „Млијеко продукт“, „Аризон“, „Еко жељезнице“, „Kрајина класа“ и „Фабрика цемента Лукавац” и „ФЦЛ-а“.[10] На територији Крупца налази се каменолом техничког камена кречњака и доломита у чијем кругу је смјештена нова асфалтна база. Каменолом је у саставу привредног друштва ГП „Пут” чија дјелатности су пројектовање и извођење радова из области хидроградње, нискоградње и високоградње као и производња камена и дробљених камених агрегата, бетона, бетонске галантерије и бетонских конструкција.[11]
Види још уреди
Референце уреди
- ^ „Систематски списак насељених мјеста са дијеловима насељених мјеста по општинама” (PDF). Републички завод за статистику. Архивирано из оригинала (PDF) 16. 9. 2016. г. Приступљено 4. 4. 2020.
- ^ „Код Зимоњића у Старој Гори”. Глас Српске. Приступљено 5. 4. 2020.
- ^ „Обиљежен Дан одбране Војковића, Крупца и Грлице”. Глас Српске. Приступљено 4. 4. 2020.
- ^ „Црквена општина Војковићи”. Митрополија Дабробосанска. Приступљено 4. 4. 2020.
- ^ „Одлука”. Комисија за очување националних споменика БиХ. Приступљено 4. 4. 2020.
- ^ „У Сарајеву најугроженији споменици НОБ-а”. Ал Џазира. Приступљено 4. 4. 2020.
- ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
- ^ „Општина Источна Илиџа - Крупац”. Статистика.ба. Приступљено 4. 4. 2020.
- ^ „Рјешење” (PDF). Влада Републике Српске. Приступљено 4. 4. 2020.
- ^ „Општина Источна Илиџа”. Инфо портал Славија. Приступљено 4. 4. 2020.[мртва веза]
- ^ „ГП Пут”. Пословни именик Босне и Херцеговине. Приступљено 5. 4. 2020.
