Куала Лумпур
Куала Лумпур (малајс. Kuala Lumpur) је главни и највећи град Малезије. Налази се 35 km источно од западне обале Малајског полуострва. Број становника према подацима из 2024. године је 2.075.600 милиона.[5]
| Куала Лумпур Federal Territory of Kuala Lumpur Wilayah Persekutuan Kuala Lumpur 吉隆坡联邦直辖区 கோலாலம்பூர் | |
|---|---|
Куала Лумпур | |
 Застава
 Грб
| |
| Административни подаци | |
| Држава |  Малезија |
| Савезна држава | Савезна територија Малезије |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2024. | 2.075.600 [1][2][3] |
| — густина | 8.541,56 ст./km2 |
| Агломерација (2024) | 8.815.630 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 3° 09′ 14″ С; 101° 41′ 32″ И / 3.153889° С; 101.692222° И |
| Апс. висина | 21.95[4] m |
| Површина | 243 km2 |
  Куала Лумпур Куала Лумпур на карти Малезије | |
.JPG)
Град је основао малајски раџа Абдула 1857.[6] Територија града има посебан статус у Малезији, а са свих страна је окружена државом Селангор из које је издвојена 1974.[7]
Географија
уреди
Куала Лумпур је смештен у централном делу једне од 13 федералних држава Малезије Селангор. Године 1974. Куала Лумпур је одвојен од те територије и постао је самостална територија којом управља директно федерална влада као и острвом Лабуан и административном престоницом Путраџајом. Његова локација унутар најразвијеније државе западне обале полуострвског дела Малезије, која има ширу равну област него источна обала, допринела је његовом релативно бржем развоју у односу на друге градове у Малезији.[8] Територија Куала Лумпура се простире на површини од 243 km²,[9] са просечном надморском висином од 81,95 m (268,9 ft).[10]
Куала Лумпур се налази у југозападном делу Малезије. Првобитно се развио у долини Кланг и његов центар се налази на ушћу реке Кланг и реке Гомбак 45 km од мора.[11] На источном ободу долине се налази планина Титивангса. Терен на коме се налази град је релативно раван са просечном надморском висином од 81,95 m,[12] а повољан географски положај је ишао у прилог брзом расту агломерације на крају XX и почетку XXI веку. Градска агломерација се простире и изван граница административне територије на простору федералне државе Селангор. Урбано ширење је пратило инфраструктурне правце - путеве и трасе јавног превоза као што је лаки шински транспорт. На западу се градско подручје простире до луке Кланг која се налази на обали Малајског мореуза.
Клима
уредиЗаштићен Титивангса ланцем на истоку и индонезијским острвом Суматра на западу, Куала Лумпур није на удару јаких ветрова и има тропску климу кишних шума (Кепенова класификација Af), која је топла и сунчана, са изобиљем кише, посебно током североисточне монсунске сезоне од октобра до марта. Температура је углавном константна. Максим је између 32 и 35 °C, и понекад досеже 40 °C (104,0 °F), док је минимум између 23,4 и 24,6 °C и никад не пада испод 14,4 °C (57,9 °F).[13][14] Куала Лумпур типично прима најмање 2.600 mm (100 in) кише годишње. Јун и јул су релативно суви, мада чак и тада кишне падавине типично премашују 131 mm (5,2 in) месечно.
