Купиново је насеље у Србији у општини Пећинци у Сремском округу. Према попису из 2011. било је 1866 становника.

Купиново
Административни подаци
ДржаваСрбија
Аутономна покрајинаВојводина
Управни округСремски
ОпштинаПећинци
Становништво
 — 2011.Пад 1866
 — густина24/km2
Географске карактеристике
Координате44° 42′ 12″ С; 20° 02′ 32″ И / 44.703333° С; 20.042166° И / 44.703333; 20.042166
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина63 m
Површина84,1 km2
Купиново на карти Србије
Купиново
Купиново
Купиново на карти Србије
Остали подаци
Поштански број22419
Позивни број022
Регистарска ознакаRU

Историја уреди

Купиново је једино сремско село које је било краљевски град. Наиме, у њему су остаци града Купиника, седишта српског деспота Стефана Лазаревића и Ђурђа Бранковића. Турци су га 1521. године освојили и спалили. У Купинову се налази црква Светог Луке позната међу сељанима као Деспотска црква која је најстарија православна црква северно од Саве и Дунава. Из темеља рушена обновљена је 1730. године. У близини се такође налази и манастир Обед познатији као црква мајке Ангелине.

Најстарији део села је сачуван и заштићен као Етно-село и ту се налазе неке од најстаријих кућа у Војводини, које су законом заштићене као културна добра Србије. Има кућа са почетка 19. века које су прављене од плетари са тршчаним кровом. Куће имају тремове и доксате са дрвеним стубовима и аркадама.

Овде се налазе српска православна црква Светог Духа у Купинову, Амбар са котобањом, Жике Маричића 17 у Купинову, Амбар са котобањом, Савска 15 у Купинову, Финансијска касарна у Купинову.

Партизани су у Другом светском рату ослободили Купиново 6. септембра 1944.

Туризам уреди

У близини села налази се Обедска бара, атрактивно туристичко подручје за одмор и излете у природи, као и за лов. У близини је такође обала реке Саве која пружа лепа места за излете и бављење спортовима на води.

Демографија уреди

У насељу Купиново живи 1586 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 39,7 година (38,1 код мушкараца и 41,2 код жена). У насељу има 668 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,06.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[1]
Година Становника
1948. 2.182
1953. 2.162
1961. 2.220
1971. 2.057
1981. 2.002
1991. 2.009 1.950
2002. 2.047 2.083
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
1.852 90,47%
Роми
  
146 7,13%
Југословени
  
7 0,34%
Хрвати
  
4 0,19%
Словаци
  
3 0,14%
Руси
  
3 0,14%
Македонци
  
3 0,14%
Црногорци
  
1 0,04%
Словенци
  
1 0,04%
Румуни
  
1 0,04%
Немци
  
1 0,04%
непознато
  
23 1,12%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Познате личности уреди

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  2. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  3. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе уреди