Кусадак
Кусадак је насеље у Србији у општини Смедеревска Паланка у Подунавском округу. Према попису из 2011. било је 4886 становника.
| Кусадак | |
|---|---|
_1386098695.jpg) | |
| Административни подаци | |
| Држава |  Србија |
| Управни округ | Подунавски |
| Општина | Смедеревска Паланка |
| Становништво | |
| — 2011. |  4886 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 44°23′35″ СГШ; 20°48′07″ ИГД / 44.393166° СГШ; 20.802° ИГДКоординате: 44°23′35″ СГШ; 20°48′07″ ИГД / 44.393166° СГШ; 20.802° ИГД |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Ндм. висина | 175 м |
.svg)  Кусадак Кусадак на мапи Србије | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 11425 |
| Позивни број | 026 |
| Регистарска ознака | SP |
ИсторијаУреди
Кроз село пролази пруга Београд-Ниш и на његовој територији се налазе четири железничке станице (Железничка станица Кусадак). Има веома добру везу са главним градом Србије и осталим градовима у окружењу као што су Смедерево и Аранђеловац.
Има трагова који указују на далеку прошлост. У атару кусадачком нађено је парче украсне плоче, на којој је рељефно изражен римски император као победник. Ова плоча чува се у београдском народном музеју, позната као " Камеја из Кусатка "
Прве податке о овоме насељу имамо већ из прве половине 18. века. За време аустријске владавине 1718-1739. године помиње се ово насеље под именом Kussadak. У списку села и цркава у смедеревском «диштрикту» (срезу) у 1732. години забележен је Кусадак, који тада имао 30 домова и једну цркву «у шуми». Ово ће свакако бити црква Пиносава, коју предање доводи у везу са последњим деспотима. Предање вели да су деспоти овде причешћивали војску. Црква је била од брвна и служила је за сва околна села.
Село није од увек било на данашњем месту, већ северније, на месту које се зове Селиште, а у близини цркве Пиносаве. И данас се ту наилази на трагове од насеља. Предање вели да је ово старо насеље напуштено «због помора који је завладао».
Кусадак се помиње у арачки списковима и имао је 1818. г. 107, а 1822. г. 121 кућу. И ови подаци показују да је Кусадак старије насеље, јер долази у ред највећих насеља из тога доба.
Најстарије су породице: Стојаковићи (данас по разним презименима) чији је предак Остаја дошао од Бјелог Поља и населио се прво у Селишту, одакле је «због помора» побегао на данашње место; Силијани и Милијани, врло разграната породица са разним презименима, води порекло од браће Силијана и Милијана, који су из «Старе Србије-из Турске» пребегли од Турака; Банковићи воде порекло од предка Банка који је дошао «од Сјенице – Старог Влаха;» Кнежевићи – Кораћи који су род Маринковићима у Ковачевцу; Ђаковићи, старином од Косова, чији је предак Милоје Ђак, вођа буне познате под именом «Ђакова буна»
Године 1846. г. Кусадак је имао 244 куће, а по попсу из 1921. г. у Кусатку је било 997 кућа са 6031 становником.. (подаци крајем 1921. године).[1][2]
Током Другог светског рата, за време немачке окупације, у Кусатку, као и уопште у Доњој Јасеници, проценат страдалих цивила, као и војника, био је мањи него у већем делу Србије. Највеће страдање у рату се десило 10. августа 1944 када су четници поставили заседу немачком возу. Немци су сазнали за заседу и уместо обичног, послали блиндирани воз. Из воза су отворили ватру и убили 15 кусадачких и два јагњилска четника, као и једног цивила. Касније је велики број људи из села послат на Сремски фронт, где је погинуло преко 100 Кусачана.
Кусадак има око седам хиљада становника и веома је развијено село. У њему се на периферијама налазе две школе до четвртог разреда а у центру села једна већа која је од првог до осмог разреда, Основна школа „Брана Јевтић“. У селу се такође налази и манастир Пиносава из 17. века.
Село је веома атрактивно за младе пошто има доста локала где могу да се окупљају, село има и језеро које је окружено великом шумом а и спортске активности су заступљене. Постоје фудбалски клуб и фолклорно друштво које окупља доста младих људи.
Овде се налазе Црква Светог Симеона и Светог Саве у Кусатку, Кућа Владислава Ћертића и Спомен-плоче палима у НОБ-у у Кусатку.
ДемографијаУреди
У насељу Кусадак живи 4586 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,6 година (39,9 код мушкараца и 43,4 код жена). У насељу има 1591 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 3,58.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
| |||||||||||||||||||||||||||||||
| м | ж |
|||
| ? | 22 | 13 | ||
| 80+ | 47 | 86 | ||
| 75—79 | 87 | 150 | ||
| 70—74 | 149 | 218 | ||
| 65—69 | 198 | 198 | ||
| 60—64 | 159 | 183 | ||
| 55—59 | 129 | 137 | ||
| 50—54 | 232 | 161 | ||
| 45—49 | 265 | 247 | ||
| 40—44 | 207 | 155 | ||
| 35—39 | 193 | 193 | ||
| 30—34 | 177 | 153 | ||
| 25—29 | 209 | 171 | ||
| 20—24 | 162 | 147 | ||
| 15—19 | 152 | 162 | ||
| 10—14 | 185 | 163 | ||
| 5—9 | 175 | 128 | ||
| 0—4 | 150 | 128 | ||
| Просек : | 39,9 | 43,4 | ||
| ||||||||||||||||||||||||
|
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 2.388 | 582 | 1.569 | 157 | 72 | 8 |
| Женски | 2.374 | 267 | 1.575 | 479 | 45 | 8 |
| УКУПНО | 4.762 | 849 | 3.144 | 636 | 117 | 16 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 1.332 | 196 | 0 | 1 | 251 |
| Женски | 492 | 185 | 0 | 0 | 56 |
| УКУПНО | 1.824 | 381 | 0 | 1 | 307 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 18 | 35 | 53 | 9 | 631 |
| Женски | 6 | 2 | 47 | 4 | 70 |
| УКУПНО | 24 | 37 | 100 | 13 | 701 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 0 | 15 | 43 | 14 | 35 |
| Женски | 2 | 7 | 4 | 26 | 77 |
| УКУПНО | 2 | 22 | 47 | 40 | 112 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 6 | 0 | 0 | 25 | |
| Женски | 2 | 0 | 0 | 4 | |
| УКУПНО | 8 | 0 | 0 | 29 | |
РеференцеУреди
- ^ Подаци су узети из: „Насеља“ књ.19. др. Б. М. Дробњаковић (1925 г.)Смедеревско Подунавље и Јасеница
- ^ Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
Коришћена ЛитератураУреди
- „Насеља“ књ.19. др. Б. М. Дробњаковић (1925 г.)Смедеревско Подунавље и Јасеница
- Извор Монографија Подунавске области 1812-1927 саставио Др, Владимир Марган објавјено (1927 г.)„Напредак Панчево,,
- „Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999 г.). Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани
- Напомена
У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до стварање државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Највећи прилог у овом делу чине ,»Летописи« и трудио се да не пропусти ниједну важну чињеницу у прошлости описиваних места.
