Отворите главни мени

ИсторијаУреди

Кроз село пролази пруга Београд-Ниш и на његовој територији се налазе четири железничке станице (Железничка станица Кусадак). Има веома добру везу са главним градом Србије и осталим градовима у окружењу као што су Смедерево и Аранђеловац.

Има трагова који указују на далеку прошлост. У атару кусадачком нађено је парче украсне плоче, на којој је рељефно изражен римски император као победник. Ова плоча чува се у београдском народном музеју, позната као " Камеја из Кусатка "

Прве податке о овоме насељу имамо већ из прве половине 18. века. За време аустријске владавине 1718-1739. године помиње се ово насеље под именом Kussadak. У списку села и цркава у смедеревском «диштрикту» (срезу) у 1732. години забележен је Кусадак, који тада имао 30 домова и једну цркву «у шуми». Ово ће свакако бити црква Пиносава, коју предање доводи у везу са последњим деспотима. Предање вели да су деспоти овде причешћивали војску. Црква је била од брвна и служила је за сва околна села.

Село није од увек било на данашњем месту, већ северније, на месту које се зове Селиште, а у близини цркве Пиносаве. И данас се ту наилази на трагове од насеља. Предање вели да је ово старо насеље напуштено «због помора који је завладао».

Кусадак се помиње у арачки списковима и имао је 1818. г. 107, а 1822. г. 121 кућу. И ови подаци показују да је Кусадак старије насеље, јер долази у ред највећих насеља из тога доба.

Најстарије су породице: Стојаковићи (данас по разним презименима) чији је предак Остаја дошао од Бјелог Поља и населио се прво у Селишту, одакле је «због помора» побегао на данашње место; Силијани и Милијани, врло разграната породица са разним презименима, води порекло од браће Силијана и Милијана, који су из «Старе Србије-из Турске» пребегли од Турака; Банковићи воде порекло од предка Банка који је дошао «од Сјенице – Старог Влаха;» Кнежевићи – Кораћи који су род Маринковићима у Ковачевцу; Ђаковићи, старином од Косова, чији је предак Милоје Ђак, вођа буне познате под именом «Ђакова буна»
Године 1846. г. Кусадак је имао 244 куће, а по попсу из 1921. г. у Кусатку је било 997 кућа са 6031 становником.. (подаци крајем 1921. године).[1][2]

Током Другог светског рата, за време немачке окупације, у Кусатку, као и уопште у Доњој Јасеници, проценат страдалих цивила, као и војника, био је мањи него у већем делу Србије. Највеће страдање у рату се десило 10. августа 1944 када су четници поставили заседу немачком возу. Немци су сазнали за заседу и уместо обичног, послали блиндирани воз. Из воза су отворили ватру и убили 15 кусадачких и два јагњилска четника, као и једног цивила. Касније је велики број људи из села послат на Сремски фронт, где је погинуло преко 100 Кусачана.

Кусадак има око седам хиљада становника и веома је развијено село. У њему се на периферијама налазе две школе до четвртог разреда а у центру села једна већа која је од првог до осмог разреда, Основна школа „Брана Јевтић“. У селу се такође налази и манастир Пиносава из 17. века.

Село је веома атрактивно за младе пошто има доста локала где могу да се окупљају, село има и језеро које је окружено великом шумом а и спортске активности су заступљене. Постоје фудбалски клуб и фолклорно друштво које окупља доста младих људи.

Овде се налазе Црква Светог Симеона и Светог Саве у Кусатку, Кућа Владислава Ћертића и Спомен-плоче палима у НОБ-у у Кусатку.

ДемографијаУреди

У насељу Кусадак живи 4586 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,6 година (39,9 код мушкараца и 43,4 код жена). У насељу има 1591 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 3,58.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
 
Демографија[3]
Година Становника
1948. 7.226
1953. 7.429
1961. 7.506
1971. 6.940
1981. 6.551
1991. 6.089 5.961
2002. 5.691 5.850
2011. 4.886
Етнички састав према попису из 2002.[4]
Срби
  
5.651 99,29 %
Македонци
  
9 0,15 %
Хрвати
  
8 0,14 %
Словенци
  
1 0,01 %
Руси
  
1 0,01 %
Бугари
  
1 0,01 %
Југословени
  
1 0,01 %
непознато
  
15 0,26 %


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

РеференцеУреди

  1. ^ Подаци су узети из: „Насеља“ књ.19. др. Б. М. Дробњаковић (1925 г.)Смедеревско Подунавље и Јасеница
  2. ^ Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани
  3. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  4. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  5. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Коришћена ЛитератураУреди

  • „Насеља“ књ.19. др. Б. М. Дробњаковић (1925 г.)Смедеревско Подунавље и Јасеница
  • Извор Монографија Подунавске области 1812-1927 саставио Др, Владимир Марган објавјено (1927 г.)„Напредак Панчево,,
  • „Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999 г.). Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани
  • Напомена

У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до стварање државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Највећи прилог у овом делу чине ,»Летописи« и трудио се да не пропусти ниједну важну чињеницу у прошлости описиваних места.


Спољашње везеУреди