Поплаве су честа појава у Куала Лумпуру након тешких падавина, а посебно у градском центру, јер структурна иригација заостаје за интензивним развојем града.[15] Дим шумских пожара оближње Суматре понекад ствара сумаглицу над овим регионом. То је један од највећих извора загађења у граду, заједно са отвореним сагоревањем, емисијом моторних возила и грађевинским радовима.[16]
| Клима Куала Лумпура | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Показатељ \ Месец | Јан. | Феб. | Мар. | Апр. | Мај | Јун | Јул | Авг. | Сеп. | Окт. | Нов. | Дец. | Год. |
| Апсолутни максимум, °C (°F) | 38,0 (100,4) |
36,2 (97,2) |
36,7 (98,1) |
37,2 (99) |
38,5 (101,3) |
36,6 (97,9) |
36,3 (97,3) |
38,0 (100,4) |
35,8 (96,4) |
37,0 (98,6) |
36,0 (96,8) |
35,5 (95,9) |
38,5 (101,3) |
| Максимум, °C (°F) | 32,0 (89,6) |
32,8 (91) |
33,1 (91,6) |
33,1 (91,6) |
33,0 (91,4) |
32,8 (91) |
32,8 (91) |
32,3 (90,1) |
32,1 (89,8) |
32,0 (89,6) |
31,7 (89,1) |
31,5 (88,7) |
32,4 (90,3) |
| Просек, °C (°F) | 27,7 (81,9) |
28,2 (82,8) |
28,6 (83,5) |
28,7 (83,7) |
28,8 (83,8) |
28,6 (83,5) |
28,1 (82,6) |
28,1 (82,6) |
28,0 (82,4) |
28,0 (82,4) |
27,8 (82) |
27,6 (81,7) |
28,2 (82,8) |
| Минимум, °C (°F) | 23,4 (74,1) |
23,6 (74,5) |
24,0 (75,2) |
24,3 (75,7) |
24,6 (76,3) |
24,3 (75,7) |
23,8 (74,8) |
23,9 (75) |
23,8 (74,8) |
24,0 (75,2) |
23,8 (74,8) |
23,6 (74,5) |
23,9 (75) |
| Апсолутни минимум, °C (°F) | 17,8 (64) |
18,0 (64,4) |
18,9 (66) |
20,6 (69,1) |
20,5 (68,9) |
19,1 (66,4) |
20,1 (68,2) |
20,0 (68) |
21,0 (69,8) |
20,0 (68) |
20,7 (69,3) |
19,0 (66,2) |
17,8 (64) |
| Количина падавина, mm (in) | 193 (7,6) |
198 (7,8) |
257 (10,12) |
290 (11,42) |
197 (7,76) |
131 (5,16) |
148 (5,83) |
162 (6,38) |
214 (8,43) |
265 (10,43) |
321 (12,64) |
252 (9,92) |
2,628 (103,49) |
| Дани са кишом | 17 | 17 | 19 | 20 | 18 | 14 | 16 | 16 | 19 | 21 | 24 | 22 | 223 |
| Релативна влажност, % | 80 | 80 | 80 | 82 | 81 | 80 | 79 | 79 | 81 | 82 | 84 | 83 | 81 |
| Сунчани сати — месечни просек | 185,0 | 192,4 | 207,9 | 198,8 | 206,8 | 194,4 | 200,2 | 189,0 | 163,8 | 169,1 | 152,3 | 162,6 | 2.222,3 |
| Извор #1: Pogodaiklimat.ru[17] | |||||||||||||
| Извор #2: NOAA (sunshine hours, 1961–1990)[18] | |||||||||||||
| Климатски подаци за Куала Лумпур | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Месец | Јан | Феб | Мар | Апр | Мај | Јун | Јул | Авг | Сеп | Окт | Нов | Дец | Година |
| Просечни дневни број сунчаних сати | 12.0 | 12.0 | 12.0 | 12.0 | 12.0 | 12.0 | 12.0 | 12.0 | 12.0 | 12.0 | 12.0 | 12.0 | 12.0 |
| Просечни Ултравиолетни индекс | 11+ | 11+ | 11+ | 11+ | 11+ | 11+ | 11+ | 11+ | 11+ | 11+ | 11+ | 11+ | 11 |
| Извор: Временски атлас[19] | |||||||||||||
Историја
уредиОвај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Становништво
уреди| 2010. |
|---|
| 1.588.750 |
Већина становника свој град зове скраћено КЛ.[20] У овој живој метрополи сусрећу се бројне културе; у граду постоје џамије, цркве, кинеске пагоде и индијски храмови.[21]
Етнички састав становништва је: 52% Кинези, 39% Малајци, 6% Индијци.[22] Услед развијене економије у граду станују и многи досељени радници из целе југоисточне и источне Азије. Становништво по религијама: будисти (40,8%), муслимани (40,6%), хришћани (8,7%), хиндуисти (5,2%).[23]
Архитектура
уредиПоред делова града у стилу архитектуре позног 19. века, Куала Лумпур је познат по својој модерној архитектури облакодера, нарочито у банкарској четврти.[24] Куле Петронас су високе 452 метра, и по томе су једна од највиших грађевина на свету.[25]
Привреда
уредиОвај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Саобраћај
уредиОвај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Град је повезан ауто-путем са Сингапуром на југу и Пенангом на северу, одакле пут даље води ка Тајланду. Са њим се укршта ауто-пут исток-запад. Пошто је Куала Лумпур релативно млад град, његове комуникације су веома савремене за азијске услове. Главни вид транспорта су аутомобили, док постоје и 4 линије градске железнице.[26]
Куала Лумпур има 2 аеродрома: Међународни аеродром Куала Лумпур и Међуародни аеродром Султан Абдул Азиз Шах (раније се звао Међународни аеродром Субанг). Овај други аеродром опслужује само турбопропелерске и приватне авионе. Међународни аеродром Куала Лумпур је највећи путнички и карго аеродром у Малезији. Са центром града повезан је железницом (КЛИА експрес), аутопутевима и аутобуским линијама. У садашњој фази, капацитет му је 35 милиона путника и 1,2 милион тона робе годишње.
