Кутина је град у Хрватској, у Сисачко-мославачкој жупанији. Налази се у регији Мославина. Према првим резултатима пописа из 2011. у граду је живело 22.815 становника, а у самом насељу је живело 13.773 становника.[1]

Кутина
Погон Петрокемије у Кутини
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Хрватска
ЖупанијаСисачко-мославачка
Становништво
Становништво
 — 2011.Пад 13.773
Агломерација (2011.)Пад 22.815
Географске карактеристике
Координате45° 28′ 47″ С; 16° 46′ 32″ И / 45.4796172° С; 16.7756027° И / 45.4796172; 16.7756027
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Кутина на карти Хрватске
Кутина
Кутина
Кутина на карти Хрватске
Остали подаци
ГрадоначелникЗлатко Бабић (ХДЗ)
Поштански број44320
Позивни број+385 44
Регистарска ознакаKT
Веб-сајт
http://www.kutina.hr

Историја

уреди

У месту је од 1850. године организован Срески суд.

Почетком 20. века Кутина са својим православним Србима потпада као парохијска филијала селу Ступовачи.[2]

Пред Други светски рат варошица Кутина има око 5.000 становника.

Привреда

уреди

Годишњи вашар у Кутини се одржавао 3. децембра 1853.[3]

У међуратном периоду варошица Кутина је била позната по виноградарству. Скоро свака кућа је имала виноград и одатле се вино на велико извозило - по 2000 вагона годишње. Године 1937. ту је било 25 трговачких радњи и око 120 занатских радионица. Постојала су месна удружења тих делатника.[4] Ту ради приватна електрична централа која даје осветљење.

Исте 1937. године у Кутини се радило на инсталацијама будуће Гасне централе која је требало да место снадбева гасом за осветљење и погон машина. Плинска централа је постављена надомак месне Жељезничке станице.

Култура и образовање

уреди

Године 1937. у Кутини поред Основне, радиле су и Државна грађанска и Занатска средња школа. Поменута Државна мешовита грађанска школа је од марта 1937. године понела име "Краљевић Томислав".[5] Та школа је имала 1937. године "занатско-индустријски правац".

Становници Кутине су пред Други светски рат били укључени у рад друштава: Соколско друштво, Хрватска читаоница, Ватрогасна чета, Црквено певачко друштво, Спорт клуб "Мославина" (фудбалски; основан 1919).[6] Постојала је у месту Израелитска (Јеврејска) црквена општина са рабином (1924).

Становништво

уреди

Попис 2001.

уреди

По попису из 2001. године у Граду је живело 24.597 становника, од тога у самој Кутини 14.814 становника. Град Кутина има 23 насељена места.

Попис 1991.

уреди

По попису становништва из 1991. године, општина Кутина је имала 39.520 становника, распоређених у 48 насељених места.

година пописа укупно Хрвати Срби Југословени остали
1991 39.520 32.772 (82,92%) 3.105 (7,85%) 781 (1,97%) 2.862 (7,24%)

По попису из 1991. године у општини Кутина је живело 607 Чеха.

Бивша велика општина Кутина је новом територијалном организацијом у Хрватској укинута и формирани су: град Кутина и општине: Велика Лудина и Поповача.

Према новој територијалној подели, национални састав 1991. године је био следећи:

* укупно Хрвати Срби Југословени остали
град Кутина 24.829 19.059 (76,76%) 2.933 (11,81%) 701 (2,82%) 2.136 (8,60%)
општина Велика Лудина 2.869 2.701 (94,14%) 10 (0,34%) 9 (0,31%) 149 (5,19%)
општина Поповача 11.822 11.012 (93,14%) 162 (1,37%) 71 (0,60%) 577 (4,88%)

Попис 1991.

уреди

На попису становништва 1991. године, насељено место Кутина је имало 14.992 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.‍
Хрвати
  
11.566 77,14%
Срби
  
1.639 10,93%
Југословени
  
545 3,63%
Чеси
  
173 1,15%
Муслимани
  
102 0,68%
Италијани
  
72 0,48%
Албанци
  
61 0,40%
Мађари
  
44 0,29%
Словаци
  
38 0,25%
Словенци
  
29 0,19%
Црногорци
  
21 0,14%
Украјинци
  
20 0,13%
Македонци
  
19 0,12%
Немци
  
16 0,10%
Роми
  
7 0,04%
Русини
  
5 0,03%
Пољаци
  
4 0,02%
Бугари
  
2 0,01%
Руси
  
1 0,00%
Турци
  
1 0,00%
остали
  
1 0,00%
неопредељени
  
412 2,74%
регион. опр.
  
13 0,08%
непознато
  
201 1,34%
укупно: 14.992

Управа

уреди

Градоначелник је Златко Бабић из Хрватске демократске заједнице (ХДЗ).

Познате личности

уреди

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ „Пописане особе, кућанства и стамбене јединице, први резултати пописа 2011.”. Државни завод за статистику Републике Хрватске. Архивирано из оригинала 1. 6. 2012. г. Приступљено 28. 8. 2012. 
  2. ^ Мата Косовац: "Српска православна митрополија Карловачка по подацима из 1905. године", Сремски Карловци 1910.
  3. ^ "Војвођанин", Беч 1853.
  4. ^ "Правда", Београд 10. новембра 1937.
  5. ^ "Просветни гласник", Београд 1937.
  6. ^ "Правда", Београд 25.јул 1939.

Литература

уреди
  • Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN 978-953-6667-07-9. 

Спољашње везе

уреди