Кусоње (Пакрац)
Кусоње су насељено место у саставу града Пакраца, у западној Славонији, Република Хрватска.
Кусоње | |
|---|---|
.JPG) Уништена црква Св. Ђорђа у Кусоњама | |
| Административни подаци | |
| Држава | Хрватска |
| Жупанија | Пожешко-славонска |
| Град | Пакрац |
| Област | Западна Славонија |
| Становништво | |
| — 2011. |  308 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 45° 27′ 38″ С; 17° 13′ 35″ И / 45.46055793817886° С; 17.22630389760961° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 197 m |
  Кусоње Кусоње на карти Хрватске | |
 Кусоње Кусоње на карти Пожешко-славонске жупаније | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 34550 Пакрац |
| Позивни број | +385 34 |
| Регистарска ознака | DA |
Историја уреди
Кусоње се помињу око 1600. године у вези са премештањем становништва због опасности од Турака. Године 1597. преселило се осам становника Г. Кушоња у место Градец. Мештани су и касније молили да их аустријска војска поведе из турског ропства, западније у сигурније области. Дана 12. маја 1600. године кренуло је из места 300 Срба бораца предвођених харамбашом Драгићем из Кушоња.[1]
Место је 1885. године било у склопу Пакрачког изборног среза, са својих 1485 православаца.[2] Пошта је била у градићу Пакрацу.
Постојао је вековима у насељу српски православни храм. У храму је служио 1894-1900. године поп Лука Поповић.[3]
Кусоње су у 19. веку имале своју српску народну школу. Објављен је у школским новинама 1883. године оглас за пријем новог учитеља. Тражио се учитељ православне вере, за плату од 350 форинта уз бесплатан стан и огрев. Постављен је тада за привременог учитеља 1883. године Никола Орлић.[4] Опет је 1887. године тражен учитељ, са истим условима уз које је придодат само још врт. Тражен је 1890-1891. године за народну школу учитељ, којем је понуђена плата износила 400 форинта у новцу, те стан или станарина од 100 форинта и чак 21 кубни метар дрва.[5] Коста Драгосавац је 1910-1913. године био месни учитељ.
У Пакрачком срезу је деловала Српска народна самостална странка. Када је 1906. године на скупштини изабран Извршни одбор странке, у његов састав су изабрани из Кусоња: Миле Кукић, Петар Рајић и Никола Грујић.[6]
Срби из Кусоња су 1895. године купили 37 акција "Српске банке" у Загребу.
Други светски рат уреди
Усташе су 13. августа 1942. године одвеле мештане овог села у сеоску цркву. Након што су их угурали унутра, цркву су од споља закључали, а потом су је запалили. На тај начин је страдало 473 Срба. Они који нису стали у цркву су поклани те побацани у оближње бунаре.[7]
Рат у Хрватској уреди
За време рата у Хрватској 8. септембра 1991, месец дана након проглашења Српске аутономне области Западне Славоније, на католички празник Мала Госпојина, у село је ушао вод „Алфа” хрватске 105. бригаде Збора народне гарде из Бјеловара са хрватском полицијом (заједно 18 војника и 2 полицајаца).[8] Напад хрватске војске на претежно српско село је почео у 7:30 сати, када Срби у засједи уништавају хрватско оклопно возило. Посада ЗНГ се заклонила у локалну кућу број 55.[9] Бој се наставио и следећи дан, када Срби минирају кућу, при чему је сва посада ликвидирана. Хрватска војска је заузела ово место крајем децембра 1991.
САО Западна Славонија 19. децембра 1991. улази у састав Републике Српске Крајине, која је постојала до хрватске операције Бљесак у мају 1995. Већина српског становништва је побегла у егзодусу хрватске војске.
Становништво уреди
На попису становништва 2011. године, Кусоње су имале 308 становника, од тога 187 Срба, 101 Хрвата и 20 осталих.[10] Процес повратка становништва у своје село постоји, али се споро одвија.[11] На попису становништва 1991. године, Кусоње су имале 1101 становника, од тога 891 Срба, 99 Хрвата, 72 Југословена и 39 осталих.[12]
| Година пописа | укупно | Срби | Хрвати | Југословени | остали |
|---|---|---|---|---|---|
| 2011. | 308 | 187 (60.71%) | 101 (32.79%) | ― | 20 (6.49%) |
| 2001. | 200 | ― | ― | ― | ― |
| 1991. | 1101 | 891 (80.93%) | 99 (8.99%) | 72 (6.54%) | 39 (3.54%) |
| 1981. | 1047 | 685 (65.43%) | 96 (9.17%) | 247 (23.59%) | 19 (1.81%) |
| 1971. | 744 | 605 (81.32%) | 123 (16.53%) | 4 (0.54%) | 12 (1.61%) |
| 1961. | 658 | 555 (84.35%) | 86 (13.07%) | 1 (0.15%) | 16 (2.43%) |
Види још уреди
- Havranek, Danijela. „Dan kada su Kusonje prepolovljene”. portalnovosti.com. Приступљено 2. 1. 2019.
Референце уреди
- ^ "Стражилово", Нови Сад 1888. године
- ^ "Застава", Нови Сад 1885. године
- ^ "Српски сион", Карловци 1894. године
- ^ "Школски лист", Сомбор 1883. године
- ^ "Школски лист", Сомбор 1890. године
- ^ "Српско коло", Загреб 1906. године
- ^ „13. 08. 1942. КУСОЊЕ – НЕ ЗАБОРАВИМО ЖРТВЕ ГЕНОЦИДА”. srpskaistorija.com. Приступљено 2. 6. 2020.
- ^ „Kusonje - Ovo su junaci o kojima je snimljen film 'Broj 55'”. vecernji.hr. Приступљено 2. 1. 2019.
- ^ „UŽAS U KUĆI BROJ 55: Adresa smrti na kojoj je izmasakrirano 20 branitelja u Kusonjama”. dnevno.hr. Приступљено 2. 1. 2019.
- ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. 2011. Приступљено 8. 6. 2014.
- ^ „Kusonje – proslava Đurđevdana u najvećem povratničkom selu zapadne Slavonije”. srbi.hr. Приступљено 2. 6. 2020.
- ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
Спољашње везе уреди
 | Овај чланак везан за села у Пожешко-славонској жупанији је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити. |
