Кусадак

насеље у Смедеревској Паланци, Подунавски округ, Србија

Кусадак је насеље у Србији у општини Смедеревска Паланка у Подунавском округу. Према попису из 2022. има 4.016 становника (према попису из 2011. било је 4.886 становника).[1]

Кусадак
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округПодунавски
ОпштинаСмедеревска Паланка
Становништво
 — 2022.4.016
Географске карактеристике
Координате44° 23′ 35″ С; 20° 48′ 07″ И / 44.393166° С; 20.802° И / 44.393166; 20.802
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина175 m
Кусадак на карти Србије
Кусадак
Кусадак
Кусадак на карти Србије
Остали подаци
Поштански број11425
Позивни број026
Регистарска ознакаSP

Историја

уреди

Кроз село пролази пруга Београд—Ниш и на његовој територији се налазе четири железничке станице. Има веома добру везу са главним градом Србије и осталим градовима у окружењу као што су Смедерево и Аранђеловац.

Има трагова који указују на далеку прошлост. У атару кусадачком нађено је парче украсне плоче на којој је рељефно изражен римски император као победник. Ова плоча чува се у београдском народном музеју, позната као Камеја из Кусатка.

Први подаци о овоме насељу бележе се већ из прве половине 18. века. За време аустријске владавине 1718—1739. године помиње се ово насеље под именом Kussadak. У списку села и цркава у смедеревском диштрикту (срезу) у 1732. години забележен је Кусадак, који је тада имао 30 домова и једну цркву у шуми. Ово ће свакако бити црква Пиносава, коју предање доводи у везу са последњим деспотима. Према предању, деспоти су овде причешћивали војску. Црква је била од брвна и служила је за сва околна села.

Село није одувек било на данашњем месту, већ северније, на месту које се зове Селиште, а у близини цркве Пиносаве. И данас се ту наилази на трагове насеља. Предање вели да је ово старо насеље напуштено због помора који је завладао.

Кусадак се помиње у арачки списковима — према тамо наведеним подацима, 1818. је имао 107, а четири године касније 121 кућу. И ови подаци показују да је Кусадак старије насеље, јер долази у ред највећих насеља из тога доба.

Најстарије су породице:

  • Стојаковићи (данас под разним презименима), чији предак Остаја је дошао од Бјелог Поља и населио се прво у Селишту, одакле је због помора побегао на данашње место;
  • Силијани и Милијани, врло разграната породица са разним презименима, води порекло од браће Силијана и Милијана, који су из Старе Србије—из Турске пребегли од Турака;
  • Банковићи, пореклом од претка Банка, који је дошао од СјеницеСтарог Влаха;
  • Кнежевићи — Кораћи, који су род Маринковићима у Ковачевцу;
  • Ђаковићи, старином од Косова, чији је предак Милоје Ђак, вођа буне познате под именом Ђакова буна.

Кусадак је 1846. г. имао 244 куће. По попису из 1921. г. у Кусатку је било 997 кућа са 6.031 становником.[2][3]

Током Другог светског рата, за време немачке окупације, у Кусатку, као и уопште у Доњој Јасеници, проценат страдалих цивила, као и војника, био је мањи него у већем делу Србије. Највеће страдање у рату се десило 10. августа 1944, када су четници поставили заседу немачком возу. Немци су сазнали за заседу и, уместо обичног, послали су блиндирани воз. Из воза су отворили ватру и убили 15 кусадачких и два јагњилска четника, као и једног цивила. Касније је велики број људи из села послат на Сремски фронт, где је погинуло преко 100 Кусачана.

Кусадак је веома развијено село. У њему се на периферијама налазе две школе до четвртог разреда, а у центру села једна већа, Основна школа „Брана Јевтић“, која је од првог до осмог разреда.

У селу се налази и Кусадачко језеро, које је окружено шумом. У овој шуми смештен је и манастир Пиносава из 17. века. Постоје и фудбалски клуб и фолклорно друштво.

Овде се налазе Црква Светог Симеона и Светог Саве у Кусатку, Кућа Владислава Ћертића и Спомен-плоче палима у НОБ-у у Кусатку.

Демографија

уреди

У насељу Кусадак живи 4.586 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,6 година (39,9 код мушкараца и 43,4 код жена). У насељу има 1591 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 3,58.

Према попису из 2002. године, ово насеље је великим делом насељено Србима. У последња три пописа примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[4]
Година Становника
1948. 7.226
1953. 7.429
1961. 7.506
1971. 6.940
1981. 6.551
1991. 6.089 5.961
2002. 5.691 5.850
2011. 4.886
2022. 4.016
Етнички састав према попису из 2002.[5]
Срби
  
5.651 99,29%
Македонци
  
9 0,15%
Хрвати
  
8 0,14%
Словенци
  
1 0,01%
Руси
  
1 0,01%
Бугари
  
1 0,01%
Југословени
  
1 0,01%
непознато
  
15 0,26%
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002.
Број домаћинстава 1.518 1.597 1.747 1.750 1.735 1.643 1.591


Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек
Број домаћинстава 258 337 213 264 212 205 65 24 6 7 3,58
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол Укупно Неожењен/Неудата Ожењен/Удата Удовац/Удовица Разведен/Разведена Непознато
Мушки 2.388 582 1.569 157 72 8
Женски 2.374 267 1.575 479 45 8
УКУПНО 4.762 849 3.144 636 117 16
Становништво по делатностима које обавља
Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија
Мушки 1.332 196 0 1 251
Женски 492 185 0 0 56
Укупно 1.824 381 0 1 307
Пол Производња и снабдевање Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 18 35 53 9 631
Женски 6 2 47 4 70
Укупно 24 37 100 13 701
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад
Мушки 0 15 43 14 35
Женски 2 7 4 26 77
Укупно 2 22 47 40 112
Пол Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки 6 0 0 25
Женски 2 0 0 4
Укупно 8 0 0 29

Референце

уреди
  1. ^ а б „Попис у Србији према полу и старости по насељима” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 21. 1. 2024. 
  2. ^ Подаци су узети из: Насеља књ. 19, др. Б. М. Дробњаковић (1925 г.) Смедеревско Подунавље и Јасеница
  3. ^ Литература Летопис Подунавских места (Беч 1998) период 1812—1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани
  4. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  5. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  6. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Коришћена литература

уреди
  • Насеља књ. 19, др. Б. М. Дробњаковић (1925. г.) Смедеревско Подунавље и Јасеница
  • Монографија Подунавске области 1812—1927, саставио др Владимир Марган, објављено 1927. г. (Напредак Панчево)
  • „Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999. г.). Летопис период 1812—2009. г. Састављено од писаних трагова, летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села, ко су били досељеници, чиме су се бавили мештани...

Спољашње везе

уреди