Кусадак

Кусадак је насеље у Србији у општини Смедеревска Паланка у Подунавском округу. Према попису из 2022. има 4.016 становника (према попису из 2011. било је 4.886 становника).

Кусадак
Црква Светог арханђела Гаврила и собрашица у Кусатку
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Подунавски
Општина	Смедеревска Паланка
Становништво
— 2022.	4.016
Географске карактеристике
Координате	44° 23′ 35″ С; 20° 48′ 07″ И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	175 m
Кусадак Кусадак на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	11425
Позивни број	026
Регистарска ознака	SP

Историја

Кроз село пролази пруга Београд—Ниш и на његовој територији се налазе четири железничке станице. Има веома добру везу са главним градом Србије и осталим градовима у окружењу као што су Смедерево и Аранђеловац.

Има трагова који указују на далеку прошлост. У атару кусадачком нађено је парче украсне плоче на којој је рељефно изражен римски император као победник. Ова плоча чува се у београдском народном музеју, позната као Камеја из Кусатка.

Први подаци о овоме насељу бележе се већ из прве половине 18. века. За време аустријске владавине 1718—1739. године помиње се ово насеље под именом Kussadak. У списку села и цркава у смедеревском диштрикту (срезу) у 1732. години забележен је Кусадак, који је тада имао 30 домова и једну цркву у шуми. Ово ће свакако бити црква Пиносава, коју предање доводи у везу са последњим деспотима. Према предању, деспоти су овде причешћивали војску. Црква је била од брвна и служила је за сва околна села.

Село није одувек било на данашњем месту, већ северније, на месту које се зове Селиште, а у близини цркве Пиносаве. И данас се ту наилази на трагове насеља. Предање вели да је ово старо насеље напуштено због помора који је завладао.

Кусадак се помиње у арачки списковима — према тамо наведеним подацима, 1818. је имао 107, а четири године касније 121 кућу. И ови подаци показују да је Кусадак старије насеље, јер долази у ред највећих насеља из тога доба.

Најстарије су породице:

• Стојаковићи (данас под разним презименима), чији предак Остаја је дошао од Бјелог Поља и населио се прво у Селишту, одакле је због помора побегао на данашње место;
• Силијани и Милијани, врло разграната породица са разним презименима, води порекло од браће Силијана и Милијана, који су из Старе Србије—из Турске пребегли од Турака;
• Банковићи, пореклом од претка Банка, који је дошао од Сјенице — Старог Влаха;
• Кнежевићи — Кораћи, који су род Маринковићима у Ковачевцу;
• Ђаковићи, старином од Косова, чији је предак Милоје Ђак, вођа буне познате под именом Ђакова буна.

Кусадак је 1846. г. имао 244 куће. По попису из 1921. г. у Кусатку је било 997 кућа са 6.031 становником.

Током Другог светског рата, за време немачке окупације, у Кусатку, као и уопште у Доњој Јасеници, проценат страдалих цивила, као и војника, био је мањи него у већем делу Србије. Највеће страдање у рату се десило 10. августа 1944, када су четници поставили заседу немачком возу. Немци су сазнали за заседу и, уместо обичног, послали су блиндирани воз. Из воза су отворили ватру и убили 15 кусадачких и два јагњилска четника, као и једног цивила. Касније је велики број људи из села послат на Сремски фронт, где је погинуло преко 100 Кусачана.

Кусадак је веома развијено село. У њему се на периферијама налазе две школе до четвртог разреда, а у центру села једна већа, Основна школа „Брана Јевтић“, која је од првог до осмог разреда.

У селу се налази и Кусадачко језеро, које је окружено шумом. У овој шуми смештен је и манастир Пиносава из 17. века. Постоје и фудбалски клуб и фолклорно друштво.

Овде се налазе Црква Светог Симеона и Светог Саве у Кусатку, Кућа Владислава Ћертића и Спомен-плоче палима у НОБ-у у Кусатку.

Демографија

У насељу Кусадак живи 4.586 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,6 година (39,9 код мушкараца и 43,4 код жена). У насељу има 1591 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 3,58.

Према попису из 2002. године, ово насеље је великим делом насељено Србима. У последња три пописа примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија Година Становника 1948. 7.226 1953. 7.429 1961. 7.506 1971. 6.940 1981. 6.551 1991. 6.089 5.961 2002. 5.691 5.850 2011. 4.886 2022. 4.016

Етнички састав према попису из 2002.‍
Срби			5.651	99,29%
Македонци			9	0,15%
Хрвати			8	0,14%
Словенци			1	0,01%
Руси			1	0,01%
Бугари			1	0,01%
Југословени			1	0,01%
непознато			15	0,26%

Становништво према полу и старости

2002. м ж ? 22       13 80+ 47       86 75—79 87       150 70—74 149       218 65—69 198       198 60—64 159       183 55—59 129       137 50—54 232       161 45—49 265       247 40—44 207       155 35—39 193       193 30—34 177       153 25—29 209       171 20—24 162       147 15—19 152       162 10—14 185       163 5—9 175       128 0—4 150       128 Укупно 2.898       2.793 Просек : 39,9 43,4

Становништво према полу и старости

2022. м ж 85+ 21       48 80—85 38       73 75—79 53       86 70—74 141       148 65—69 172       219 60—64 164       129 55—59 156       159 50—54 152       134 45—49 163       144 40—44 130       107 35—39 121       97 30—34 120       103 25—29 134       92 20—24 119       98 15—19 97       94 10—14 94       91 5—9 88       82 0—4 82       67 Укупно 2.045       1.971 Просек : 43,98 47,36

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.

Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	1.518	1.597	1.747	1.750	1.735	1.643	1.591

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.

Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	258	337	213	264	212	205	65	24	6	7	3,58

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	2.388	582	1.569	157	72	8
Женски	2.374	267	1.575	479	45	8
УКУПНО	4.762	849	3.144	636	117	16

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	1.332	196	0	1	251
Женски	492	185	0	0	56
Укупно	1.824	381	0	1	307
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	18	35	53	9	631
Женски	6	2	47	4	70
Укупно	24	37	100	13	701
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	15	43	14	35
Женски	2	7	4	26	77
Укупно	2	22	47	40	112
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	6	0	0	25
Женски	2	0	0	4
Укупно	8	0	0	29

Коришћена литература

• Насеља књ. 19, др. Б. М. Дробњаковић (1925. г.) Смедеревско Подунавље и Јасеница
• Монографија Подунавске области 1812—1927, саставио др Владимир Марган, објављено 1927. г. (Напредак Панчево)
• „Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999. г.). Летопис период 1812—2009. г. Састављено од писаних трагова, летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села, ко су били досељеници, чиме су се бавили мештани...

Спољашње везе

• Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
• Гугл сателитска мапа (Maplandia)
• План насеља на мапи (Mapquest)
• Неколико фотографија и основни подаци о манастиру Пиносава (Клуб путника Србије)