У Куала Лумпуру се вози трка за Велику награду Малезије Формуле 1 (стаза Сепанг).[27]
Партнерски градови
уреди
Референце
уреди- ^ „Архивирана копија” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 5. 2. 2015. г. Приступљено 2. 5. 2018.
- ^ „Federal Territory of Kuala Lumpur”. Department of Statistics, Malaysia.
- ^ „KL on track to megacity status”. Focus Malaysia. Архивирано из оригинала 19. 12. 2014. г. Приступљено 30. 4. 2015.
- ^ „Malaysia Elevation Map (Elevation of Kuala Lumpur)”. Flood Map : Water Level Elevation Map. Архивирано из оригинала 22. 8. 2015. г. Приступљено 22. 8. 2015.
- ^ „Federal Territory of Kuala Lumpur”. Department of Statistics, Malaysia. Архивирано из оригинала 23. 6. 2016. г.
- ^ Gullick, J. M. (1983). The Story of Kuala Lumpur, 1857-1939 (на језику: енглески). Eastern Universities Press (M). ISBN 978-967-908-028-5.
- ^ Jehl, Douglas (1997-02-19). „Lebanon Seizes Japanese Radicals Sought in Terror Attacks”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 2020-09-25.
- ^ Chan Ngai Weng (1996). „Risk, Exposure and Vulnerability to Flood Hazards in a Rapidly Developing Country: The Case of Peninsular Malaysia”. National University of Malaysia. стр. 107—137. Архивирано из оригинала 29. 4. 2015. г. Приступљено 29. 4. 2015.
- ^ „Laporan Kiraan Permulaan 2010”. Jabatan Perangkaan Malaysia. стр. 27. Архивирано из оригинала 8. 7. 2011. г. Приступљено 24. 1. 2011.
- ^ „Kuala Lumpur Location”. Malaysia Travel. Архивирано из оригинала 28. 09. 2010. г. Приступљено 18. 9. 2010.
- ^ „Kuala Lumpur: Growing Pains”. Asia's Best Cities 2000. Asiaweek. Архивирано из оригинала 03. 12. 2007. г. Приступљено 4. 12. 2007.
- ^ „Kuala Lumpur Location - Geographical Location of Kuala Lumpur, Kuala Lumpur Geography”. www.voyage99.com. Приступљено 2020-09-25.
- ^ „Extreme Temperatures Around the World”. Maximiliano Herrera. Приступљено 18. 9. 2010.
- ^ „Weather in KL”. Welcome-KL. Архивирано из оригинала 9. 2. 2013. г. Приступљено 10. 7. 2012.
- ^ „Kuala Lumpur Environment”. Kuala Lumpur City Hall. Архивирано из оригинала 01. 05. 2008. г. Приступљено 12. 12. 2007.
- ^ „Hazardous haze shrouds Kuala Lumpur”. MSNBC. 11. 8. 2005. Приступљено 13. 12. 2007.
- ^ „Climate of Kuala lumpur” (на језику: руски). Weather and Climate (Погода и климат). Приступљено 8. 10. 2013.
- ^ „Kuala Lumpur Climate Normals 1961–1990”. National Oceanic and Atmospheric Administration. Приступљено 24. 4. 2015.
