Кула Град је насељено место у граду Зворник, Република Српска, БиХ. Према попису становништва из 2013. године који је на територији Републике Српске спровео Републички завод за статистику, у овом месту живело је 742 становника.[3]

Кула Град
Kula grad Zvornik 210 (62).jpg
Зворничка тврђава на Ђурђевом граду
Административни подаци
Држава Босна и Херцеговина
Ентитет Република Српска
ОпштинаЗворник
Становништво
 — 2013.Пад 742
Географске карактеристике
Координате44°22′ СГШ; 19°05′ ИГД / 44.37° СГШ; 19.09° ИГД / 44.37; 19.09Координате: 44°22′ СГШ; 19°05′ ИГД / 44.37° СГШ; 19.09° ИГД / 44.37; 19.09
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Кула Град на мапи Босне и Херцеговине
Кула Град
Кула Град
Кула Град на мапи Босне и Херцеговине
Остали подаци
Поштански број230596[1]
Позивни број(+387) 56[2]

О местуУреди

Насељено место Кула Град обухвата средњовековно насеље и његову ближу околину, а налази се поред данашњег Зворника. Са центром града повезано је асфалтним путем у дужини од 7 километара, као и пешачком стазом дугом око 1.7 километар, преко насеља Баир. У непосредној близини налази се река Дрина која представља природну границу са Србијом.[4]

Према подацима Савезног завода за статистику, Социјалистичке Федеративне Републике Југославије, у другој половини XX ово место су углавном насељавали припадници муслиманске етничке заједнице.[5]

СтановништвоУреди

Националност[5] 1991. 1981. 1971.
Муслимани [а] 1.118 (99,82%) 690 (99,56%) 617 (99,19%)
Срби 0 0 4 (0,64%)
Југословени 0 2 (0,28%) 0
Хрвати 1 (0,08%) 0 0
остали и непознато 1 (0,08%) 1 (0,14%) 1 (0,16%)
Укупно 1.120 693 622
Демографија
Година Становника
1961. 543
1971. 622
1981. 693
1991. 1.120
2013. 742

ЗнаменитостиУреди

Ђурђев градУреди

 
Зворничка тврђава

Према једној од легенди, настанак насељеног места кула град везује се за крај XIII, односно почетак XIV века и сматра се да су камено утврђење подигли босански и мађарски феудалци. Други наводи говоре о томе да је тврђаву саградила Јерина, жена деспота Ђурђа Бранковића. Према тој теорији, на подизању овог града радили су робови, који су камен довлачили из каменолома удаљеног од Зворника око 12 километара. За време Турске, а касније и Аустроугарске владавине, тврђава је додатно проширена, па је данас сведок различитих историјских периода. Град чине три међусобно повезана дела. Доњи град, који се налази поред магистралног пута Зворник-Сарајево, зворничани су прозвали „Градска капија“, јер се по подизању тврђаве ту налазила капија кроз коју се улазило са друма, о чему сведочи постојање дугачког бедема. Средњи део је најпознатији део овог уврђења у ком се налази кула висока 20 метара. Горњи град се налази на око 400 метара надморске висине и са њега се могу видети Зворник, Зворничко језеро, као и река Дрина.[6]

Црква Свете Петке ТрновеУреди

 
Црква Св. Петке Трнове

У склопу утврђења налази се Црква Свете Петке Трнове, која представља архитектонску реплику Његошевог маузолеја.[7] У овом храму овавља се литургија поводом градске славе, Свете Петке Трнове.[8]

Џамија са пет минаретаУреди

Путем који долази до срењовековног утврђења стиже се и до турбета Сејх Хасана Каимије,[9] насупрот ког се налази џамија са пет минарета. Овај објекат је подигао мештанин хаџи-Авдо Турчић.[10] Свечано је отворена 1989, али је након три године порушена.[11] По повратку у ово место, Авдо је обновио ово здање.[12]

ГалеријаУреди

НапоменеУреди

  1. ^ За садашњи статус Муслимана види чланак Муслимани.

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Sistematski/sustavni spisak općina i naseljenih mjesta Bosne i Hercegovine (PDF). fzs.ba (на језику: босански). Архивирано из оригинала (PDF) на датум 4. октобар 2013. Приступљено 25. новембар 2017. 
  2. ^ „Republika Srpska - pozivni brojevi”. м:тел РС. Архивирано из оригинала на датум 14. 12. 2017. Приступљено 25. новембар 2017. 
  3. ^ Одјељење статистике становништва, Наташа Гојковић, Огњен Игњић (2014). „Попис становништва, домаћинстава и станова у БиХ 2013 - Република Српска” (PDF). Републички завод за статистику Републике Српске. Приступљено 25. новембар 2017. 
  4. ^ „О Зворнику”. opstina-zvornik.org. 7. август 2015. Архивирано из оригинала на датум 01. 12. 2017. Приступљено 25. новембар 2017. 
  5. ^ а б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
  6. ^ „Zvornička tvrđava- Kula Grad”. zvornicki.ba. 10. децембар 2016. Архивирано из оригинала на датум 30. 07. 2017. Приступљено 25. новембар 2017. 
  7. ^ „Ђурђев град”. upoznajsrpsku.com. Приступљено 25. новембар 2017. 
  8. ^ „У Зворнику почело обиљежавање крсне славе града (ВИДЕО)”. Радио-телевизија Републике Српске. 8. август 2017. Приступљено 25. новембар 2017. 
  9. ^ „Hasan Kaimija i Turbe na Kuli”. divic.net (на језику: босански). 13. април 2008. Приступљено 25. новембар 2017. 
  10. ^ Berbić, M. (4. септембар 2017). „Zvornik — Nesvakidašnji vjerski objekt privlači veliki broj posjetilaca: Džamija sa pet munara na Kula Gradu svjedok istrajnosti njenog graditelja”. Дневни аваз (на језику: босански). Приступљено 25. новембар 2017. 
  11. ^ ef. Gazibegović, Amar. „O imamu Džemata”. medzlis-zvornik.info (на језику: босански). Приступљено 25. новембар 2017. 
  12. ^ „Svečano otvorena džamija u Kula Gradu”. medzlis-zvornik.info (на језику: босански). 13. јун 2010. Приступљено 25. новембар 2017. 

ЛитератураУреди

  • Књига: „Национални састав становништва — Резултати за Републику по општинама и насељеним мјестима 1991.“, статистички билтен бр. 234, Издање Државног завода за статистику Републике Босне и Херцеговине, Сарајево.

Спољашње везеУреди