- ^ „Kuala Lumpur, Malaysia – Climate data”. Weather Atlas. Приступљено 29. 3. 2017.
- ^ „The New Straits Times Online....”. web.archive.org. 2007-12-18. Архивирано из оригинала 18. 12. 2007. г. Приступљено 2020-09-25.
- ^ „No Credit Check Installment Loans | All Credit Histories Accepted | Open 24/7”. Adherents.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 30. 10. 2020. г. Приступљено 2020-09-25.
- ^ Rajaram, Prem Kumar (2014-09-19). Ruling the Margins: Colonial Power and Administrative Rule in the Past and Present (на језику: енглески). Routledge. ISBN 978-1-317-62107-2.
- ^ „Wayback Machine” (PDF). web.archive.org. 2013-01-16. Архивирано из оригинала 16. 01. 2013. г. Приступљено 2020-09-25.
- ^ Diamonstein, Barbaralee (1990-09-23). „Landmarks of Kuala Lumpur”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 2020-09-25.
- ^ „Petronas Towers | Infoplease”. www.infoplease.com (на језику: енглески). Приступљено 2020-09-25.
- ^ „Percentage usage of public transport to be increased to 40 percent :: bes.online::: :: besonline”. web.archive.org. 2007-09-30. Архивирано из оригинала 30. 09. 2007. г. Приступљено 2020-09-25.
- ^ „- - THAI SHIPPER - Port Klang retains top ranking among Malaysia's po…”. archive.vn. 2007-06-26. Архивирано из оригинала 26. 06. 2007. г. Приступљено 2020-09-25.
- ^ „Mashhad-Kuala Lumpur Become Sister Cities”. Mircea Birca. Eurasia Press and News. 14. 10. 2006.
- ^ „Eight Pakistani cities have 47 sister cities around the world”. Associated Press of Pakistan. 16. 5. 2011. Архивирано из оригинала 20. 12. 2015. г. Приступљено 1. 12. 2015.
- ^ „Sisterhoods”. Isfahan Islamic Council. 2005. Архивирано из оригинала 12. 10. 2007. г. Приступљено 4. 12. 2007.
- ^ „Kardeş Kentleri Listesi ve 5 Mayıs Avrupa Günü Kutlaması [via WaybackMachine.com]” (на језику: Turkish). Ankara Büyükşehir Belediyesi – Tüm Hakları Saklıdır. Архивирано из оригинала 14. 1. 2009. г. Приступљено 21. 7. 2013.
- ^ „Relations between Turkey and Malaysia”. Ministry of Foreign Affairs (Turkey). Архивирано из оригинала 30. 6. 2015. г. Приступљено 1. 7. 2015.
- ^ „Sister Cities of Shiraz”. Shiraz Municipality. 12. 6. 2010. Архивирано из оригинала 27. 9. 2011. г. Приступљено 30. 4. 2015.
- ^ „KL's Sister Cities – Poskod Malaysia”. Poskod Malaysia (на језику: енглески). 21. 10. 2010. Архивирано из оригинала 30. 8. 2013. г. Приступљено 13. 2. 2017.
- ^ „Bandar Kembar Melaka, Hoorne” (PDF). Bernama (на језику: Malay). National Library of Malaysia. 7. 7. 1989. Архивирано из оригинала (PDF) 25. 9. 2015. г. Приступљено 25. 9. 2015.
- ^ „Chennai, Kuala Lumpur sign sister city pact”. The Hindu. Chennai, India. 26. 11. 2010. Архивирано из оригинала 29. 11. 2010. г. Приступљено 26. 11. 2010.
Литература
уреди- Gullick, J.M. (1955). „Kuala Lumpur 1880–1895” (PDF). Journal of the Malayan Branch of the Royal Asiatic Society. 24 (4): 10—11. Архивирано из оригинала (PDF) 28. 5. 2015. г.
- Gullick, J.M. (2000). A History of Kuala Lumpur 1856–1939. The Malaysian Branch of the Royal Asiatic Society.
Спољашње везе
уреди- Званични веб-сајт
- Скупштина града Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (20. март 2011)
- Путнички водич кроз град Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (14. децембар 2007)
- Official Website of Tourism Malaysia
- An Insider's Guide to Kuala Lumpur – Pathfinder City
